Изборити победу
8. поглавље
Изборити победу
СМИРНА
1. (а) Која скупштина прима другу поруку прослављеног Исуса? (б) На шта Исус подсећа хришћане из те скупштине указавши на себе титулом „Први и Последњи“?
СТАРИ Ефес данас лежи у рушевинама. Али, град у који је била упућена друга Исусова порука и данас постоји. Педесетак километара северно од ефешких рушевина налази се турски град Измир, где данас постоје четири ревне скупштине Јеховиних сведока. На том месту се у првом веку налазила Смирна. Запази шта Исус каже у наставку визије: „Анђелу скупштине у Смирни напиши: Ово говори он, ’Први и Последњи‘, који је био мртав па оживео“ (Откривење 2:8). Тим речима Исус подсећа хришћане у Смирни да је он први и последњи Јеховин слуга ког је лично Јехова ускрснуо у духовни живот и поклонио му бесмртност. Све друге помазане хришћане ускрснуће Исус. Стога је он у стању да пружи добар савет својој браћи, која се надају да ће с њим делити небески живот и бесмртност.
2. Како све хришћане теше речи оног „који је био мртав па оживео“?
2 Исус је примером показао шта значи трпети због праведности и добио је примерену награду. Својом верношћу све до смрти и ускрсењем, пружио је свим хришћанима чврст темељ на ком могу да граде своју наду (Дела апостолска 17:31). Чињеница да је Исус „био мртав па оживео“ показује да ништа што морамо да поднесемо због истине није узалудно. Исусово ускрсење представља огромно охрабрење за све хришћане, нарочито када морају да пате због своје вере. Да ли си и ти у таквој ситуацији? Ако јеси, и тебе ће охрабрити следеће речи, које је Исус упутио скупштини у Смирни:
3. (а) Како је Исус охрабрио хришћане у Смирни? (б) Зашто је Исус сиромашним хришћанима у Смирни рекао да су ’богати‘?
3 „Знам твоју невољу и сиромаштво — али ти си богат. Знам и хулу оних који себе називају Јудејцима, а нису, него су Сатанина синагога“ (Откривење 2:9). Исус нема примедби за своју браћу у Смирни, већ само топле речи похвале. Они су због своје вере морали много да трпе. Материјално су били сиромашни, вероватно због своје верности Богу (Јеврејима 10:34). Углавном су били заокупљени духовним стварима и по Исусовом савету су скупљали себи благо на небу (Матеј 6:19, 20). Зато их Врховни Пастир сматра ’богатима‘. (Упоредити с Јаковом 2:5.)
4. Ко је жестоко прогонио хришћане у Смирни и како је Исус гледао на те непријатеље?
4 Исус каже да види како хришћани у Смирни много трпе због жестоког прогонства Јудејаца. Дотад су се многи припадници јудаизма већ показали као непријатељи хришћанства (Дела апостолска 13:44, 45; 14:19). А сада, само неколико деценија након пада Јерусалима, ти Јудејци у Смирни показују исти сатански дух. Није никакво чудо што их Исус назива „Сатанина синагога“! a
5. Које су кушње очекивале хришћане у Смирни?
5 Хришћане у Смирни, који су били изложени таквој мржњи, Исус теши речима: „Не бој се онога што ћеш претрпети. Ево, Ђаво ће неке од вас бацати у затвор да будете потпуно искушани, и да десет дана будете у невољи. Буди веран све до смрти и наградићу те животом“ (Откривење 2:10). У другој реченици Исус користи множину, чиме показује да се његове речи односе на скупштину у целини. Исус није могао обећати хришћанима у Смирни да ће њихове кушње ускоро престати. Дао им је до знања да ће неки од њих и даље бити прогањани и затварани. Биће у невољи „десет дана“. Десет је број који представља земаљску потпуност. Чак ће и те духовно богате и верне Божје слуге морати да буду темељно искушане док су у телу.
6. (а) Зашто хришћани у Смирни нису морали да се плаше? (б) Којим речима Исус закључује своју поруку скупштини у Смирни?
6 Па ипак, хришћани у Смирни нису морали да се плаше нити да поклекну. Уколико остану верни до краја обећано им је да ће бити награђени животом, што у њиховом случају значи да ће добити бесмртност и живот на небу (1. Коринћанима 9:25; 2. Тимотеју 4:6-8). Апостол Павле је сматрао да је та скупоцена награда вредна сваке жртве, па чак и његовог земаљског живота (Филипљанима 3:8). Очигледно су и верни хришћани у Смирни имали исто такво гледиште. Исус своју поруку закључује речима: „Ко има ухо, нека чује шта дух говори скупштинама: Ономе ко победи, друга смрт неће моћи ништа“ (Откривење 2:11). Они који победе, могу бити сигурни да ће бити награђени бесмртношћу и небеским животом где им смрт не може ништа (1. Коринћанима 15:53, 54).
