СУЗАН је почела да размишља о Богу са седам година када је њен деветогодишњи друг по имену Ал оболео од дечје парализе. Морао је да буде смештен у болницу, где је лежао у гломазном цилиндру, такозваним „челичним плућима“, која су му омогућавала да дише. Сузан је о свом искуству писала у чланку у новинама The New York Times, у издању од 6. јануара 2013.

Кад је као девојчица посетила Ала у болници, питала је мајку: „Зашто би Бог тако нешто учинио једном дечаку?“

Она јој је одговорила: „Свештеник би рекао да Бог има своје разлоге, али ја их не знам.“

Две године касније, 1954, Џонас Салк је открио вакцину против дечје парализе, на шта је Сузанина мајка рекла да је можда Бог водио његова истраживања.

„Па Бог је то могао много раније да уради и Ал сада не би био у ’челичним плућима‘“, на то је одговорила Сузан.

На крају свог чланка је написала: „[Ал] је умро осам година касније, а ја сам до тада већ била уверени атеиста.“

Попут ње, многи који су доживели неку трагедију или су били сведоци неког трагичног догађаја не успевају да пронађу уверљиве одговоре на своја питања о Богу. Неки постају атеисти. Други можда не одбацују постојање Бога у потпуности, али постају скептици.

Ни једни ни други нису обавезно људи којима је религија потпуно страна. Напротив, често их управо оно што доживе у религији наведе да престану да верују у Бога. Можда мисле да религија не може да им пружи одговоре на најтежа животна питања. Која питања? Занимљиво је да су то обично иста она која муче и неке вернике. Погледајмо сада три питања која би многи волели да поставе Богу, а затим осмотримо одговоре који се налазе у Библији.

Шта нас наводи на ово питање?

Многи закључују: „Бог љубави би спречио трагедије.“

УЗМИМО У ОБЗИР СЛЕДЕЋЕ: Можда су нама неке навике и обичаји народа из друге културе необични, па чак шокантни. Лако би се могло десити да погрешно разумемо њихово понашање. На пример, у некој култури је гледање особе у очи знак искрености, а у другој знак непоштовања. Али не можемо рећи да је једно добро, а друго лоше. Кључ је у томе да боље упознамо другу културу.

Може ли се нешто слично десити када је реч о разумевању Божјих поступака? Многи верују да је постојање патње доказ да Бог не постоји. Али неки, који су разумели зашто Бог допушта патњу, уверени су да он постоји.

ШТА БИБЛИЈА КАЖЕ: Божје мисли и дела су другачији од наших (Исаија 55:8, 9). Зато његове одлуке, па и разлози зашто одмах нешто не предузме, нама могу деловати нелогично.

Библија не каже да треба да се помиримо с празним речима попут: „Чудни су путеви Господњи.“ Напротив, она нас подстиче да упознамо Бога и помаже нам да разумемо зашто он поступа на одређени начин. * Можемо чак бити блиски с њим (Јаковљева 4:8).

Шта нас наводи на ово питање?

Неки мисле: „Ако Бог цени искреност, због чега међу онима који тврде да му служе има толико претварања?“

УЗМИМО У ОБЗИР СЛЕДЕЋЕ: Замислите сина који одбацује очево васпитање и бира лош животни пут. Иако се оцу то никако не свиђа, допушта му да тако одлучи. Да ли би они који касније упознају сина имали право да закључе да он има лошег оца или да уопште нема оца? Наравно да не би! Слично томе, лицемерство у религијама показује да је Бог дозволио људима да сами бирају свој животни пут.

ШТА БИБЛИЈА КАЖЕ: Бог мрзи верско лицемерство (Јеремија 7:29-31; 32:35). У исто време, он је људима дао слободну вољу. Многи верници одлучили су да следе људска учења и традиције и воде се својим сопственим моралним мерилима (Матеј 15:7-9).

То је у оштрој супротности с религијом коју Бог одобрава — у њој не сме бити лицемерства. * Исус је рекао: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога“ (Јован 13:35). Та љубав не сме бити лицемерна (Римљанима 12:9). Већина религија не испуњава тај услов. На пример, током геноцида у Руанди 1994, десетине хиљада верника убијало је припаднике своје религије само зато што су потицали из другог племена. С друге стране, Јеховини сведоци нису учествовали у том масакру и многи од њих су штитили своје сувернике и друге, и тиме чак изложили свој живот опасности. Таква несебичност показује да у правој религији не треба да буде лицемерства.

Шта нас наводи на ово питање?

Неки размишљају: „Зашто човек живи само 80-90 година, а онда умре? У чему је смисао тако кратког постојања?“

УЗМИМО У ОБЗИР СЛЕДЕЋЕ: Многи који не верују у Бога ипак признају да је свет природе изузетно сложен и невероватно уређен. Они признају да су наша планета, Месец и друга небеска тела постављени тако да могу да подржавају живот. За природне законе који управљају свемиром они кажу да су прецизно подешени, и да би и најмања промена онемогућила живот на Земљи.

ШТА БИБЛИЈА КАЖЕ: Иако многи у томе што је наш живот тако кратак виде доказ да нема Створитеља, свет природе нам пружа обиље доказа да он заиста постоји (Римљанима 1:20). Он је све створио с неком сврхом, а наше постојање тесно је повезано с њом. Створио је људе да живе вечно на Земљи, и није одустао од те намере (Псалам 37:11, 29; Исаија 55:11).

Док посматрамо свет око нас, можемо разумети да Бог постоји, и чак назрети његове особине. Међутим, на тај начин не можемо разумети шта је он осмислио за људе. Да бисмо то разумели, а самим тим и открили смисао свог живота, морамо се њему обратити. Он нам говори путем страница Библије. * Јеховини сведоци вас позивају да осмотрите јасне и једноставне одговоре које она пружа.