Жртве хвале које су угодне Јехови
Жртве хвале које су угодне Јехови
’Дајте своја тела као жртву живу, свету, прихватљиву Богу‘ (РИМЉАНИМА 12:1).
1. Шта Библија каже о релативној вредности жртава под Мојсијевим законом?
„ПОШТО Закон има сенку будућих добрих ствари, а не саму њихову суштину, људи никад не могу истим жртвама из године у годину које непрестано приносе учинити савршеним оне који приступају“ (Јеврејима 10:1). Апостол Павле овом истакнутом реченицом потврђује да све жртве приношене под Мојсијевим Законом нису имале трајну вредност када је реч о човековом спасењу (Колошанима 2:16, 17).
2. Зашто није беспотребно ако покушавамо да разумемо детаљне информације из Библије у вези с приносима и жртвама у Закону?
2 Да ли то значи да оно што у Пентатеуху пише о приносима и жртвама нема никакву вредност за данашње хришћане? Чињеница је да су недавно они који похађају Теократску школу службе у скупштинама Јеховиних сведока широм света, за нешто више од годину дана прочитали првих пет библијских књига. Неки су се прилично мучили да би прочитали и разумели све детаље. Да ли је сав тај њихов труд беспотребан? Сигурно да није, јер „све што је раније написано, написано је нама за поуку, да бисмо својом истрајношћу и утехом из Писма имали наду“ (Римљанима 15:4). Онда је питање: какву „поуку“ и ’утеху‘ можемо извући из тог мноштва информација у Закону у вези с приносима и жртвама?
За нашу поуку и утеху
3. Која је наша основна потреба?
3 Иако се од нас не захтева да приносимо дословне жртве на начин који је прописивао Закон, још увек нам је веома потребно оно што су Израелци донекле постизали приношењем жртава, а то је да нам буду опроштени греси и да имамо Божју наклоност. Пошто више не приносимо дословне жртве, како можемо то постићи? Након што истиче ограниченост животињских жртава, Павле каже: „Зато [Исус] улазећи у свет каже: ’Жртву и принос ниси хтео, него си ми припремио тело. Ниси признао целе жртве паљенице и жртву за грех.‘ Тада рекох: ’Ево, дошао сам (у свитку књиге је о мени написано) да вршим твоју вољу, Боже‘“ (Јеврејима 10:5-7).
4. Како Павле примењује Псалам 40:7-9 на Исуса Христа?
4 Цитирајући из Псалма 40:7-9, Павле истиче да Исус није дошао да овековечи „жртву и принос“, „целе жртве паљенице и жртву за грех“, јер у време када је Павле писао Бог све то више није одобравао. Уместо тога, Исус је дошао у телу које је припремио његов небески Отац, које је у сваком погледу одговарало оном које је Бог припремио када је створио Адама (Постање 2:7; Лука 1:35; 1. Коринћанима 15:22, 45). Као савршени Син Божји, Исус је имао улогу ’семена‘ жене, као што је проречено у 1. Мојсијевој 3:15 (ДК). Он ће предузети кораке да ’Сатани стане на главу‘, иако ће и сам Исус бити ’уједен у пету‘. На тај начин Исус је постао средство које је Јехова обезбедио за спасење човечанства, коме су се људи вере надали још од Авељевих дана.
5, 6. Који супериорнији начин за приступање Богу стоји на располагању хришћанима?
5 Говорећи о тој посебној улози коју је Исус имао, Павле каже: „Онога који није познавао грех учинио је [Бог] грехом за нас, да бисмо ми посредством њега постали Божја праведност“ (2. Коринћанима 5:21). Израз „учинио је грехом“ може се превести и ’учињен жртвом за грех‘. Апостол Јован каже: „Он је жртва помирења за наше грехе, и не само за наше него и за грехе целог света“ (1. Јованова 2:2). Дакле, док су Израелци имали своје жртве као привремено средство за приступање Богу, хришћани имају супериорнију основу да се обрате Богу — жртву Исуса Христа (Јован 14:6; 1. Петрова 3:18). Ако исказујемо веру у откупну жртву коју је обезбедио Бог и послушни смо му, и нама могу бити опроштени греси и можемо имати Божју наклоност и његов благослов (Јован 3:17, 18). Зар то није извор утехе? Међутим, како можемо показати да верујемо у откупну жртву?
