Biblija menja živote

ŠTA je podstaklo jednog asocijalnog pankera da zavoli ljude i pomaže im? Šta je pomoglo jednom čoveku iz Meksika da prekine s promiskuitetnim načinom života? Zašto je jedan od vrhunskih japanskih biciklista napustio karijeru kako bi služio Bogu? Osmotrimo šta oni kažu o tome.

’Bio sam neučtiv, drzak i agresivan‘ — DENIS O’BAJERN

GODINA ROĐENJA: 1958.

ZEMLJA ROĐENJA: VELIKA BRITANIJA

U PROŠLOSTI: PANKER I ASOCIJALNA LIČNOST

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Po ocu sam poreklom Irac i vaspitavan sam kao irski katolik. Međutim, obično sam morao sâm da idem u crkvu, iako to nisam voleo. Ipak, bio sam duhovno gladan. Redovno sam izgovarao Očenaš i sećam se kako sam noću ležao u krevetu i razmišljao o značenju te molitve. Obično bih je podelio na više celina i pokušavao da shvatim šta svaki deo znači.

Kao tinejdžer pristupio sam rastafarijanskom pokretu. Takođe su me zanimali politički ideali antinacističke lige. Ali na mene je najviše uticao pank pokret sa svojim buntovničkim stavom. Uzimao sam drogu, posebno marihuanu, koju sam pušio skoro svakog dana. Sa stavom „baš me briga za sve“, često sam se opijao, stavljao život na kocku i nisam mario za druge. Bio sam asocijalan i gotovo ni sa kim nisam razgovarao, osim ako bih procenio da to ima smisla. Čak nisam dozvoljavao da me fotografišu. Kada se osvrnem na to vreme, mogu da kažem da sam bio neučtiv, drzak i agresivan. Bio sam fin i velikodušan samo prema onima koji su mi bili bliski.

Kada sam imao oko 20 godina, zainteresovao sam se za Bibliju. Jedan moj prijatelj koji je preprodavao drogu počeo je da je čita dok je bio u zatvoru i vodili smo duge razgovore o religiji, crkvi i Sataninoj ulozi u svetu. Kupio sam Bibliju i počeo da je proučavam. Moj prijatelj i ja bismo pročitali neki deo iz nje, sastali se da razgovaramo o svojim zapažanjima i zatim izvlačili zaključke. To smo radili mesecima.

Ovo su neki od zaključaka do kojih smo došli: živimo u poslednjim danima ovog sveta, hrišćani treba da propovedaju dobru vest o Božjem Kraljevstvu, ne treba da budu deo ovog sveta, a samim tim ni da se mešaju u politiku, i Biblija pruža dobro moralno vođstvo. Jasno smo videli da je Biblija istinita i da mora postojati i prava religija. Ali koja je to? Razmišljali smo o glavnim crkvama, o njihovoj raskoši, ceremonijama i mešanju u politiku, i shvatili da Isus  nema nikakve veze s tim. Znali smo da Bog nije s njima, pa smo odlučili da ispitamo manje poznate religije i vidimo šta one nude.

Sastajali bismo se sa pripadnicima tih religija i postavljali im niz pitanja. Pošto smo znali biblijski odgovor na svako od njih, odmah smo mogli videti da li je njihov odgovor u skladu s Božjom Rečju. Posle takvih susreta, uvek sam se molio Bogu: ’Ako ti ljudi pripadaju pravoj religiji, molim te daj mi želju da se ponovo sastanem s njima.‘ Ali nakon više meseci, još uvek nisam pronašao grupu koja je na naša pitanja odgovarala iz Biblije, niti sam imao želju da se ponovo vidimo.

Na kraju smo moj prijatelj i ja stupili u kontakt s Jehovinim svedocima. Postavili smo im ista pitanja, ali oni su odgovorili iz Biblije. Ono što su rekli savršeno se podudaralo sa onim što smo već znali. Zato smo im postavili još neka pitanja, na koja nismo znali biblijski odgovor — na primer kakvo je Božje gledište o pušenju i uzimanju droge. Opet su nam odgovorili na temelju Božje Reči. Prihvatili smo poziv da dođemo na sastanak u Dvoranu Kraljevstva.

