ОВИ древни цитати нису из Библије. Вековима су се користили да би се оправдала дискриминација жена. И дан-данас, неки екстремисти цитирају верске списе да би доминацију над женама прогласили законитом, тврдећи да су жене криве за све проблеме човечанства. Да ли је Бог заиста намеравао да мушкарци презиру и малтретирају жене? Шта о томе каже Библија? Погледајмо.

Да ли је Бог проклео жене?

Не. Библија каже да је Бог проклео ’празмију, Ђавола‘ (Откривење 12:9; Постанак 3:14). Када је Бог рекао да ће Адам „господарити“ над Евом, то није значило да он сматра да је у реду да мушкарац доминира над женом (Постанак 3:16). Он је једноставно прорекао жалостан исход греха првог човека и жене.

Дакле, лоше поступање са женама је директна последица грешне људске природе, а не Божја воља. Библија не подржава идеју да жене треба да буду потчињене мушкарцима како би се искупиле за првобитан грех (Римљанима 5:12).

Да ли је Бог створио жену као мање вредну?

Не. У Постанку 1:27 стоји: „Бог [је] створио човека по својој слици, створио га је по Божјој слици — створио је мушкарца и жену.“ Дакле, и мушкарац и жена су створени тако да могу одражавати Божје особине. Иако су се Адам и Ева разликовали по емоционалној и физичкој грађи, обоје су добили исти задатак и имали су иста права пред својим Творцем (Постанак 1:28-31).

Пре него што је Ева створена, Бог је објавио: „Начинићу му [Адаму] помоћницу да га допуњује“ (Постанак 2:18). Да ли то што се каже да ће жена „допуњавати“ мушкарца значи да је она мање вредна? Не значи, јер се та хебрејска реч такође може превести као „оно што пристаје уз“ или „одговарајућа помоћ“. Размислите о томе како се током операције  хирург и анестезиолог међусобно допуњују. Они сигурно не би могли један без другог. Да ли то што хирург обавља операцију значи да је он важнији? Не би се могло рећи. Слично томе, Бог је створио мушкарца и жену да тесно сарађују, а не да се надмећу (Постанак 2:24).

Како Бог показује бригу према женама?

Предвидевши како ће се понашати грешни људи, Бог је на самом почетку показао да жели да заштити жене. Говорећи о Мојсијевом закону, који је уведен у 16. веку пре н. е., Лора Енар у својој књизи La Bible au féminin запажа: „Кад Закон говори о жени, најчешће је то с циљем да се она заштити.“

На пример, Закон је налагао да треба поштовати и оца и мајку (Излазак 20:12; 21:15, 17). У њему је такође стајало да се мора показати обзир према трудницама (Излазак 21:22). За разлику од тога, данас су у многим деловима света жене лишене законских права. Међутим, то није све када је реч о Божјој бризи према женама.

Закон који је Јехова Бог дао израелском народу вишеструко је користио у физичком, моралном и духовном погледу, како мушкарцима тако и женама. Све док су били послушни, били су ’узвишени изнад свих других народа на земљи‘ (Поновљени закони 28:1, 2). Које је било место жене у друштву према том Закону? Осмотримо следеће.

1. Слобода. За разлику од жена у многим другим древним народима, Израелке су имале приличну слободу. Премда је муж био глава породице, жена је уз његово потпуно поверење могла да „размишља о њиви и затим је купује“ и да „виноград сади“. Ако је умела да преде и тка, могла је да искористи те вештине и води посао (Пословице 31:11, 16-19).  На жену се под Мојсијевим законом гледало као на равноправног члана друштва, а не као на неки додатак мушкарцу.

Жене у древном Израелу такође су могле да развијају лични однос с Богом. Библија говори о Ани која се молила Богу у вези с личним проблемом и тајно се заветовала (1. Самуилова 1:11, 24-28). Једна жена из града Сунама имала је обичај да на сабат одлази код пророка Илије да би затражила савет (2. Краљевима 4:22-25). Бог је преко неких жена, као што су Девора и Олда, давао смернице свом народу. Занимљиво је да су угледни људи и свештеници радо тражили савет од њих (Судије 4:4-8; 2. Краљевима 22:14-16, 20).