6 Након што је објаснио да хришћани имају супериорнију основу за приступање Богу, апостол Павле истиче, као што то читамо у Јеврејима 10:22-25, три начина на која можемо показати веру у Божју љубазну припрему и изразити цењење за то. Иако је Павлов савет упућен првенствено онима који имају „пут уласка у свето место“ — то јест помазаним хришћанима с небеским позивом — сигурно је да сви људи треба да обрате пажњу на Павлове надахнуте речи ако желе да имају користи од Исусове жртве помирења (Јеврејима 10:19).
Приноси чисте и неокаљане жртве
7. (а) Како Јеврејима 10:22 одражава оно што се радило приликом приношења жртве? (б) Шта је морало да се уради да би жртва била прихватљива Богу?
7 Павле најпре подстиче хришћане: „Приступимо с истинитим срцем потпуно сигурни с обзиром на веру, јер су нам срца шкропљењем очишћена од зле савести, а тела окупана чистом водом“ (Јеврејима 10:22). Речи које се овде користе недвосмислено одражавају оно што се радило приликом типичног приношења жртава под Законом. То је подесно јер да би једна жртва била прихватљива, мора бити принета са исправним мотивом и то мора бити нешто чисто и неокаљано. Жртвена животиња била је из стада или крда, што ће рећи од чистих животиња, и била је здрава, без мане. Ако је жртва била од птица, морала је да буде од грлица или младих голубова. Ако би били испуњени ови услови, ’та жртва би била угодна Јехови, и служила би за очишћење‘ (Левитска 1:2-4, 10, 14; 22:19-25). У приносу од жита није било квасца, који је симбол кварљивости; нити меда, чиме се вероватно мисли на воћни сируп који може да узрокује ферментацију. Када се жртва — животиња или жито — приносила на олтар, додавана је со као конзерванс (Левитска 2:11-13).
8. (а) Шта се захтевало од особе која приноси жртву? (б) Како се можемо уверити да је наше обожавање прихватљиво Јехови?
8 А шта је са особом која приноси жртву? Закон је налагао да свако ко дође пред Јехову мора бити чист и неокаљан. Неко ко је био нечист из било ког разлога најпре је морао да принесе жртву за грех или преступ да би повратио чист положај пред Јеховом, тако да би његова жртва паљеница или жртва захвалница била прихватљива Јехови (Левитска 5:1-6, 15, 17). Дакле, да ли ми схватамо колико је важно да увек имамо чист положај пред Јеховом? Ако желимо да наше обожавање буде прихватљиво Богу, морамо брзо исправити свако кршење Божјих закона. Требало би да брзо искористимо средства за помоћ која нам је дао Бог — „старешине из скупштине“ и ’жртву помирења за наше грехе‘, Исуса Христа (Јаков 5:14; 1. Јованова 2:1, 2).
9. Која је основна разлика између жртава које су приношене Јехови и жртава које су приношене лажним боговима?
9 Основна разлика између жртава које су се приносиле Јехови и жртава које су народи око Израела приносили лажним боговима, била је управо то одсуство било какве нечистоте. Коментаришући о овој значајној одлици приношења жртава по Мојсијевом Закону, у једном делу стоји следеће: „Можемо запазити да не постоји никаква веза с гатањем или предсказивањем; нема религиозног дивљања, самосакаћења, нити свете проституције, чулних и оргијских ритуала плодности који су били изричито забрањени; нема људских жртава; нема приношења жртава мртвима.“ Све ово скреће пажњу на једну чињеницу: Јехова је свет, и он не гледа кроз прсте нити одобрава грех или исквареност било које врсте (Авакум 1:13). Обожавање и жртве које му се приносе морају бити чисти и неокаљани у физичком, моралном и духовном смислу (Левитска 19:2; 1. Петрова 1:14-16).
10. Какво самоиспитивање треба да извршимо у складу с Павловим саветом записаним у Римљанима 12:1, 2?
