IZVAN arke, ljudi su nastavili da žive kao i do tada. Još uvek nisu verovali da će doći potop. Mora da su se smejali više nego ikada ranije. Ali, uskoro su prestali da se smeju.

Odjednom je počela da pada voda. Lila je s neba kao kada sipaš vodu iz kofe. Noje je bio u pravu! Ali, sada je bilo kasno da bilo ko uđe u arku. Jehova je čvrsto zatvorio vrata.

Uskoro su bili potopljeni svi niži predeli. Voda je nadošla i postala poput velike reke. Nosila je drveće i valjala veliko kamenje, i pravila je ogromnu buku. Ljudi su bili uplašeni. Bežali su u brda. Eh, da su poslušali Noja i ušli u arku dok su vrata još uvek bila otvorena! Ali, sada je bilo prekasno.

Voda je sve više nadolazila. Kiša je pljuštala 40 dana i 40 noći. Voda je nadolazila uz brda i uskoro su čak i najviši vrhovi bili potopljeni. Baš kao što je Bog i rekao, svi ljudi i životinje izvan arke su umrli. Ali, oni koji su se nalazili u njoj, bili su na sigurnom.

Dobro je što su Noje i njegovi sinovi izgradili arku. Kada je voda nadošla, arka je plovila po njoj. A onda jednoga dana, nakon što je kiša prestala da pada, počelo je da sija sunce. Kakav je to prizor bio! Svuda se prostirao samo jedan veliki okean. Jedino što je moglo da se vidi bila je arka koja je plovila na površini.

Više nije bilo divova. Oni neće više maltretirati ljude. Svi divovi su umrli, kao i njihove majke i ostali loši ljudi. Ali šta je bilo s njihovim očevima?

Očevi tih divova nisu bili ljudi kao mi. Oni su bili anđeli koji su sišli s neba da bi živeli kao ljudi na zemlji. Stoga, kada je došao potop, oni nisu umrli sa ostalima. Prestali su da koriste ljudska tela i ponovo su otišli na nebo kao anđeli. Ali, tamo im više nije bilo dozvoljeno da budu zajedno sa ostalim Božjim anđelima. Tako su postali Satanini anđeli. Oni se u Bibliji nazivaju demoni.

Sada je Bog poslao vetar, tako da su vode potopa počele da opadaju. Posle pet meseci, arka se zaustavila na vrhu jedne planine. Prošlo je još mnogo dana, tako da su oni koji su bili u arci konačno mogli da vide vrhove drugih planina. Voda je nastavila da se povlači.

Zatim je Noje pustio iz arke jednu crnu pticu koja se zove gavran. Ona je letela neko vreme, a onda se vratila zato što nije mogla da nađe pogodno mesto na koje bi sletela. Odlazila je nekoliko puta i svaki put bi se vratila na arku, da bi se odmorila.

Noje je želeo da vidi da li su se vode povukle sa zemlje, tako da je posle pustio iz arke jednu golubicu. Ali, i golubica se vratila zato što nije našla mesto na kojem bi ostala. Noje ju je poslao još jednom i ona mu je u svom kljunu donela jedan maslinov list. Tako je Noje znao da su se vode povukle. Noje je i treći put poslao golubicu, i ona je najzad pronašla suvo mesto na kojem bi živela.

Tada se Bog obratio Noju. Rekao mu je: ’Izađi iz arke. Povedi sa sobom porodicu i sve životinje.‘ Oni su bili u arci više od jedne godine. Možemo samo da zamislimo koliko su svi bili srećni što su ponovo napolju i što su ostali živi!