To je za mene bio veliki izazov. Bio sam toliko nedruželjubiv da mi je smetalo što mi prilaze svi ti ljubazni, lepo obučeni ljudi. Nekima sam čak pripisao pogrešne motive i nisam želeo da opet dođem. Ali, kao i uvek, molio sam se Bogu da u meni probudi želju da se ponovo vidim s tim ljudima ako je to zaista prava religija, i osetio sam snažnu želju da proučavam Bibliju sa Svedocima.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Znao sam da moram prestati da uzimam drogu i ubrzo sam uspeo. Veći problem su bile cigarete. Nekoliko puta sam pokušao da ih ostavim, ali bezuspešno. Kada sam čuo kako su ih neki jednostavno bacili i nikad više nisu zapalili, molio sam se Jehovi u vezi s tim. Nakon toga sam uz Jehovinu pomoć uspeo da prestanem da pušim. Naučio sam koliko je važno biti iskren i otvoren u molitvama Jehovi.

Još jedna velika promena koju sam napravio odnosila se na moj izgled i stil oblačenja. Kada sam prvi put došao u Dvoranu Kraljevstva, kosa mi je bila natapirana i po sredini ofarbana u tirkiznoplavo. Kasnije sam je ofarbao u jarkonarandžasto. Nosio sam farmerke i kožnu jaknu sa sloganima. Nisam video potrebu da nešto menjam, iako su Svedoci ljubazno pokušali da mi skrenu pažnju na to. Na kraju sam razmišljao o rečima iz 1. Jovanove 2:15-17, gde stoji: „Nemojte voleti ni svet, ni ono što je u svetu. Ako neko voli svet, u njemu nema ljubavi prema Ocu.“ Shvatio sam da svojom pojavom pokazujem ljubav prema svetu i da treba da se promenim ako želim da pokažem da volim Boga. To sam i učinio.

S vremenom sam uvideo da posećivanje sastanaka nije samo nešto što Svedoci žele da činim. Iz Jevrejima 10:24, 25 razumeo sam da Bog to želi. Kada sam počeo redovno da idem na sastanke i zaista upoznao Svedoke, odlučio sam da se krstim u znak svog predanja Jehovi.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Duboko me je dirnulo to što nam Jehova dozvoljava da imamo prisan odnos s njim. Njegovo saosećanje i briga podstakli su me da ga oponašam i sledim njegovog Sina Isusa Hrista kao uzor u životu (1. Petrova 2:21). Razumeo sam da to što razvijam hrišćansku ličnost ne znači da gubim svoj identitet. Trudim se da budem brižna osoba puna ljubavi. Takođe nastojim da se ugledam na Hrista u ophođenju prema ženi i sinu. Iskreno brinem o svojoj braći i sestrama u veri. Sledeći Hrista stekao sam samopoštovanje i naučio da pokazujem ljubav prema drugima.

 „Ophodili su se prema meni s dostojanstvom“ — GVADALUPE VILJAREAL

GODINA ROĐENJA: 1964.

ZEMLJA ROĐENJA: MEKSIKO

U PROŠLOSTI: ŽIVEO PROMISKUITETNO

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Rođen sam u porodici sa sedmoro dece u Ermosilju, u Sonori, veoma siromašnom delu Meksika. Otac je umro kada sam bio mali, pa je majka morala da radi kako bi nas prehranila. Obično sam išao bosonog jer nismo imali novca da kupimo cipele. Dok sam još bio vrlo mlad, počeo sam da radim kako bih pomogao porodici. Poput mnogih drugih živeli smo u skučenom prostoru.

Tokom većeg dela dana, majka nije bila tu da nas zaštiti. Kada sam imao šest godina, postao sam žrtva jednog petnaestogodišnjaka koji me je seksualno zlostavljao. To je dugo trajalo. Kao posledica toga bio sam zbunjen i imao sam pogrešnu predstavu o seksualnosti. Mislio sam da je normalno da me privlače muškarci. Kada sam potražio pomoć lekara i sveštenika, uverili su me da je sve u redu i da su moja osećanja normalna.

