Пређи на садржај

Пређи на садржај

Служимо Јехови целом душом

Служимо Јехови целом душом

Служимо Јехови целом душом

„Што год радите, чините то целом душом као Јехови“ (КОЛ. 3:23)

КАКО БИ ОДГОВОРИО?

Како можемо исказивати част Јехови у својим свакодневним активностима?

Које жртве чинимо у служби Богу?

Како можемо принети Јехови своја материјална средства?

1-3. (а) Да ли то што је Исус дао свој живот као откупну жртву значи да Јехова не очекује никакве жртве од нас? Објасни. (б) Када је реч о жртвама које се данас приносе, на које питање треба одговорити?

 ЈЕХОВА је у првом веку н. е. открио својим слугама да је путем Исусове откупне жртве укинут Мојсијев закон (Кол. 2:13, 14). Израелци више нису морали да приносе жртве Јехови, као што су то чинили стотинама година, јер оне више нису имале никакву вредност. Закон је испунио улогу ’старатеља који је водио до Христа‘ (Гал. 3:24).

2 То не значи да хришћани у данашње време не приносе Јехови никакве жртве. Напротив, апостол Петар је говорио о томе да је потребно ’приносити духовне жртве угодне Богу преко Исуса Христа‘ (1. Петр. 2:5). Надаље, апостол Павле је објаснио да се живот једног преданог хришћанина, то јест сваки аспект његовог живота, може сматрати ’жртвом‘ (Римљ. 12:1).

3 Према томе, хришћани приносе жртве Јехови тако што му нешто дају или тако што се због њега нечега одричу. Како на основу онога што знамо о приношењу жртава по Мојсијевом закону можемо проверити да ли су и наше жртве угодне Јехови?

У СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ

4. Шта треба да задржимо на уму у вези с нашим свакодневним активностима?

4 Док испуњавамо своје свакодневне обавезе, можда нам је тешко да то што радимо повежемо с приношењем жртава Јехови. На први поглед изгледа да кућни послови, школа, запослење, куповина и слично немају пуно везе с нашим служењем Богу. Међутим, ако смо предали свој живот Јехови или планирамо да то урадимо у скорој будућности, тада је заиста важно с каквим ставом обављамо свакодневне обавезе. Ми смо Божје слуге 24 сата дневно и на сваком подручју живота треба да примењујемо начела из Светог писма. Стога нас Павле подстиче: „Што год радите, чините то целом душом као Јехови, а не као људима.“ (Прочитати Колошанима 3:18-24.)

5, 6. Шта треба да утиче на наше свакодневно понашање и одевање?

5 Свакодневне активности једног хришћанина нису део његове свете службе. Па ипак, Павлове речи да све радимо „целом душом као Јехови“ подстичу нас да размишљамо о свом целокупном начину живота. Дакле, како можемо применити Павлов савет? Да ли је наше понашање и одевање увек пристојно? Да ли бисмо се, док обављамо свакодневне послове, устручавали да кажемо да смо Јеховини сведоци због свог понашања или одевања? Никада немојмо дозволити да нам се то деси! Јеховине слуге не желе ни на који начин да нанесу срамоту Божјем имену (Ис. 43:10; 2. Кор. 6:3, 4, 9).

6 Размотримо како се на различитим подручјима живота може видети да желимо да служимо Јехови „целом душом“. Током тог разматрања, задржимо на уму да су жртве које су Израелци приносили Јехови морале бити оно најбоље што су имали (Изл. 23:19).

КАКО ПРЕДАЊЕ УТИЧЕ НА НАШ ЖИВОТ

7. Шта хришћанско предање подразумева?

7 Када смо предали живот Јехови, то смо учинили безусловно. Тада смо заправо рекли да ће нам на сваком подручју живота Јехова бити на првом месту. (Прочитати Јеврејима 10:7.) То је била добра одлука. Сигурно смо се уверили у то да када у некој ситуацији настојимо да утврдимо шта је Јеховина воља и трудимо се да поступамо у складу с њом, увек имамо благослове (Ис. 48:17, 18). Божје слуге су свете и радосне јер опонашају Бога, који их поучава (Лев. 11:44; 1. Тим. 1:11).

8. Зашто је за нас важно то што је Јехова сматрао светим жртве које су Израелци приносили?

