Apokalipsa — strahovati od nje ili polagati nadu u nju?

„Danas Apokalipsa nije samo biblijski prikaz već je postala veoma realna mogućnost“ (Havijer Peres de Kueljar, bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija).

OVAKO jedna istaknuta ličnost u svetu koristi reč „Apokalipsa“, što odražava način na koji je većina ljudi razume i vidi na filmovima, naslovima knjiga, u časopisima i novinskim izveštajima. Ona u misli priziva vizije o nekakvoj kosmičkoj kataklizmi. Ali, šta reč „Apokalipsa“ zaista znači? I što je još važnije, šta je poruka biblijske knjige pod nazivom Apokalipsa, to jest Otkrivenje?

Reč „Apokalipsa“ potiče od grčkog izraza koji znači „otkrivanje“ odnosno „obznanjivanje“. Šta je obznanjeno, odnosno obelodanjeno u biblijskom Otkrivenju? Da li je to izričito poruka o propasti, nagoveštaj uništenja u kom neće biti preživelih? Kada je upitan šta misli o Apokalipsi, istoričar Žan Delimo, član Francuskog instituta je izjavio: „To je knjiga utehe i nade. Ljudi dramatizuju njen sadržaj usredsređujući se na njene epizode o katastrofi.“

Rana crkva i Apokalipsa

Kako su rani „hrišćani“ gledali na Apokalipsu i nadu koju ona iznosi u  pogledu Hristove Hiljadugodišnje vladavine (Milenijuma) nad zemljom? Taj isti istoričar je naveo: „Hrišćani prvih nekoliko vekova su, sve mi se čini, u celini prihvatali milenarizam... Među hrišćanima u tim prvim vekovima koji su verovali u Milenijum posebno su se isticali Papija, biskup iz Jerapolja u Maloj Aziji... Sveti Justin, rođen u Palestini, koji je oko 165. mučenički ubijen u Rimu, zatim sveti Irinej, biskup iz Liona, koji je umro 202, Tertulijan koji je umro 222. i... veliki pisac Laktantije.“

Što se tiče Papije, koji je navodno mučenički ubijen u Pergamu 161. ili 165. n. e., The Catholic Encyclopedia navodi: „Biskup Papija iz Jerapolja, učenik Sv. Jovana, pojavio se kao pobornik milenarizma. On je tvrdio da je svoju doktrinu primio od savremenikâ apostolâ, a Irinej priča da su drugi ’prezbiteri‘, koji su videli i čuli učenika Jovana, od njega čuli da je verovanje u milenarizam deo Gospodove doktrine. Prema Euzebiju... Papija je u svojoj knjizi tvrdio da će uskrsenje mrtvih biti praćeno vidljivim hiljadugodišnjim, slavnim Hristovim kraljevstvom na zemlji.“

Šta nam to govori o uticaju koji je knjiga Apokalipse to jest Otkrivenja imala na prve vernike? Da li je ulivala strah ili nadu? Zanimljivo je što prvobitne hrišćane istoričari nazivaju hilijastima, što potiče od grčke reči hiliate (hiljadu godina). Da, mnogi od njih su bili poznati po tome što su verovali u Hristovu Hiljadugodišnju vladavinu koja će uspostaviti rajske uslove na zemlji. Jedino mesto u Bibliji na kom je konkretno pomenuta nada u milenijum jeste Apokalipsa, to jest Otkrivenje (20:1-7). Apokalipsa nipošto nije zastrašivala vernike, već naprotiv, ona im je pružala divnu nadu. U svojoj knjizi The Early Church and the World, profesor crkvene istorije na Oksfordu, Sesil Kadu, piše: „Iako su hilijastička gledišta na kraju bila odbačena, Crkva ih se jedan značajan period u velikoj meri držala, a naučavali su ih neki visoko uvaženi pisci.“

Zašto je nada u Apokalipsu odbačena

Budući da je nepobitna istorijska činjenica to što su mnogi prvi hrišćani, ako ne i svi, polagali nade u Hristovo Milenijumsko Kraljevstvo nad rajskom zemljom, kako su onda takva „hilijastička gledišta na kraju bila odbačena“? Došlo je do opravdane kritike zato što su, kao što je izučavalac Robert Mauns ukazao, „mnogi hilijasti nažalost dopustili svojoj mašti da se raspline i uneli su u hiljadugodišnji period svaki oblik materijalističkih i čulnih krajnosti“. Ali, ta ekstremna gledišta su mogla da se isprave i bez odbacivanja istinite nade u Milenijum.