Kada sam imao 14 godina, odlučio sam da živim kao homoseksualac i da to ne krijem od drugih. Takav sam bio narednih 11 godina, i tokom tog vremena čak sam živeo s nekoliko muškaraca. Na kraju sam upisao kurs za frizera i otvorio salon lepote. Međutim, nisam bio srećan. Često sam bio veoma potišten i osećao sam se iznevereno. Znao sam da to što činim nije ispravno. Zato sam se pitao: ’Postoje li negde dobri i iskreni ljudi?‘

Razmišljao sam o svojoj starijoj sestri. Počela je da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima i s vremenom se krstila. Govorila mi je šta je naučila, ali nisam obraćao pažnju. Ipak, divio sam se njenom načinu života i braku. Video sam da se ona i njen muž zaista vole i poštuju. Lepo su se ophodili jedno prema drugom. Kasnije sam i ja počeo da proučavam Bibliju s Jehovinim svedocima. Isprva sam samo proučavao bez nekog velikog oduševljenja. A onda se situacija promenila.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Svedoci su me pozvali na sastanak i ja sam otišao. To je bilo nešto novo za mene. Drugi ljudi su me često ismevali, ali ne i Svedoci. Ljubazno su me pozdravili i ophodili su se prema meni s dostojanstvom. To me je duboko dirnulo.

Moj utisak o Svedocima bio je još pozitivniji kada sam bio na jednom većem skupu. Iako je bilo dosta prisutnih, svi oni su me podsećali na moju sestru po svojoj prirodnosti i iskrenosti. Pitao sam se da li su oni ti dobri i iskreni ljudi koje odavno tražim. Njihova ljubav i jedinstvo su me oduševili, kao i to što uvek koriste Bibliju kad odgovaraju na pitanja. Shvatio sam da je Biblija pokretačka snaga u njihovom životu. Takođe sam razumeo da treba mnogo toga da promenim kako bih bio jedan od njih.

Zapravo, bila mi je potrebna potpuna transformacija jer sam izgledao i ponašao se kao žena. Svoj govor, manire, oblačenje, frizuru i izbor prijatelja — sve sam morao da promenim. Bivši prijatelji su počeli da me odvraćaju, govoreći: „Zašto to radiš? Sasvim si dobar i ovako.  Nemoj da proučavaš Bibliju. Imaš sve.“ Međutim, najteže mi je bilo da prekinem s promiskuitetnim načinom života.

Ipak, znao sam da su velike promene moguće, jer su reči iz 1. Korinćanima 6:9-11 doprle do mog srca: „Zar ne znate da nepravednici neće naslediti Božje kraljevstvo? Ne zavaravajte se! Ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni muškarci koji se upuštaju u neprirodne odnose, ni muškarci koji ležu s muškarcima... neće naslediti Božje kraljevstvo. A neki od vas bili su takvi, ali oprani ste.“ Jehova je i tada pomagao ljudima da se promene, a pomogao je i meni. Uspeo sam iako je bilo potrebno nekoliko godina teške borbe, a u tome mi je mnogo značila podrška i ljubav Svedoka.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Danas vodim normalan život. Oženjen sam i zajedno sa suprugom poučavam sina da živi po biblijskim načelima. Moj nekadašnji život sada je daleko iza mene. Uživam u mnogim duhovnim blagoslovima, služim kao skupštinski starešina i nekima sam pomogao da saznaju istinu iz Božje Reči. Promene koje sam načinio toliko su usrećile moju majku da je i ona počela da proučava Bibliju i potom se krstila. Moja mlađa sestra koja je ranije živela nemoralno takođe je postala Jehovin svedok.

Čak i neki ljudi koji su me ranije poznavali primetili su da sam se promenio nabolje. A ja znam šta stoji iza tih promena. Nekada sam tražio stručnu pomoć, ali sam dobio samo loš savet. Međutim, Jehova mi je zaista pomogao. Iako sam se osećao bezvredno, on me je zapazio i pokazao ljubav i strpljenje. Nikad ne bih uspeo da se promenim da tako divan, inteligentan Bog pun ljubavi nije obratio pažnju na mene i želeo da imam bolji život.

„Osećao sam nezadovoljstvo, usamljenost i prazninu“ — KAZUHIRO KUNIMOČI

GODINA ROĐENJA: 1951.

ZEMLJA ROĐENJA: JAPAN

U PROŠLOSTI: PROFESIONALNI BICIKLISTA

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Odrastao sam u mirnom lučkom gradu u prefekturi Šizuoka u Japanu, gde je naša osmočlana porodica živela u malenoj kući. Otac je imao prodavnicu biciklističke opreme. Od malih nogu vodio me je na trke i uspeo da me zainteresuje za taj sport. Zatim je počeo da pravi planove kako da postanem profesionalni biciklista. Dok sam još bio u osnovnoj školi, počeli smo sa ozbiljnim treninzima. U srednjoj školi sam osvojio tri uzastopne titule na državnom prvenstvu. Dobio sam ponudu da se upišem na fakultet, ali sam ipak odlučio da pohađam školu za mlade sportiste. Sa 19 godina postao sam profesionalni biciklista.

