Katastrofa pogađa Solomonova ostrva

U ponedeljak 2. aprila 2007, zemljotres jačine 8,1 stepen Rihterove skale pogodio je Solomonova ostrva, tropski arhipelag na severoistoku Australije. Visoki vodeni zidovi koji su, kako neki tvrde, bili visoki do 10 metara, za samo nekoliko minuta sručili su se svom žestinom na ostrva koja se nalaze u Zapadnoj provinciji. Odneli su 52 života i ostavili 6 000 ljudi bez krova nad glavom.

Među najteže pogođenim bio je Gizo, priobalni grad sa oko 7 000 stanovnika, koji se nalazi na istoimenom ostrvu, samo 45 kilometara od epicentra zemljotresa. Mala skupština Jehovinih svedoka u Gizou pripremala se za jednu radosnu priliku — godišnje obeležavanje smrti Isusa Hrista koje je trebalo da se održi te večeri (1. Korinćanima 11:23-26). Dan je započeo kao i obično, s prelepim izlaskom sunca i mirnim morem. A onda, u 7.39 po lokalnom vremenu desio se potres.

Zemljotres!

Skupštinski starešina Ron Parkinson i njegova žena Doroti pripremali su doručak kada se desio taj potres. „Naša stara kuća se njihala poput kokosove palme, ali je ostala na mestu“, kaže Ron. „Bilo je izuzetno bučno. Kuhinjski elementi, nameštaj, posuđe, pijanino i drugi predmeti srušili su se na pod. Uz ogroman napor, uspeli smo da izađemo iz kuće. Pošto je bila bosa, Doroti je isekla stopalo na polomljeno staklo.“

Misionari Toni i Kristina Šo koji žive u blizini izjurili su iz kuće. „Zemlja se tako snažno tresla da sam pala i nisam mogla da ustanem“, kaže Kristina. „Po površini mora plutale su kuće. Jedan ogroman talas ih je iščupao iz temelja. Ljudi su očajnički veslali u svojim čamcima između ostataka kuća tražeći preživele. Zatim je nastupio sledeći jak potres — a zatim još jedan. Naknadni potresi su se nastavili narednih pet dana. Bilo je zastrašujuće!“

Nailazi cunami

Kada je nastupio zemljotres, Petsan Baea je bio na ostrvu na kome živi. To ostrvo, Sepo Hite, udaljeno je 6 kilometara od Gizoa. Šta se desilo s njim i njegovom porodicom tokom ove katastrofe?

On se priseća tog bolnog iskustva i kaže: „Trčao sam uz obalu u susret svojoj ženi Naomi i četvoro naše dece. Potres ih je bacio na zemlju, ali su ostali nepovređeni. Deca su se tresla od straha, a neka od njih su plakala. Nas dvoje smo ih vrlo brzo umirili.

„Primetio sam da je kretanje mora bilo neuobičajeno. Bilo je očigledno da će uskoro naići cunami. Naše majušno ostrvo će vrlo verovatno biti potopljeno. Moja majka Evelin, koja je živela na malom ostrvu u blizini, bila je takođe u opasnosti. Brzo sam ukrcao svoju porodicu u naš motorni čamac i krenuli smo joj u pomoć.

 „Nakon što smo malo odmakli od ostrva, ogroman talas je prošao tik ispod našeg čamca. More se podizalo, spuštalo i stvaralo vrtloge. Kada smo došli do majke, ona je bila sva smetena, zbunjena i suviše uplašena da bi ušla u vodu. Naomi i Džeremi, naš 15-godišnji sin, skočili su u uzburkano more i pomogli joj da dopliva do čamca. Onda smo se što smo brže mogli uputili ka otvorenom moru.

„Do tada se more strašno povuklo, otkrivajući koralne grebene oko ostrvâ. Najednom, jedan ogroman talas je jurnuo i prekrio oba ostrva. Naša kuća za goste koja se nalazila tik uz more, bila je istrgnuta iz temelja i potpuno uništena. Voda je jurila kroz našu porodičnu kuću uništavajući većinu stvari. Kada se more stišalo, vratili smo se da uzmemo Biblije i pesmarice iz naše oštećene kuće i krenuli ka Gizou.“

Duž morske obale ostala je pustoš i mnogi su poginuli. Zapadna obala ostrva Gizo bila je najteže pogođena. Kaže se da je vodeni zid visok 5 metara potpuno uništio najmanje 13 tamošnjih sela!