8 Жртве које су Израелци приносили Јехови сматране су светима (Лев. 6:25; 7:1). Хебрејска реч преведена са „светост“ означава одвојеност, искључивост, то јест посвећеност Богу. Да би наше жртве биле прихватљиве Јехови, морамо бити одвојени од овог света и не смемо дозволити да потпаднемо под његов утицај. Не смемо волети оно што Јехова мрзи. (Прочитати 1. Јованову 2:15-17.) То очигледно значи да морамо избегавати било кога и било шта што би нас упрљало у Божјим очима (Ис. 2:4; Откр. 18:4). То значи и да не смемо дозволити себи да гледамо оно што је нечисто и неморално нити смемо маштати о томе (Кол. 3:5, 6).

9. Колико је важно како се опходимо према другима и зашто?

9 Павле је подстицао своје сувернике: „Не заборављајте чинити добро и делити с другима, јер се таквим жртвама угађа Богу“ (Јевр. 13:16). Дакле, ако се трудимо да будемо добри људи и да чинимо добро другима, Јехова ће то сматрати прихватљивом жртвом. Тиме што смо заинтересовани за друге показујемо да смо прави хришћани (Јов. 13:34, 35; Кол. 1:10).

ЖРТВЕ У НАШОЈ СЛУЖБИ

10, 11. Како Јехова гледа на нашу службу и како то треба да утиче на нас?

10 Један од најочигледнијих начина на који као хришћани чинимо добро другима јесте „објављивање наше наде“. Да ли користимо сваку прилику да сведочимо другима? Павле је рекао да је та важна хришћанска активност ’жртва хвале, то јест плод усана које објављују Божје име‘ (Јевр. 10:23; 13:15; Ос. 14:2). Много тога се може рећи о томе колико времена проводимо у проповедању добре вести о Краљевству, као и о томе да ли га квалитетно користимо. Поред тога, многе тачке у Поучавању за хришћанску службу имају за циљ да нас подстакну да размишљамо о томе. Међутим, укратко речено, пошто су наша служба проповедања и неформално сведочење ’жртва хвале‘, то јест део наше службе Богу, та жртва треба да буде најбоље што имамо. Премда се околности свакога од нас разликују, колико ценимо духовне ствари често се може видети по томе колико времена одвајамо за објављивање добре вести.

11 Хришћани редовно учествују у духовним активностима и као појединци и као група. Јехова то очекује од нас. Тачно је да не морамо да се држимо одредбе о сабатном починку нити да путујемо у Јерусалим на обележавање празника. Међутим, те древне светковине имају своју паралелу у хришћанском животу. Бог и даље очекује од нас да издвајамо време од послова који не доносе трајну корист и да проучавамо његову Реч, молимо се и идемо на скупштинске састанке. Осим тога, поглавари породице треба да предводе у породичном проучавању са члановима свог домаћинства (1. Сол. 5:17; Јевр. 10:24, 25). Када је реч о нашим духовним активностима, добро је да се питамо: ’Да ли бих могао да још боље служим Јехови?‘

12. (а) Са чиме се приношење ка̂да у древном Израелу може упоредити у данашње време? (б) Како то поређење треба да утиче на наше молитве?

12 Краљ Давид је у песми рекао Јехови: „Нека молитва моја пред тобом буде као припремљени ка̂д“ (Пс. 141:2). Размислимо на тренутак о својим молитвама — о томе колико су честе и усрдне. У Откривењу се „молитве светих“ упоређују с ка̂дом у том смислу што се молитве угодне Јехови Богу уздижу до њега као пријатан мирис ка̂да (Откр. 5:8). Ка̂д који се у древном Израелу редовно приносио на Јеховином олтару морао је бити брижљиво и прецизно припремљен. Био је угодан Јехови само ако је принет у складу с његовим смерницама (Изл. 30:34-37; Лев. 10:1, 2). Ако су наше усрдне молитве такве, тада можемо бити уверени да су угодне Јехови.

ДАВАЊЕ КОЈЕ ОБОГАЋУЈЕ

13, 14. (а) Како су Епафродит и Филипљани помогли Павлу и шта је тај апостол мислио о томе? (б) Како можемо опонашати Епафродита и Филипљане?

