Прва Самуилова 21:1-15

  • Давид једе свети хлеб у Нову (1-9)

  • Давид се у Гату претвара да је луд (10-15)

21  Давид је касније дошао у Нов+ код свештеника Ахимелеха, а Ахимелех му је уплашено изашао у сусрет и упитао га: „Зашто си сам и зашто нема никога с тобом?“+  Давид је одговорио свештенику Ахимелеху: „Краљ ми је заповедио да нешто учиним и рекао ми је: ’Нико не сме ништа да зна о задатку који сам ти поверио и о ономе што сам ти заповедио.‘ Договорио сам се са својим људима да се нађемо на одређеном месту.  Ако имаш при руци пет хлебова или нешто друго од хране, дај ми.“  Али свештеник је одговорио Давиду: „Немам код себе обичан хлеб,+ већ само свети хлеб. Даћу ти га само ако су се људи уздржавали од жена*.“+  Давид је рекао свештенику: „Уздржавали смо се од жена као и раније када сам одлазио у војне походе.+ Моји људи пазе да им тела буду чиста* и када иду на обичан задатак, а камоли данас када су на посебном задатку!“  Тада му је свештеник дао свети хлеб,+ јер тамо није било другог осим хлеба* који је био стављен пред Јехову, а затим склоњен како би истог дана био замењен свежим хлебом.  Тог дана је тамо код светог шатора, пред Јеховом, био један Саулов слуга. Он се звао Доик+ Едомац+ и био је Саулов главни пастир.  Давид је рекао Ахимелеху: „Имаш ли овде неко копље или мач? Нисам са собом понео ни свој мач ни своје оружје, јер је задатак који ми је краљ поверио био хитан.“  Свештеник је рекао: „Ево, овде је мач Филистејина Голијата,+ кога си убио у долини* Или,+ увијен је у платно, иза ефода.+ Ако желиш, узми га, јер овде нема другог оружја.“ Давид је рекао: „Таквог нигде нема. Дај ми га.“ 10  Тог дана је Давид отишао оданде и наставио да бежи+ од Саула. После неког времена, дошао је код Ахиса, краља Гата.+ 11  Ахисове слуге су рекле краљу: „Зар то није Давид, краљ оне земље? Зар се није о њему уз игру певало:’Саул је побио хиљаде непријатеља,а Давид десетине хиљада‘?“+ 12  Давид се замислио над тим речима и веома се уплашио+ Ахиса, краља Гата. 13  Зато се пред њима претварао да је луд+ и понашао се као неко ко је умно поремећен док је био међу њима*. Шарао је по градским вратима и пуштао да му пљувачка цури низ браду. 14  На крају је Ахис рекао својим слугама: „Видите да је тај човек луд! Зашто сте ми га довели? 15  Зар немам довољно лудих, па сте ми још и њега довели да гледам његове лудости? Зар ће такав човек ући у моју кућу?“

Фусноте

Или: „ако људи нису имали односе са женама“.
Или: „света“.
Или: „равници“.
Дословно: „у њиховим рукама“.