Ljudi nisu uspeli da ostvare mir u svetu i tako će i dalje biti iz nekoliko razloga:

•   „Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima“ (Jeremija 10:23). Ljudi nisu stvoreni sa sposobnošću da vladaju niti im je dato to pravo i zbog toga oni neće moći da postignu trajni mir.

•   „Ne uzdajte se u velikaše, niti u čoveka zemaljskog, od koga spasenja nema. Duh njegov izađe iz njega, i on se u prah vraća, tog dana propadnu sve misli njegove“ (Psalam 146:3, 4). Ljudski vladari, čak i oni koji imaju najbolje namere, ne mogu naći trajna rešenja za probleme zbog kojih dolazi do ratova.

•   „U poslednjim danima nastaće naročito teška vremena. Jer ljudi će biti [...] okrutni, bez ljubavi prema dobroti, izdajnici, tvrdoglavi, ponosni“ (2. Timoteju 3:1-4). Živimo u „poslednjim danima“ ovog zlog sveta, u vremenu u kom stavovi većine otežavaju uspostavljanje mira.

•   „Teško vama, zemljo i more, jer je Đavo sišao k vama, veoma gnevan, znajući da ima malo vremena!“ (Otkrivenje 12:12). Đavo, Božji neprijatelj, ograničen je na područje naše planete i podstiče ljude da budu zli poput njega. Dokle god on bude bio „vladar ovog sveta“, nećemo živeti u miru (Jovan 12:31).

•   „[Božje Kraljevstvo] će smrviti i uništiti sva ona kraljevstva, a samo će stajati doveka“ (Danilo 2:44). Našu želju za svetom u kom će zauvek vladati mir neće ispuniti nijedna ljudska vladavina već Božje Kraljevstvo (Psalam 145:16).