Gledište Biblije

Da li su nauka i Biblija u skladu?

„Značaj i lepota nauke kojom se bavim dolazi do izražaja u onim prilikama kada otkrijem nešto novo i kada kažem sebi: ’Znači, tako je to Bog uradio!‘“ (HENRI ŠEJFER, PROFESOR HEMIJE)

NAUKA mnogo doprinosi našem razumevanju prirode, otkrivajući red, preciznost i složenost koji vladaju u njoj. Mnogi smatraju da sve to ukazuje na beskrajno mudrog i moćnog Boga. Po njihovom mišljenju, nauka otkriva ne samo pojedinosti o svetu prirode nego i obeležja Božje ličnosti.

Potvrdu za takvo gledište nalazimo na mnogim mestima u Bibliji ili Svetom pismu. Primera radi, u Rimljanima 1:20 stoji: „[Božja] nevidljiva svojstva, naime njegova večna moć i božanstvo, jasno se vide još od stvaranja sveta, budući da se razabiru po onome što je stvoreno.“ Slično tome, u Psalmu 19:1, 2 čitamo: „Nebesa objavljuju slavu Božju; o delu ruku njegovih nebeski svod zbori. Dan za danom oni govore, iz noći u noć znanje otkrivaju.“ Međutim, i pored svih čudesnih stvari, priroda nam otkriva samo delić ličnosti našeg Stvoritelja.

Van domašaja nauke

Mnoga saznanja o Bogu su za nauku nedokučiva. Prikažimo to pomoću poređenja: jedan naučnik može da opiše svaki molekul u čokoladnoj torti, ali da li će njegova analiza otkriti zbog čega ili za koga je ta torta napravljena? Da bi dobio odgovor na ova pitanja — koja su većini ljudi mnogo važnija — on mora da se obrati osobi koja je napravila tortu.

Slično tome, nauka nam „pruža mnoštvo činjenica“, napisao je austrijski fizičar i nobelovac Ervin Šredinger, „ali ostaje nema kada se radi o svemu onome... što nam je na srcu, što nam je zaista važno“. Prema njegovim rečima, tu spadaju „Bog i večnost“. Na primer, jedino nam Bog može odgovoriti na sledeća pitanja: Koja je svrha svemira? Zbog čega na našoj planeti postoji obilje života, uključujući i ljude obdarene razumom? Ako je Bog zaista svemoćan, zašto dopušta zlo i patnju? Ima li nade za one koji su umrli?

Da li je Bog odgovorio na ta pitanja? Jeste, na stranicama Svetog pisma (2. Timoteju 3:16). Ali, možda se pitate: ’Kako mogu biti siguran da Sveto pismo zaista potiče od Boga?‘ Gledano iz naučnog ugla, ono što se u toj knjizi govori o svetu koji nas okružuje mora biti saglasno s naučnim činjenicama, u suprotnom bi Bog kao Stvoritelj protivrečio sam sebi. Onda, da li je Sveto pismo u skladu s naukom? Osmotrimo nekoliko primera.

Daleko ispred svog vremena

U vreme kada je Biblija pisana, većina ljudi je verovala da je svet nastanjen mnoštvom bogova i da ti bogovi, a ne prirodni zakoni, upravljaju suncem i mesecom, utiču na vremenske prilike, plodnost i drugo. Ali, takva verovanja nisu delili drevni jevrejski Božji proroci. Naravno, oni su znali da Jehova Bog može direktno uticati na prirodne pojave i da je to činio u određenim prilikama (Isus Navin 10:12-14; 2. Kraljevima 20:9-11). Međutim,  Džon Lenoks, profesor matematike na Oksfordskom univerzitetu u Engleskoj, rekao je da te proroke „nije bilo potrebno oslobađati verovanja da svemirom upravljaju [mitološki bogovi]... iz prostog razloga što u te bogove nikada nisu verovali. Od takvog praznoverja ih je štitila vera u jedinog istinitog Boga, Stvoritelja neba i zemlje“.

Kako ih je njihova vera štitila od praznoverja? Kao prvo, istiniti Bog im je obznanio da on upravlja svemirom putem preciznih zakona i odredbi. Primera radi, pre više od 3 500 godina, Jehova Bog je svog slugu Jova pitao: „Poznaješ li zakone nebeske?“ (Jov 38:33). U sedmom veku pre n. e., prorok Jeremija je pisao o ’nebeskim i zemaljskim odredbama‘ (Jeremija 33:25).

Prema tome, oni koji su živeli u staro doba i verovali u nadahnute spise biblijskih proroka, znali su da svemirom ne upravljaju ćudljivi mitološki bogovi već logični zakoni. Zahvaljujući tome, ti pobožni ljudi se nisu klanjali suncu, mesecu ili zvezdama niti su se držali praznovernih običaja u vezi s njima (Ponovljeni zakoni 4:15-19). Umesto toga, posmatrajući Božja dela zapažali su njegovu mudrost, moć i druge osobine (Psalam 8:3-9; Poslovice 3:19, 20).

Jevreji iz drevnog doba su takođe verovali da je svemir imao početak, što je gledište koje zastupaju brojni savremeni naučnici. „U početku stvori Bog nebesa i zemlju“, zapisano je u Postanku 1:1. Nadalje, pre oko 3 500 godina, Bog je otkrio svom slugi Jovu da je Zemlja ’obešena ni na čem‘, to jest da lebdi u svemiru (Jov 26:7). I na kraju, prorok Isaija je pre više od 2 500 godina napisao da je naša planeta kružnog, to jest loptastog oblika (Isaija 40:22). a

Prema tome, Biblija jeste u skladu s naučnim činjenicama o prirodi. Zapravo, ove dve oblasti za istraživanje su više nego saglasne — savršeno se dopunjuju. Zapostaviti jednu ili drugu značilo bi zatvoriti vrata koja vode do znanja o Bogu (Psalam 119:105; Isaija 40:26).

[Fusnota]

DA LI STE SE PITALI?

● Šta nam dela stvaranja govore o Bogu? (Rimljanima 1:20)

● Šta nauka ne može otkriti o Bogu? (2. Timoteju 3:16)

● Zašto Božji proroci iz starog doba nisu imali praznoverna gledišta o prirodnim pojavama? (Jeremija 33:25)

[Istaknuti tekst na 23. strani]

Svemirom upravljaju precizni zakoni — „nebeske i zemaljske odredbe“ (JEREMIJA 33:25)