10 Имајући то у виду, требало би да помно испитамо себе на свим пољима живота да бисмо били сигурни да је наша служба прихватљива Јехови. Никада не бисмо смели мислити да није важно шта радимо у свом приватном животу све док имамо неко учешће на хришћанским састанцима и у служби. Такође не бисмо смели да мислимо да нас учешће у хришћанским активностима на неки начин ослобађа потребе да се на другим подручјима нашег живота држимо Божјих закона (Римљанима 2:21, 22). Не можемо очекивати Божји благослов и његову наклоност ако дозвољавамо било чему што је нечисто или прљаво у његовим очима да затрује наше размишљање или поступке. Имајмо у мислима Павлове речи: „Зато вас, браћо, усрдно молим Божјим самилостима да своја тела дате као жртву живу, свету, прихватљиву Богу, свету службу уз снагу свог разума. И не обликујте се више према овом систему ствари, него се преобразите обнављањем свог ума, да бисте сами испитали шта је добра и прихватљива и савршена Божја воља“ (Римљанима 12:1, 2).
Приноси жртве хвале целим срцем
11. Шта обухвата израз ’јавно изјављивање‘, споменут у Јеврејима 10:23?
11 У писму Јеврејима, Павле затим скреће пажњу на врло важан аспект правог обожавања: „Чврсто се држимо јавног изјављивања наше наде, без колебања, јер је веран онај који је обећао“ (Јеврејима 10:23). Израз ’јавно изјављивање‘ дословно значи „исповедање“, а Павле такође говори и о ’жртви хвале‘ (Јеврејима 13:15). То нас подсећа на жртве које су приносили људи као што су Авељ, Ноје и Аврахам.
12, 13. Шта је неки Израелац потврдио приношењем жртве паљенице, а шта ми можемо учинити да бисмо одражавали тај исти дух?
12 Када је неки Израелац приносио жртву паљеницу, чинио је то ’драге воље пред Јеховом‘ (3. Мојсијева 1:3, ДК). Таквом жртвом је добровољно дао јавну изјаву, то јест потврду, о Јеховиним обилним благословима и љубазној доброти према свом народу. Сети се да је значајно обележје жртве паљенице било у томе што је цела жртва спаљивана на олтару — а то је прикладан симбол потпуне оданости и предања. Сходно томе, ми показујемо веру у откупну жртву и захвалност за ту припрему када спремно и целим срцем приносимо Јехови своју „жртву хвале, то јест плод усана“.
13 Иако хришћани не приносе дословне жртве — животињске или биљне — они имају одговорност да сведоче о доброј вести о Краљевству и да стварају ученике Исуса Христа (Матеј 24:14; 28:19, 20). Да ли користиш прилике да учествујеш у јавном објављивању добре вести о Божјем Краљевству тако да још многи људи сазнају за дивне ствари које Бог спрема за послушно човечанство? Да ли спремно улажеш своје време и снагу да би поучавао заинтересоване особе и помагао им да постану ученици Исуса Христа? Наше ревно учешће у служби, попут пријатног мириса жртве паљенице, угодно је Богу (1. Коринћанима 15:58).
Радуј се пријатељству с Богом и људима
14. Како се Павлове речи у Јеврејима 10:24, 25 могу поистоветити с приношењем жртве захвалнице?
14 На крају, Павле скреће пажњу на наш однос са сухришћанима док обожавамо Бога. „Пазимо једни на друге подстичући се на љубав и добра дела, не остављајући своје састанке, као што неки имају обичај, већ охрабрујући једни друге, и то тим више што видите да се приближава дан“ (Јеврејима 10:24, 25). Сви ови изрази, ’подстицати на љубав и добра дела‘, ’састајати се‘ и ’охрабривати једни друге‘, подсећају нас на оно што је жртва захвалница у Израелу значила за Божји народ.
15. Коју паралелу видимо између жртве захвалнице и хришћанских састанака?