’У невољи десет дана‘
7, 8. Како је 1918. хришћанска скупштина била ’потпуно искушана‘ попут некадашње скупштине у Смирни?
7 Попут хришћана из Смирне, припадници „Јованове класе“ и њихови сарадници у савремено доба су „потпуно искушани“. Тиме што су у кушњама остали верни Богу, доказали су да су његов народ (Марко 13:9, 10). Убрзо након што је започео Господов дан, речи које је Исус упутио хришћанима у Смирни пружиле су велику утеху малој међународној групи Јеховиних слугу (Откривење 1:10). Још од 1879. они у Божјој Речи трагају за духовним благом, а оно што пронађу радо деле с другима. Али у Првом светском рату су се суочили са жестоком мржњом и противљењем зато што нису допустили да их понесе ратна грозница и зато што су неустрашиво разоткривали грехе цркава хришћанства. Прогонство које је започело на подстицај неких црквених вођа дошло је до врхунца 1918. и могло се упоредити с оним што су хришћани у Смирни доживљавали од тамошњих Јудејаца.
8 Талас прогонстава у Сједињеним Америчким Државама достигао је врхунац када су 22. јуна 1918. Џозеф Ратерфорд и још седморица истакнуте браће били стрпани у затвор, након чега је већина њих била осуђена на 20 година затвора. Девет месеци касније пуштени су уз кауцију. Четрнаестог маја 1919. апелациони суд је поништио нетачне оптужнице подигнуте против њих. У образложењу је било наведено 130 грешака до којих је дошло у судском процесу. Судија Мантон, који је 1918. одбио да те хришћане пусти уз кауцију био је римокатолик и витез реда Светог Гргура Великог. Али 1939. године био је осуђен на две године затвора и новчану казну од 10 000 долара на темељу шест оптужби за изнуђивање новца и примање мита.
9. Како је Хитлер поступао с Јеховиним сведоцима током нацистичке владавине и како је на то реаговало свештенство?
9 Током нацистичке владавине у Немачкој, Хитлер је потпуно забранио проповедање Јеховиних сведока. Годинама су на хиљаде Јеховиних сведока били немилосрдно затварани у концентрационе логоре и затворе, где су многи и умрли, а око 200 младића који су одбили да ступе у Хитлерову војску били су погубљени. Изјава једног католичког свештеника, објављена у једном немачком листу од 29. маја 1938, потврђује да је свештенство свему томе пружало подршку. Тај свештеник је, између осталог, рекао: „Сада у свету постоји једна држава где су такозвани... Истраживачи Библије [Јеховини сведоци] забрањени. То је Немачка!... Када је Адолф Хитлер дошао на власт, а немачки католички бискупи поновили свој захтев, Хитлер је рекао: ’Ти такозвани Искрени истраживачи Библије [Јеховини сведоци] стварају неред;... сматрам их варалицама; не могу да допустим да тај амерички судија Ратерфорд на тај начин оцрњује немачке католике; распуштам [Јеховине сведоке] у Немачкој‘“ (Der Deutsche Weg). На то је свештеник додао: „Браво!“
10. (а) С каквим су се прогањањем Јеховини сведоци суочавали како је Господов дан одмицао? (б) Како се завршио велики број парница које су прави хришћани водили да би се изборили за слободу вероисповести?
10 Како је Господов дан одмицао, Змија и њено потомство ни тренутка нису посустали у борби против помазаних хришћана и њихових сарадника. Многи од тих Божјих слугу су били затварани и окрутно прогањани (Откривење 12:17). Њихови непријатељи су наставили да ’стварају неприлике служећи се законом‘, али Јеховин народ је заступао непоколебљив став: „Богу се морамо покоравати, а не људима“ (Псалам 94:20; Дела апостолска 5:29). Године 1954. Кула стражара је изнела следећи извештај: „Током протеклих четрдесет година, више од седамдесет земаља је у разним периодима прогањало Јеховине сведоке или на неки начин спутавало њихово деловање.“ Тамо где је било могуће судски се изборити за слободу вероисповести, ти хришћани су искористили ту могућност, и у неким земљама успели да добију веома важне парнице. Само на Врховном суду Сједињених Држава Јеховини сведоци су добили 50 парница.
