Пређи на садржај

Пређи на садржај

Лагање — да ли је икада оправдано?

Лагање — да ли је икада оправдано?

Гледиште Библије

Лагање — да ли је икада оправдано?

„С МАЛО НЕТАЧНОСТИ ПОНЕКАД СЕ ИЗБЕГНЕ ПУНО ОБЈАШЊАВАЊА.“

ОВА изјава пружа увид у то шта многи људи мисле о лагању. Они образлажу да лагање није неисправно ако никоме не шкоди. Такво размишљање има чак и свој академски назив — етика ситуације, према којој је једини закон који треба следити такозвани закон љубави. Другим речима, објашњава писац Дајана Комп, „ако су вам потицаји и срце исправни (тада ће) чињеница да сте слагали... постати небитна ствар“.

Такво гледиште је у данашњем свету уобичајено. Скандали у које спадају и лажи које изговарају истакнути политичари и друге светске вође, потресају друштво. Под утицајем овакве климе, многи људи су све мање одлучни да говоре истину. У извесним областима, лагање је постало чак службено правило. „Ја сам плаћена да лажем. Ако лажем побеђујем на лицитацијама и сваке године добијам одличне критике... Изгледа да је то скоро свугде суштина обуке у малопродаји“, жали се једна продавачица. Многи верују да не постоји права опасност у такозваним ситним, безазленим лажима. Да ли је то тачно? Постоје ли прилике када хришћани могу оправдано да лажу?

Узвишено мерило Библије

Библија снажно осуђује сваку врсту лагања. ’[Бог] ће потрти лажљивце‘, објављује псалмиста (Псалам 5:6ДК; види Откривење 22:15). У Пословицама 6:16-19 Библија наводи седам ствари које Јехова мрзи. „Лажљиви језик“ и „криви сведок који лаж говори“ укључени су у овај списак на истакнут начин. Зашто? Зато што Јехова мрзи штету коју наносе лажи. То је један од разлога због чега је Исус назвао Сатану лажовом и убицом људи. Његове лажи су увалиле човечанство у беду и смрт (Постање 3:4, 5; Јован 8:44; Римљанима 5:12).

Колико озбиљно Јехова гледа на лагање истакнуто је у ономе што се догодило Ананији и Сапфири. Њих двоје су намерно лагали апостоле очигледно покушавајући да оставе утисак како су великодушнији него што су заиста били. Урадили су то намерно и смишљено. Апостол Петар је стога изјавио: „Ниси слагао људима, него Богу.“ Због тога, обоје су погинули од Божје руке (Дела апостолска 5:1-10).

Годинама касније, апостол Павле је опоменуо хришћане: „Не лажите један другога“ (Колошанима 3:9). Ова опомена је нарочито важна у хришћанској скупштини. Исус је рекао да ће начелна љубав бити ознака његових правих следбеника (Јован 13:34, 35). Таква нелицемерна љубав може да расте и цвета само у средини потпуног поштења и поверења. Тешко је волети некога за кога не можемо бити сигурни да ће нам увек рећи истину.

Иако је лагање ствар вредна прекора, постоје лажи које су много озбиљније од других. На пример, нека особа може слагати зато што је збуњена или уплашена. Друга можда злобно лаже с намером да науди или повреди некога. Због своје злобне мотивације, такав намерни лажов представља опасност по друге и биће искључен из скупштине уколико се не покаје. Пошто нису све лажи надахнуте злоћом, морамо бити опрезни да не бисмо непотребно осуђивали, већ да будемо сигурни да познајемо све чиниоце који су укључени када неко изусти неку лаж. Треба узети у обзир потицаје и олакшавајуће околности (Јаков 2:13).

„Опрезни као змије“

Наравно, бити искрен не значи да смо обавезни да откријемо све информације било коме ко од нас то затражи. „Не дајте псима оно што је свето, и не бацајте своје бисере пред свиње, да... се [не] окрену и растргну вас“, упозоравао је Исус у Матеју 7:6. На пример, особе са злом намером не морају имати права да знају извесне ствари. Хришћани су свесни да живе у непријатељски настројеном свету. Стога, Исус је саветовао своје ученике да буду „опрезни као змије“ а у исто време и „безазлени као голубови“ (Матеј 10:16; Јован 15:19). Исус није увек откривао истину у целости, поготово када би откривање свих чињеница могло непотребно да нашкоди њему или његовим ученицима. Па ипак, чак ни тада није лагао. Уместо тога, он је изабрао или да не каже ништа или да разговор преусмери у другом правцу (Матеј 15:1-6; 21:23-27; Јован 7:3-10).

Верни људи и жене споменути у Библији, као што су Аврахам, Исак, Рахава и Давид, такође су били мудри и опрезни у опхођењу с потенцијалним непријатељима (Постање 20:11-13; 26:9; Исус Навин 2:1-6; 1. Самуилова 21:10-14). Библија о таквим људима и женама говори као о верним обожаваоцима који су се одликовали послушношћу. То је оно што их чини вреднима опонашања (Римљанима 15:4; Јеврејима 11:8-10, 20, 31, 32-39).

Постоје прилике у којима лагање изгледа као добро решење. Међутим, данашњи хришћани добро чине ако опонашају Исусов начин опхођења и следе своју библијски школовану савест када се суочавају с веома тешким ситуацијама (Јеврејима 5:14).

Библија нас подстиче да будемо искрени и поштени. Лагање је неисправно и треба да следимо библијски савет: „Говорите истину сваки са својим ближњим“ (Ефешанима 4:25). Поступајући тако, сачуваћемо чисту савест, унапређиваћемо мир и љубав у скупштини и задржаћемо поштовање према ’Богу истине‘ (Псалам 31:6; Јеврејима 13:18).

[Слика на 20. страни]

Ананија и Сапфира су изгубили живот због лагања