Проглашени достојнима да приме Краљевство

„Све је то доказ да Бог праведно суди и да ћете бити проглашени достојнима Божјег краљевства“ (2. СОЛ. 1:5)

1, 2. Да ли Бог намерава да суди свету и ко ће спровести то суђење?

 АПОСТОЛ Павле се 50. н. е. налазио у Атини. Када је видео колико је у том граду било раширено идолопоклонство, био је узнемирен и то га је нагнало да пружи изванредно сведочанство. Том приликом је свој говор завршио изјавом која је сигурно привукла пажњу тамошњих пагана. Наиме, рекао је: „Сада [Бог] поручује људима да се сви свуда покају. Јер је одредио дан у ком намерава да суди свету по правди, преко човека ког је за то одредио, што је потврдио пред свим људима ускрснувши га из мртвих“ (Дела 17:30, 31).

² Заиста је отрежњавајуће знати да је Бог одредио време када ће судити човечанству! То суђење ће спровести неко кога Павле није поименце поменуо у свом говору у Атини, али ми знамо да ће то бити ускрснули Исус Христ. Оно ће за неке значити живот, а за неке смрт.

3. Зашто је Јехова склопио савез с Аврахамом и ко има посебну улогу у његовом остварењу?

³ Тај Судњи дан ће трајати 1 000 година. Тада ће Исус владати у Јеховино име као Краљ Божјег Краљевства, али у тој улози неће бити сам. Јехова одабира и неке људе који ће владати и судити са Исусом током тог дана од 1 000 година. (Упоредити с Луком 22:29, 30.) Пре скоро 4 000 година Јехова је поставио темељ за тај Судњи дан када је склопио савез са својим верним слугом Аврахамом. (Прочитати Постанак 22:17, 18.) Тај савез је по свему судећи ступио на снагу 1943. пре н. е. Наравно, Аврахам није у потпуности схватао колико ће тај савез бити значајан за човечанство. Међутим, ми данас разумемо да Аврахамово потомство има посебну улогу у суђењу свету.

4, 5. (а) Ко је главни део Аврахамовог потомства и шта је он рекао о Краљевству? (б) Када је верним Божјим слугама отворен пут за остварење наде у небеско Краљевство?

⁴ Главни део Аврахамовог потомства био је Исус, који је 29. н. е. помазан светим духом и постао обећани Месија, то јест Христ (Гал. 3:16). Наредне три и по године, он је проповедао Јудејцима добру вест о Краљевству. Након хапшења  Јована Крститеља, Исус је показао да се и други могу надати да буду део тог Краљевства, када је рекао: „Од дана Јована Крститеља све до сада људи свим силама желе да се домогну небеског краљевства, и они који се свим силама труде успевају у томе“ (Мат. 11:12).

⁵ Занимљиво је то што је одмах након што је поменуо оне који ће се ’домоћи‘ Краљевства на небу, Исус рекао: „Заиста, кажем вам, међу рођенима од жене није устао већи од Јована Крститеља, али ко је мањи у небеском краљевству, већи је од њега“ (Мат. 11:11). Зашто је то рекао? Зато што је верним Божјим слугама тек од изливања светог духа на Педесетницу 33. н. е. у потпуности отворен пут за будуће остварење наде у небеско Краљевство. Тада је Јован Крститељ већ био мртав (Дела 2:1-4).

Аврахамово потомство проглашено праведним

6, 7. (а) Зашто је за Аврахамово потомство речено да ће бити бројно попут „звезда на небесима“? (б) У ком смислу је Аврахам био благословљен и како је на сличан начин благословљено његово потомство?

⁶ Аврахаму је Бог рекао да ће његово потомство бити многобројно попут „звезда на небесима“ и попут песка на обали мора (Пост. 13:16; 22:17). Другим речима, у Аврахамово време било је немогуће да људи знају колико ће тачно бити тог потомства. Међутим, на крају је откривен тачан број његових потомака. Поред Исуса, њихов укупан број је 144 000 (Откр. 7:4; 14:1).

⁷ О Аврахамовој вери у Божјој Речи стоји: „[Аврахам] је веровао Јехови, и он га је због тога сматрао праведним“ (Пост. 15:5, 6). Истина, ниједан човек није праведан у апсолутном смислу (Јак. 3:2). Па ипак, Јехова је Аврахама сматрао праведним и чак га назвао својим пријатељем (Иса. 41:8). Они који заједно са Исусом сачињавају Аврахамово потомство у духовном погледу, бивају проглашени праведнима и на основу тога примају још веће благослове од оних које је примио Аврахам.

