Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Da li je Isus govorio o paklenoj vatri?

Da li je Isus govorio o paklenoj vatri?

Da li je Isus govorio o paklenoj vatri?

NEKI od onih koji veruju u doktrinu o paklu pozivaju se na Isusove reči zabeležene u Marku 9:48 (ili na stihove 4446). On je pomenuo crve koji ne umiru i vatru koja se ne gasi. Ukoliko bi ti neko postavio pitanje u vezi sa značenjem tih stihova, kako bi odgovorio?

U zavisnosti od biblijskog prevoda koji koristi, osoba može pročitati stihove 44, 46 ili 48, jer sva tri slično glase u nekim Biblijama. * U prevodu Novi svet stoji: „Ako te tvoje oko navodi na greh, iskopaj ga. Bolje ti je da s jednim okom uđeš u Božje kraljevstvo nego da s oba oka budeš bačen u gehenu, gde crvi ne umiru i vatra se ne gasi“ (Mar. 9:47, 48).

Bez obzira na to, neki tvrde da ova Isusova izjava podupire gledište da duše zlih posle smrti večno pate. Na primer, u komentaru španskog prevoda Sagrada Biblia koji je izdao Univerzitet u Navari stoji sledeće: „Naš Gospod je koristio [ove reči] da bi ukazao na mučenje u paklu. Izraz ’crvi koji ne umiru‘ često se tumači kao večna griža savesti što muči one koji su osuđeni na pakao, a ’vatra koja se ne gasi‘ objašnjava se kao kazna u vidu fizičke patnje.“

Ipak, uporedi Isusove reči sa zadnjim stihom Isaijinog proročanstva. * Zar nije očigledno da je Isus ukazivao na taj stih koji se nalazi u 66. poglavlju Isaijine knjige? Nema sumnje da je prorok govorio o mestu van jerusalimskih zidina, naime o „dolini Hinom (Geheni), gde su se nekada prinosile ljudske žrtve (Jer. 7:31) i koja je na kraju postala gradsko smetlište“ (The Jerome Biblical Commentary). Simbolika u Isaiji 66:24 ne ukazuje na to da su ljudi bili mučeni već se tu govori o leševima. Ono što ne umire jesu crvi, a ne ljudi ili besmrtne duše. Koje je onda značenje Isusovih reči?

Zapazi komentar za Marka 9:48 u 2. tomu jednog katoličkog dela: „Izraz je uzet iz Isaije (66,24). Tu je prorok naveo dva načina na koja su se leševi obično uništavali: truljenjem i spaljivanjem... Time što su ova dva pojma, crvi i vatra, stavljeni jedan do drugog, naglašava se misao o uništenju... Obe razorne sile su opisane kao trajne (’crvi koji ne umiru, vatra koja se ne gasi‘), što znači da jednostavno ne postoji način da se izbegnu. U ovom slučaju, jedini koji preživljavaju jesu crvi i vatra, a ne čovek, i ti crvi uništavaju sve što im stane na put. Dakle, ovo nije opis večnog mučenja, već opis potpunog uništenja, odakle nema nade za uskrsenje. To je isto što i konačna smrt. [Vatra] je stoga simbol potpunog uništenja“ (El evangelio de Marco, Análisis lingüístico y comentario exegéticos).

Svako ko zna da je istiniti Bog pun ljubavi i pravedan, moći će da uvidi koliko je ovo objašnjenje Isusovih reči logično. On nije naučavao da će zli biti večno mučeni. Oni su zapravo u opasnosti da budu potpuno uništeni, bez nade u uskrsenje.

[Fusnote]

^ Najpouzdaniji biblijski manuskripti ne sadrže stihove 4446. Izučavaoci su potvrdili da su ova dva stiha verovatno dodata kasnije. Profesor Arčibald Robertson je napisao: „Najstariji i najpouzdaniji manuskripti ne sadrže ova dva stiha. Oni su nastali pod uticajem zapadne i sirijske (vizantijske) škole. U njima se samo ponavlja sadržaj 48. stiha. Stoga izostavljamo stihove 44 i 46 jer ne postoje u izvornom tekstu.“

^ „Izlaziće da vide leševe ljudi koji su se bunili protiv mene, jer crvi na njima neće umreti i vatra se njihova neće ugasiti, i biće odvratni svakom telu“ (Isa. 66:24).