Tada sam već imao životni cilj da postanem državni prvak u biciklizmu. Planirao sam da zaradim dosta novca kako bih porodici obezbedio  siguran i udoban život. Potpuno sam se posvetio treninzima. Kad god bih se obeshrabrio zbog napornih treninga ili teških deonica na trkama, govorio bih sebi da sam rođen da budem biciklista i da jednostavno moram nastaviti! I nastavio sam. Moj trud se isplatio. U prvoj godini profesionalne karijere osvojio sam prvo mesto među novim takmičarima. Druge godine sam se kvalifikovao za učešće u trci za državnog prvaka. Šest puta sam osvajao drugo mesto.

Dok sam bio u vrhu liste najboljih trkača postao sam poznat kao „jake noge Tokaja“, jedne oblasti u Japanu. Bio sam veoma ambiciozan. Kasnije su neki počeli da me se plaše jer sam bio nemilosrdan u trkama. Moji prihodi su rasli i mogao sam da priuštim sebi šta god sam hteo. Kupio sam kuću s teretanom koja je bila opremljena najboljim spravama. Takođe sam kupio i strani auto koji je koštao skoro koliko i kuća. Radi sigurnosti počeo sam da ulažem novac u nekretnine i u akcije.

Ipak, osećao sam nezadovoljstvo, usamljenost i prazninu. Tada sam već bio oženjen i imao sam decu, ali sam često bio nestrpljiv s njima. Izgubio bih kontrolu zbog sitnica. Oni bi u strahu proučavali moje izraze lica kako bi videli da li sam opet loše volje.

Međutim, kasnije je moja žena počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. To je vodilo do mnogih promena. Rekla je da želi da ide na sastanke Svedoka, pa sam odlučio da idemo zajedno kao porodica. Još uvek se sećam večeri kada je jedan starešina došao kod nas i počeo da proučava Bibliju sa mnom. Ono što sam saznao ostavilo je dubok utisak na mene.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Nikada neću zaboraviti kako su reči iz Efešanima 5:5 uticale na mene. Tamo piše: „Niko ko je bludnik ili nečist ili pohlepan — što znači da je idolopoklonik — nema nasledstva u kraljevstvu Hrista i Boga.“ Uvideo sam da je pouzdanje u sreću važan faktor u biciklističkim trkama i da ovaj sport podstiče na pohlepu. Mučila me je savest. Znao sam da moram prestati da učestvujem u trkama ako želim da ugodim Jehovi Bogu. Ali to je bila teška odluka za mene.

Iza mene je bila najlepša godina u karijeri i želeo sam da idem dalje. Međutim, shvatio sam da mi proučavanje Biblije pomaže da imam miran i staložen duh — što je bila sušta suprotnost takmičarskom duhu potrebnom za pobedu! Iako sam učestvovao samo u tri trke otkad sam počeo da proučavam, u srcu sam još uvek želeo da se takmičim. Takođe sam imao problem kako dalje da izdržavam porodicu. Stajao sam u mestu, nisam mogao ni napred ni nazad, a rođaci su počeli da mi prigovaraju zbog moje nove vere. Otac je bio duboko razočaran. Tako rastrzan, bio sam još nervozniji i dobio sam čir na želucu.

Tokom tog teškog perioda pomogli su mi proučavanje Biblije i sastanci Jehovinih svedoka. Moja vera je polako bila sve jača. Molio sam Jehovu da sasluša moje molitve i pomogne mi da vidim da on to čini. Takođe mi je bilo lakše kada mi je žena rekla da ne mora da živi u velikoj kući da bi bila srećna. Polako sam napredovao.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Uverio sam se da su Isusove reči iz Mateja 6:33 zaista tačne. Tamo stoji: „Tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost, a sve će vam se ovo dodati.“ Baš kao što je Isus rekao, nikada nam nisu nedostajale osnovne stvari za život. Iako su sada moji prihodi trideset puta manji nego kada sam se aktivno bavio biciklizmom, meni i mojoj porodici ništa nije nedostajalo u proteklih 20 godina.

Štaviše, kada učestvujem u duhovnim aktivnostima sa suvernicima osećam radost i zadovoljstvo kao nikada ranije. Vreme prosto leti. I naš porodični život je mnogo bolji. Moja tri sina i njihove supruge takođe verno služe Jehovi.