8. Које благослове прима Аврахамово потомство?

⁸ Помазани хришћани су проглашени праведнима зато што верују у Исусову откупну жртву (Римљ. 3:24, 28). У Јеховиним очима они су ослобођени греха и могу бити помазани светим духом као његови духовни синови и браћа Исуса Христа (Јов. 1:12, 13). Они су у новом савезу и представљају нов народ, ’Израел Божји‘ (Гал. 6:16; Лука 22:20). То је нешто заиста величанствено! Због свега што је Бог предузео у њиховом случају, они не очекују да ће живети заувек на земљи. Они то жртвују ради предивне могућности да током Судњег дана буду са Исусом на небу и владају (Прочитати Римљанима 8:17.)

9, 10. (а) Када су хришћани први пут били помазани светим духом и шта их је затим очекивало? (б) Коју су помоћ помазани хришћани примили?

⁹ На Педесетницу 33. н. е., групи од 120 Исусових ученика пружена је могућност  да буду међу онима који ће током Судњег дана владати са Исусом. Тада су те верне особе крштене светим духом и тако су постале први помазани хришћани. Међутим, за њих је то био тек почетак. Они су морали да остану верни Јехови упркос свим кушњама које ће им Сатана створити. Уколико су желели да буду награђени животом на небу, морали су сачувати своју верност Богу све до смрти (Откр. 2:10).

¹⁰ Зато је Јехова преко своје Речи и хришћанске скупштине пружио помазаним хришћанима подстицај и охрабрење које им је било потребно. Примера ради, апостол Павле је написао помазаним хришћанима у Солуну: „Као отац своју децу, свакога од вас [смо] подстицали и тешили и заклињали да живите животом достојним Бога који вас позива у своје краљевство и славу“ (1. Сол. 2:11, 12).

11. Какав је запис Јехова обезбедио за ’Израел Божји‘?

¹¹ У деценијама након што су изабрани први чланови скупштине помазаних хришћана, Јехова је сматрао да је потребно обезбедити трајан запис о Исусовој служби на земљи, његовим делима и саветима које је дао помазаним хришћанима у првом веку. Зато се он побринуо да се већ постојећим хебрејским књигама данашњег Светог писма дода и надахнути део на грчком. Хебрејски део Библије је у првом реду написан за Израелце, у време када су они били у посебном односу с Богом. Грчки део је написан првенствено за ’Израел Божји‘, за оне који су помазани као Христова браћа и Божји духовни синови. Наравно, они који нису били Израелци такође су могли имати велике користи од проучавања надахнутих записа на хебрејском. Слично томе, и хришћани који нису помазани светим духом извлаче огромне користи из проучавања грчког дела Светог писма и живљења у складу са саветима из њега. (Прочитати 2. Тимотеју 3:15-17.)

12. На шта је Павле подсетио помазане хришћане?

¹² Хришћани из првог века су проглашени праведнима и помазани светим духом да би могли примити своје наследство на небу. Њихово помазање није значило да су они на земљи постали краљеви над осталим помазаним хришћанима. Изгледа да су неки рани хришћани изгубили из вида ту чињеницу и почели да теже за истакнутошћу међу својом браћом у скупштини. Зато их је Павле упитао: „Зар сте се већ наситили? Зар сте се већ обогатили? Зар сте без нас почели да краљујете? Да бар јесте почели да краљујете, па да и ми краљујемо с вама“ (1. Кор. 4:8). Из тог разлога је Павле подсетио помазанике свог доба на следеће: „Не кажем да смо ми господари ваше вере, него смо ваши сарадници“ (2. Кор. 1:24).

Попуњавање прореченог броја

13. Како се одвијало сакупљање помазаника након 33. н. е.?

¹³ Нису сви од 144 000 помазаних хришћана изабрани у првом веку. Њихово сакупљање је трајало током апостолског периода, а онда је изгледа успорило, мада се наставило кроз наредне векове све до савременог доба (Мат. 28:20). С временом, када је Исус преузео власт 1914. године, догађаји су се почели брзо одвијати.

14, 15. Како је текло сакупљање помазаника у наше време?