13 Наши новчани прилози за међународно дело проповедања могу се упоредити са жртвама, без обзира на то да ли дајемо много или мало (Мар. 12:41-44). У првом веку наше ере, скупштина у Филипима је послала Епафродита у Рим да однесе Павлу оно што му је било потребно. Он је очигледно понео са собом и њихов новчани прилог. То није био први пут да су Филипљани били великодушни према Павлу. На тај начин су хтели да га ослободе финансијских брига да би више времена посветио служби. Како је Павле гледао на њихов дар? Рекао је да је то ’пријатан мирис, прихватљива жртва, угодна Богу‘. (Прочитати Филипљанима 4:15-19.) Павле је истински ценио тај њихов гест, а сигурно је то ценио и Јехова.

14 Јехова и данас веома цени прилоге које дајемо за међународно дело проповедања. Штавише, ако нам његово Краљевство и даље буде на првом месту у животу, он обећава да ће се побринути за нас у духовном и физичком погледу (Мат. 6:33; Лука 6:38).

ПОКАЖИМО СВОЈЕ ЦЕЊЕЊЕ

15. Наведи неке ствари због којих си захвалан Јехови.

15 Било би потребно доста времена да се наведу многи разлози због којих смо захвални Јехови. Сигурно је да сваког дана треба да му захвалимо што нам је подарио живот. Он нам пружа све што нам је потребно за живот — храну, одећу, заклон, па чак и сваки наш дах. Поред тога, захваљујући томе што добро познајемо Божју Реч имамо веру која нам пружа наду. Дакле, чињеница да је Јехова наш Створитељ и све што он чини за нас подстиче нас да му служимо и приносимо жртве хвале. (Прочитати Откривење 4:11.)

16. Како можемо показати да ценимо Христову откупну жртву?

16 Као што смо видели у претходном чланку, један посебан Божји дар је Христова откупна жртва. Она је изванредан доказ да нас Бог воли (1. Јов. 4:10). Како можемо показати да ценимо ту жртву? Павле је рекао: „Христова љубав нас покреће, јер смо закључили ово: један човек је умро за све... он је умро за све да они који живе не живе више за себе, него за њега који је умро за њих и био ускрснут“ (2. Кор. 5:14, 15). Павле је у ствари рекао да ако ценимо Божју незаслужену доброту, онда ћемо својим животом исказивати част Богу и његовом Сину. Наша љубав и цењење према Богу и Христу видеће се по томе колико смо им послушни и колико желимо да проповедамо и стварамо ученике (1. Тим. 2:3, 4; 1. Јов. 5:3).

17, 18. Шта су неки учинили да би њихова жртва хвале Јехови била још боља? Наведи пример.

17 Да ли би наша жртва хвале коју приносимо Богу могла бити још боља? Након што су размишљали о свему што је Јехова учинио за њих, многи су тако организовали своје време и активности да сада више учествују у проповедању о Краљевству и у другим духовним активностима. Неки сваке године барем једном или чак више пута служе као помоћни пионири, а други су почели са општом пионирском службом. Неки учествују у изградњи дворана и подружница. Зар то нису одлични начини да покажемо да смо захвални Јехови? Ако све то радимо са исправним мотивом — наиме, да покажемо захвалност Богу — тада ће му наша служба бити прихватљива.

18 Многи хришћани осећају дубоку захвалност према Јехови и то их мотивише у служби. Једна од њих је сестра Морена. Она је васпитавана у духу католичке религије, али њене духовне потребе нису биле задовољене. Није јој помогла ни источњачка филозофија. Тек када је почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима утолила је своју духовну глад. Морена је била веома захвална Јехови за библијске одговоре на сва њена питања, као и за стабилност коју је то унело у њен живот, и зато је хтела да сву своју снагу користи у светој служби. Одмах након крштења је почела с помоћном пионирском службом, а чим су јој околности то дозволиле постала је општи пионир. То је било пре 30 година и она је још увек у пуновременој служби.

19. Како би свако од нас могао да у још већој мери приноси жртве Јехови?

19 Наравно, многи верно служе Јехови иако им околности не дозвољавају да буду пионири. Без обзира на то колико можемо чинити у служби проповедања, сви му можемо приносити прихватљиве духовне жртве. Својим понашањем треба да покажемо да се савесно држимо праведних мерила и да смо свесни тога да у сваком тренутку заступамо Јехову. Наша вера показује да се уздамо у то да ће Бог извршити своју вољу. А добрим делима подупиремо ширење добре вести. И даље свим срцем ценимо оно што Јехова чини за нас и служимо му целом душом.

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 25. страни]

Да ли нас Јеховина доброта подстиче да му приносимо још бољу жртву хвале?

[Слика на 23. страни]

Да ли користиш сваку прилику да сведочиш другима?