Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Pitanja čitalaca

Pitanja čitalaca

Pitanja čitalaca

Kako je Samson mogao da dotakne mrtva tela onih koje je ubio a da i dalje ostane nazirej?

U drevnom Izraelu, osoba je mogla dobrovoljno da dâ zavet i postane nazirej na jedno određeno vreme. a Jedno od ograničenja koje je važilo za one koji su dali takav zavet glasilo je: „Dokle traju dani za koje se posvetio Jehovi, on neće pristupati k mrtvacu; ni za ocem svojim, ni za materom svojom, ni za bratom svojim, ni za sestrom svojom neće se skvrniti kad umru.“ Šta ako bi neko „umro do njega na prečac“? Čak i kad bi on u takvoj situaciji slučajno dotakao mrtvo telo, time bi se oskrnavilo njegovo nazirejstvo. Zato je bilo rečeno: „Pređašnji dani mu se neće brojiti.“ Trebalo je da bude ceremonijalno očišćen i da ponovo započne period nazirejstva (Brojevi 6:6-12).

Međutim, Samson je bio nazirej na jedan drugačiji način. Pre nego što se rodio, Jehovin anđeo je rekao njegovoj majci: „Ti [ćeš] zatrudneti i rodićeš sina. Da ne prođe britva po glavi njegovoj, jer će dete biti nazirej Božji od utrobe materine, i on će biti onaj koji će početi izbavljati Izrael iz ruku Filistejskih“ (Sudije 13:5). Samson nije dao nazirejski zavet. Njega je Bog odredio za nazireja, i njegovo nazirejstvo je bilo doživotno. Stoga se u njegovom slučaju nije moglo primeniti ograničenje o doticanju mrtvih tela. Ako bi se to primenjivalo i na njega, i ako bi on slučajno dotakao mrtvo telo, kako bi iznova mogao započeti svoje nazirejstvo — koje je započelo njegovim rođenjem i trajalo do kraja života? Očigledno su se zahtevi za doživotne nazireje u nekim stvarima razlikovali od zahteva za one koji su dobrovoljno bili nazireji.

Razmotrimo Jehovine zapovesti date trojici doživotnih nazireja koji se pominju u Bibliji — Samsonu, Samuilu i Jovanu Krstitelju. Kao što je pomenuto ranije, Samson nije smeo da seče svoju kosu. Ana je u vezi sa svojim detetom koje je tek trebalo da bude začeto — Samuilom — dala sledeći zavet: „Posvetiću ga Jehovi za sve dane života njegova, i britva neće preći preko glave njegove“ (1. Samuilova 1:11). U slučaju Jovana Krstitelja, Jehovin anđeo je rekao: „Ne sme da pije ni vina ni opojnog pića“ (Luka 1:15). Štaviše, „Jovan imaše odeću od kamilje dlake i kožni pojas oko bedara; a hrana su mu bili skakavci i divlji med“ (Matej 3:4). Nijednom od ove trojice nije bilo rečeno da ne smeju doticati mrtva tela.

Iako je bio nazirej, Samson je bio među sudijama koje je Jehova podigao kako bi izbavljali Izraelce iz ruku onih koji su ih plenili (Sudije 2:16). Dok je obavljao taj zadatak, on je dolazio u dodir s mrtvim telima. Jednom prilikom, Samson je pobio 30 Filisteja i skinuo odeću s njih. Kasnije je neke Filisteje žestoko udario „po leđima i po trbuhu“. Takođe je uzeo sirovu magareću čeljust i njom pobio hiljadu ljudi (Sudije 14:19; 15:8, 15). Samson je sve to uradio uz Jehovino odobravanje i njegovu podršku. Pismo o njemu govori kao o čoveku čija vera služi kao primer (Jevrejima 11:32; 12:1).

Kada se kaže da je Samson rastrgao lava „kao da je jare“, da li to ukazuje na to da je u njegovo vreme bilo uobičajeno da se jarići rastrgnu?

Ne postoji dokaz da je u vreme izraelskih sudija bilo uobičajeno da ljudi rastrgnu jare. U Sudijama 14:6 stoji: „Duh Jehovin obuze ga i ne imajući ništa u ruci Samson rastrže lava kao da je jare.“ Taj komentar je verovatno samo jedna ilustracija.

Izraz ’rastrgao je‘ može imati dva značenja. Samson je možda razlomio čeljusti lava ili ga je na neki način raskinuo. Ako se misli na ovo prvo, onda bi običan čovek sigurno mogao to isto da uradi jaretu. U tom, slučaju ova paralela bi ilustrovala da Samsonu nije bilo ništa teže da golim rukama savlada lava nego što bi mu bilo da savlada jedno jare. Međutim, šta ako je Samson ubio lava tako što ga je raskinuo? Onda taj komentar nije ništa više od običnog poređenja. Poenta tog poređenja je u tome da je Jehovin duh osposobio Samsona da izvrši zadatak koji je zahtevao nadljudsku snagu. U svakom slučaju, poređenje iz Sudija 14:6 ilustruje da uz Jehovinu pomoć za Samsona moćni lav nije bio ništa opasniji nego što bi za običnog čoveka bilo jedno jare.

[Fusnota]

a Trebalo je da osoba koja daje zavet sama odluči koliko će dugo biti nazirej. Međutim, po jevrejskoj tradiciji, najkraći mogući period bio je 30 dana. Smatralo se da bi bilo šta kraće od toga učinilo zavet nečim sasvim običnim.