15 Израз „жртве захвалнице“ понекад се преводи и као „жртве за мир“. Хебрејска реч за „мир“ овде је у множини, што можда значи да приношење таквих жртава доводи до мира с Богом и мира са суобожаваоцима. У вези са жртвом захвалницом један изучавалац примећује: „То је заиста било време срећног заједништва с Богом Савеза, када је он удостојио Израел да буде његов Гост на жртвеном оброку, иако је одувек био његов Домаћин.“ То нас подсећа на Исусово обећање: „Где су двојица или тројица сакупљени у моје име, онде сам и ја међу њима“ (Матеј 18:20). Сваки пут када смо на неком хришћанском састанку, имамо користи од изграђујућег друштва, охрабрујућих поука и од помисли да је с нама наш Господ Исус Христ. Због тога је хришћански састанак заиста радосна прилика која јача веру.
16. Шта хришћанске састанке чини посебно радосним приликама имајући у мислима жртву захвалницу?
16 Код жртве захвалнице, све сало — око црева, бубрега, сало које покрива слабине и јетру, као и реп овце — било је принето Јехови тако што је спаљено на олтару (Левитска 3:3-16). Сало се сматрало најхрањивијим и најбољим делом животиње. Приношење тога на олтар симболизовало је давање најбољег Јехови. Хришћански састанци су нарочито радосни не само зато што се поучавамо већ и зато што приносимо хвале Јехови. То чинимо тако што понизно али најбоље што можемо певамо из свег срца, пажљиво слушамо и коментаришемо када је то могуће. „Хвалите Јах!“, узвикнуо је псалмиста. „Певајте Јехови нову песму, хвалу његову у скупштини лојалних“ (Псалам 149:1, NW).
Очекују нас обилни благослови од Јехове
17, 18. (а) Коју је велику жртву Соломон принео на посвећењу храма у Јерусалиму? (б) Који су благослови за народ проистекли из церемоније приликом посвећења храма?
17 Приликом посвећења храма у Јерусалиму, седмог месеца године 1026. пре н. е., краљ Соломон је принео ’велику жртву пред Јеховом‘ коју су сачињавале „жртве паљенице и прилози и претилина од жртава захвалница“. Том приликом је осим приноса од жита на жртву принето укупно 22 000 волова и 120 000 оваца (1. Краљевима 8:62-65).
18 Можеш ли да замислиш трошкове и обим посла око ове огромне церемоније? Па ипак, благослови које је Израел добијао очигледно су далеко надмашивали цену. На крају празника Соломон „отпусти народ. И они благословише краља и отидоше к шаторима својим радосни и весела срца, за све добро што учини Јехова Давиду, слузи своме, и Израелу народу своме“ (1. Краљевима 8:66). Заиста, као што је то и Соломон рекао, „благослов Јеховин богатство даје, а труд мало му додаје“ (Пословице 10:22).
19. Шта можемо радити да бисмо сада и у сву вечност добили величанствене благослове од Јехове?
19 Ми живимо у времену када је ’сенка будућих добрих ствари‘ замењена ’њиховом самом суштином‘ (Јеврејима 10:1). Исус Христ, у улози великог антитипног Првосвештеника, већ је ушао у само небо и принео вредност своје крви да би извршио окајање за све оне који исказују веру у његову жртву (Јеврејима 9:10, 11, 24-26). На основу те велике жртве, и тиме што од свег срца приносимо Богу наше жртве хвале које су чисте и неокаљане, и ми можемо ићи напред „весела срца“ очекујући обилне благослове од Јехове (Малахија 3:10).
Како би одговорио?
• Коју поуку и утеху можемо примити на основу информација из Закона о жртвама и приносима?
• Који је први услов да би жртва била прихватљива, и шта то значи за нас?
• Шта ми можемо принети што је слично добровољној жртви паљеници?
• У ком смислу се хришћански састанци могу упоредити са жртвом захвалницом?
[Питања за разматрање]
[Слика на 18. страни]
Јехова је обезбедио Исусову откупну жртву за спасење човечанства
[Слика на 20. страни]
Да би наша служба била прихватљива Јехови не смемо бити нечисти ни у ком погледу
[Слика на 21. страни]
Учествовањем у служби ми јавно признајемо Јеховину доброту