Te noći, u Dvorani Kraljevstva Jehovinih svedoka u Gizou 22 osobe su se okupile da bi prisustvovale Spomen-svečanosti povodom Isusove smrti. Na svu sreću, niko od njih nije bio ozbiljno povređen u ovoj katastrofi. „Nismo imali struje, a naše petrolejske lampe su bile polomljene“, kaže ranije citirani Ron. „Brat Šo je održao govor uz svetlost baterijske lampe. Zatim smo u mraku snažnim glasovima pevali hvalospeve Jehovi.“

Pružanje pomoći

Kada su vesti o katastrofi stigle do Honijare, glavnog grada, tamošnja podružnica Jehovinih svedoka odmah je reagovala da bi pružila potrebnu pomoć. Telefonskim pozivima brzo se utvrdilo da je većina Svedoka u pogođenom području na sigurnom. Nekoliko pouzdanih osoba bilo je poslato na udaljeno ostrvo Čoisel da bi pronašli jednu tamošnju Svedokinju. Našli su je živu i zdravu. U Gizo je takođe bio poslat i novac da bi se kupile neophodne stvari.

Predstavnici podružnice su prvim letom u utorak stigli u Gizo. „Nosili smo sa sobom nekoliko paketa humanitarne pomoći“, kaže Krejg Taker, član Odbora podružnice. „Drugi putnici morali su da ostave svoje stvari zbog ograničenja težine prtljaga koji se unosio u avion, ali nama je laknulo kada smo videli da su svi naši paketi stigli na odredište. To je bila prva pošiljka humanitarne pomoći koja je stigla u pogođeno područje. Dodatna pomoć je stigla brodom dva dana kasnije.“

U međuvremenu, Toni Šo i Petsan Baea zajedno s drugim Svedocima iz Gizoa, putovali su kanuima dva sata da bi pomogli Svedocima koji su živeli na udaljenom ostrvu Ranonga. Ovo ostrvo, dugačko 32 kilometra i široko 8 kilometara, sada se zbog zemljotresa izdizalo dva metra iznad nivoa mora! Očigledno je usled iznenadnog povlačenja vode oko tog ostrva nastao cunami koji je pogodio okolna ostrva.

„Članovi tamošnje skupštine su bili presrećni što nas vide“, kaže Toni. „Bili su živi i nepovređeni. Boravili su van kuća zbog straha od mogućih daljnjih potresa. Naš brod je bio prvi koji je doneo humanitarnu pomoć. Pre nego što smo otišli, zajedno smo uputili gorljivu molitvu u kojoj smo zahvalili Jehovi.“

Petsan kaže: „Nekoliko dana kasnije, vratili smo se na Ranongo noseći daljnje zalihe pomoći. Takođe smo želeli da pronađemo jednu porodicu Svedoka koja je živela u udaljenom delu tog ostrva. Konačno smo pronašli Metju Itua i njegovu porodicu ulogorene u divljini. Kada su videli da ih nismo zaboravili, zaplakali su od sreće! Zemljotres im je uništio kuću i većinu građevina u njihovom selu. Međutim, glavna briga im je bila da svi dobiju nove Biblije jer su njihove bile uništene u ovoj katastrofi.“

Pohvala od posmatrača

Takva hrišćanska ljubav nije prošla nezapaženo. „Jedan novinar, inače kritičan  prema načinu na koji je bilo organizovano pružanje pomoći, bio je iznenađen i zadivljen kada je saznao da su Jehovini svedoci svoje suvernike snabdeli hranom, ceradama i drugim neophodnim stvarima, samo nekoliko dana nakon zemljotresa“, kaže Krejg Taker. „Seljani iz Ranonge pohvalno su govorili o našem brzom pružanju pomoći i sa žaljenjem komentarisali kako su njihove crkve u tome zakazale“, dodaje Petsan. Jedna žena je uzbuđeno rekla: „Vaša organizacija je tako brzo reagovala!“

Svedoci su pomagali i svojim komšijama. „Dok smo bili u poseti u jednoj privremenoj bolnici u Gizou, ugledali smo bračni par koji smo nedavno upoznali u službi propovedanja“, priseća se Kristina Šo. „Oboje su bili povređeni i veoma potreseni. Cunami je istrgao iz ruku te žene njeno unuče koje se potom udavilo. Bez odlaganja smo otišli kući po potrebnu odeću i hranu za njih, zbog čega su bili veoma zahvalni.“

Zaista, žrtvama prirodnih katastrofa nije potrebna samo materijalna pomoć već mnogo više od toga. Naročito im je potrebna uteha koju jedino Božja Reč, Biblija, može pružiti. „Neki sveštenici su govorili da Bog kažnjava ljude zbog njihovih greha“, kaže Ron. „Međutim, mi smo im iz Biblije pokazali da Bog nikada nije uzročnik zla. Mnogi su nam zahvalili što smo s njima podelili takvu utehu u duhovnom pogledu“ (2. Korinćanima 1:3, 4; Jakov 1:13). *

[Fusnota]

[Dijagram/mape na 13. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Čoisel

Ostrvo Gizo

Gizo

Ranonga

HONIJARA

AUSTRALIJA

[Slika na 15. strani]

Porodica Baea u svom čamcu

[Slika na 15. strani]

Posledice cunamija u Gizou

[Slika na 15. strani]

Ova Dvorana Kraljevstva je jedina građevina koja nije bila uništena u selu Lale na ostrvu Ranonga