2. Образовање. Пошто су и жене учествовале у савезу на темељу Закона, биле су позване да слушају читање тог Закона. Тако су имале прилику да стичу знање (Поновљени закони 31:12; Немија 8:2, 8). Такође су могле да приме обуку како би учествовале у неким видовима организованог служења Јехови. На пример, изгледа да су неке жене „према свом реду служиле“ у шатору састанка, док су друге певале у мешовитом хору (Излазак 38:8; 1. Летописа 25:5, 6).

Многе жене су имале знање и вештине потребне за вођење уносног посла (Пословице 31:24). За разлику од других култура тог времена, у којима је само отац поучавао синове, мајке у Израелу су учествовале у њиховом поучавању све до одраслог доба (Пословице 31:1). Дакле, за жене у древном Израелу се ни у ком случају не може рећи да су биле необразоване.

3. Част и поштовање. Једна од Десет заповести гласила је: „Поштуј свог оца и своју мајку“ (Излазак 20:12). Међу пословицама које је написао мудри краљ Соломон читамо: „Сине мој, слушај поуку  оца свога, и не остављај савете мајке своје“ (Пословице 1:8).

Поштовање према женама се огледало и у детаљним прописима о опхођењу према супротном полу (Левитска 18:6, 9; Поновљени закони 22:25, 26). Такође, добар супруг је морао узимати у обзир физичке границе своје супруге и стање у ком се она налази (Левитска 18:19).

4. Заштита права. У својој Речи, Јехова за себе каже да је ’отац сирочадима и судија удовицама‘. Другим речима, он је штитио права оних који нису имали оца или мужа (Псалам 68:5; Поновљени закони 10:17, 18). Када је један зајмодавац био неправедан према удовици једног пророка, Јехова је проузроковао чудо како би она преживела и сачувала своје достојанство (2. Краљевима 4:1-7).

Пре него што су Израелци ушли у Обећану земљу, поглавар породице по имену Салпад умро је без наследника. Његових пет ћерки су због тога тражиле од Мојсија да им да наследство у Обећаној земљи. Јехова је рекао Мојсију да се побрине да те жене добију правду: „Свакако им дај у наследство посед међу браћом њиховог оца и пренеси на њих наследство њиховог оца.“ Од тада су жене у Израелу могле примити очево наследство и пренети га на своје потомство (Бројеви 27:1-8).

Под Мојсијевим законом, женама се указивала част и њихова права су се поштовала. Међутим, од четвртог века пре н. е., на Јевреје је утицала грчка култура у којој су жене биле потчињене. (Видети оквир „Дискриминација жена у древним списима“.)

На пример, грчки песник Хесиод (осми век пре н. е.) сва зла у човечанству приписивао је женама. У свом делу Теогонија говори о кобном женском роду који живи међу смртним мушкарцима на њихову велику несрећу. То гледиште је од другог века пре н. е. постало уврежено у јудаизму. У Талмуду, чије састављање је почело у другом веку н. е., мушкарци су упозорени: „Немој много разговарати са женама, јер ћеш на крају изгубити своју честитост.“

Током векова, такво неповерење према женама снажно је утицало на њихову улогу у јеврејском друштву. До Исусовог времена, њихов приступ храму већ је био ограничен само на двориште за жене. Верска поука је била резервисана само за мушкарце, а у синагогама су жене вероватно биле одвојене од мушкараца. У Талмуду се цитирају  следеће речи једног рабина: „Ко поучава своју кћер Тори [Закону], само је подстиче на бестидност.“ Погрешним приказивањем Божјег гледишта, јудејске верске вође су у многе мушкарце усадиле мржњу према женама.

Када је Исус био на земљи, запазио је такве предрасуде које су постале саставни део јудејских предања (Матеј 15:6, 9; 26:7-11). Да ли су та учења утицала на његово опхођење са женама? Шта можемо научити из његовог понашања и ставова? Да ли се нешто променило са доласком правог хришћанства? У наредном чланку биће одговорено на та питања.