¹⁴ Као прво, Исус је очистио небо од сваког трага побуне против Божје власти. (Прочитати Откривење 12:10, 11.) Затим је своју пажњу усмерио на сакупљање преосталих чланова групе од 144 000 која ће владати у Божјем Краљевству. До средине 30-их година  20. века, то сакупљање је било прилично поодмакло и многи који су се тада одазивали на добру вест нису имали жељу да иду на небо. Дух није сведочио њиховом духу да су Божји синови. (Упоредити с Римљанима 8:16.) Уместо тога, они су себе видели у редовима ’других оваца‘, то јест оних који се надају да ће вечно живети на рајској земљи (Јов. 10:16). Зато је од 1935. у проповедању нагласак стављен на сакупљање ’великог мноштва‘, то јест оних које је апостол Јован видео у визији и који ће преживети ’велику невољу‘ (Откр. 7:9, 10, 14).

¹⁵ Међутим, чак и након 30-их година прошлог века, мали број њих је изабран за живот на небу. Зашто? У неким случајевима је могуће да је у питању замена оних који нису чврсто стајали у истини. (Упоредити с Откривењем 3:16.) Павле је чак помињао да је лично познавао неке који су напустили истину (Фил. 3:17-19). Кога би Јехова одабрао да служи у том својству замене? Наравно, избор је његов. Али разумно је закључити да то не би био неко ко је одскора у вери, већ неко ко је — попут ученика којима се Исус обраћао приликом успостављања Спомен-свечаности — у извесној мери већ доказао своју верност * (Лука 22:28).

16. За шта смо захвални што се тиче помазаника и у шта можемо бити уверени?

¹⁶ Међутим, изгледа да нису сви који су након 1930-их одабрани за живот на небу замена за оне који су отпали. Јехова се по свему судећи побринуо да све време док трају последњи дани овог света па све до уништења ’Вавилона Великог‘ у нашим редовима имамо помазане хришћане * (Откр. 17:5). Ми смо уверени да ће број од 144 000 бити попуњен у време које је Јехова одредио и да ће сви они заузети своје место у Божјем Краљевству. Такође верујемо у пророчанску Реч да ће велико мноштво, које стално расте, као група и даље показивати верност Богу. Они ће ’изаћи из велике невоље‘ која ће ускоро задесити Сатанин свет и радосно ући у Божји нови свет.

Ускоро ће сви владари Божјег Краљевства бити на небу!

17. Према стиховима из 1. Солуњанима 4:15-17 и Откривења 6:9-11, шта је било с помазаним хришћанима који су остали верни до смрти?

¹⁷ Почев још од 33. н. е., десетине хиљада помазаних хришћана показали су јаку веру и верно истрајали све до смрти. Они су већ проглашени достојнима да приме Краљевство и добили су  своју награду — што је изгледа почело у раном периоду Христове присутности. (Прочитати 1. Солуњанима 4:15-17 и Откривење 6:9-11.)

18. (а) У шта су сигурни помазаници који су још на земљи? (б) Како друге овце гледају на своју помазану браћу?

¹⁸ Помазаници који су још увек на земљи апсолутно су сигурни да ће, уколико остану верни, ускоро добити награду за свој верни животни пут. Када милиони других оваца размишљају о вери своје помазане браће, они се слажу с речима апостола Павла, који је о помазаној браћи у Солуну рекао: „Међу Божјим скупштинама поносимо [се] вама због ваше истрајности и вере у свим вашим прогонствима и невољама које подносите. Све је то доказ да Бог праведно суди и да ћете бити проглашени достојнима Божјег краљевства, за које и трпите“ (2. Сол. 1:3-5). Када и последњи помазаник умре и оде са земље, кад год да се то догоди, сви владари Божјег Краљевства биће на небу. Какав ће то само повод бити за радовање — и на небу и на земљи!

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

• Каква веза постоји између оног што је Бог открио Аврахаму и Судњег дана?

• Зашто је Аврахам проглашен праведним?

• Шта за оне који сачињавају Аврахамово потомство значи то што су проглашени праведнима?

• У шта су сви хришћани уверени?

[Питања за разматрање]

[Слика на 20. страни]

Исус је охрабрио своје следбенике да се напрежу да би ушли у Краљевство

[Слика на 21. страни]

На Педесетницу 33. н. е., Јехова је почео да одабира и друге припаднике Аврахамовог потомства

[Слике на 23. страни]

Друге овце су захвалне што током ових последњих дана уз себе имају помазане хришћане