11. Које се Исусово пророчанство у вези са знаком његове присутности испуњава на Јеховиним сведоцима током Господовог дана?
11 Ниједна друга заједница није тако савесно слушала Исусову заповест да даје цару царево (Лука 20:25; Римљанима 13:1, 7). Па ипак, чланови ниједне друге заједнице нису у толико много земаља и у толико различитих политичких система били затварани. Иста ситуација је и дан-данас у неким земљама у Средњој и Јужној Америци, Европи, Африци и Азији. У Исусовом великом пророчанству о знаку његове присутности стоји: „Тада ћете од људи трпети невоље и убијаће вас, и сви ће вас народи мрзети због мог имена“ (Матеј 24:3, 9). Те речи се током Господовог дана заиста испуњавају на правим хришћанима — Јеховиним сведоцима.
12. Како „Јованова класа“ храбри Божје слуге да би издржали прогонство?
12 Да би Божје слуге издржале све невоље, „Јованова класа“ их стално храбри тако што их подсећа на суштину Исусових речи упућених хришћанима у Смирни. На пример, кад је започело нацистичко прогањање, у Кули стражари су током 1933. и 1934. изашли следећи чланци: „Не бојте их се“, на темељу Матеја 10:26-33, „Тешка кушња“, на темељу Данила 3:17, 18 и „Лавље чељусти“, с Данилом 6:22 као водећим стихом. Током 1980-их, у деценији када је ова књига први пут издата и током које су Јеховини сведоци били окрутно прогањани у више од 40 земаља, Кула стражара је јачала Божји народ чланцима као што су „Срећни упркос прогањању!“ и „Хришћани подносе прогонства са стрпљивошћу“. b
13. Попут некадашњих хришћана у Смирни, зашто Јеховини сведоци не треба да се плаше прогонства?
13 Да, Јеховини сведоци током симболичних десет дана подносе физичка злостављања и друге кушње. Попут хришћана у некадашњој Смирни, ни они се не плаше. Нико од нас не треба да се плаши док се стање на нашој планети погоршава. Ми смо спремни да издржимо патње и чак радосно ’поднесемо отимање своје имовине‘ (Јеврејима 10:32-34). Ако будемо проучавали Божју Реч и усађивали је дубоко у себе, моћи ћемо остати чврсти у вери. Буди сигуран да Јехова може да те заштити и да он то жели док год му верно служиш. ’Све своје бриге баци на њега, јер се он брине за тебе‘ (1. Петрова 5:6-11).
[Фусноте]
a Шездесетак година након Јованове смрти 86-годишњи Поликарп је жив спаљен у Смирни јер није хтео да се одрекне вере у Исуса. Поликарпово мучеништво, дело за које се сматра да је настало у то време, описује Поликарпово погубљење. Тог дана „био је велики Сабат“. Тај запис бележи шта се упркос томе догађало када су се прикупљала дрва за ломачу: „У томе су, по своме обичају, на услузи посебно били Јудејци.“
b Видети енглеска издања Куле стражаре од 1. новембра 1933; 1. и 15. октобра 1934; 1. и 15. децембра 1934; и српско издање од 1. септембра 1983.
[Питања за разматрање]
[Оквир/Слика на 39. страни]
Већ годинама историчари сведоче о томе како нацистички режим у Немачкој није могао сломити веру Јеховиних сведока. Историчарка Клаудија Кунц о томе је казала следеће: „Огромна већина Немаца који нису били нацисти пронашла је начина да преживи под режимом који је презирала... На другом крају статистичког и идеолошког спектра налазило се 20 000 Јеховиних сведока који су — и то готово сви до једног — бескомпромисно одбили да се на било који начин покоре нацистичкој држави... Ту најуједињенију заједницу која је пружала отпор режиму на то су подстакла њихова верска уверења. Од самог почетка, Јеховини сведоци нису ни у чему давали подршку нацистичкој држави. Чак и након што је Гестапо 1933. уништио њихово немачко представништво и након што је 1935. забранио ту секту, они нису хтели да учине чак ни ту ситницу да кажу: ’Хајл Хитлер.‘ Отприлике половина Јеховиних сведока (углавном мушкараца) послата је у концентрационе логоре, хиљаду их је погубљено, а још хиљаду их је изгубило живот између 1933. и 1945... Католици и протестанти су слушали како их њихови свештеници подстичу на сарадњу с Хитлером. Ако су се неки од њих томе и супротставили, учинили су то против налога цркве и државе“ (Mothers in the Fatherland, 1986).