Zaista iznenađuju sredstva koja su neprijatelji koristili da bi ugušili milenarizam. Za rimskog sveštenika Kajusa (kraj drugog veka, početak trećeg) delo Dictionnaire de Théologie Catholique kaže da je „on u cilju slamanja milenarizma nedvosmisleno poricao autentičnost Apokalipse [Otkrivenja] i Jevanđelja svetog Jovana“. Taj rečnik nadalje navodi da je Dionisije, aleksandrijski biskup iz trećeg veka, napisao jednu raspravu protiv milenarizma u kojoj se „nije ustezao da poriče autentičnost Apokalipse svetog Jovana samo da bi sprečio da pristalice tog mišljenja zasnivaju svoje verovanje  na njoj“. Ovaj zlobni otpor nadi u milenijumske blagoslove na zemlji jasno otkriva prepredeni uticaj koji je postojao među teolozima tog vremena.

U svojoj knjizi The Pursuit of the Millennium, profesor Norman Kon piše: „U trećem veku je prvi put pokušano da se milenarizam diskredituje, i to kada je Origen, možda najuticajniji od svih teologa drevne Crkve, počeo da predstavlja Kraljevstvo ne kao događaj koji će se odigrati u vremenu i prostoru već samo u dušama vernika.“ Pošto se oslanjao na grčku filozofiju umesto na Bibliju, Origen je razvodnio divnu nadu u zemaljske blagoslove pod Mesijanskim Kraljevstvom i pretvorio je u nerazumljiv „događaj... u dušama vernika“. Katolički pisac Leon Gri je napisao: „Nadmoćan uticaj grčke filozofije... postepeno je doveo do kraha hilijastičkih ideja.“

„Crkva je izgubila svoju poruku nade“

Avgustin je nesumnjivo bio crkveni otac koji je najviše doprineo stapanju grčke filozofije i onog što je u to vreme imalo samo još izgled hrišćanstva. Isprva vatreni pobornik milenarizma, na kraju je odbacio svaku zamisao o budućoj Hristovoj Milenijumskoj vladavini nad zemljom. On je 20. poglavlju Otkrivenja dao alegoričan preokret.

The Catholic Encyclopedia navodi: „Avgustin se na kraju držao ubeđenja da neće biti nikakvog milenijuma... On nam kaže da prvo uskrsenje, kojim se to poglavlje bavi, ukazuje na duhovno ponovno rođenje u krštenju; sabat od hiljadu godina nakon prošlih šest hiljada godina jeste sve što imamo od večnog života.“ The New Encyclopædia Britannica navodi: „Avgustinov alegorični milenarizam je postao zvanična doktrina crkve... Protestantski reformatori luteranskih, kalvinističkih i anglikanskih predanja... ostali su tesno privrženi Avgustinovim gledištima.“ Tako su članovi crkava hrišćanskog sveta lišeni nade u milenijum.

Štaviše, prema švajcarskom teologu Frederiku de Ružmonu, „time što se odrekao svog prvobitnog verovanja u hiljadugodišnje kraljevstvo, [Avgustin] je naneo Crkvi neizmernu štetu. Zbog ogromnog autoriteta svog imena, zvanično je odobrio grešku koja je [Crkvu] lišila njene zemaljske vizije“. Nemački teolog Adolf Harnak je istog mišljenja da je odbacivanje verovanja u Milenijum lišilo obične ljude „religije koju razumeju“, zamenivši „staru veru i stare nade“ sa „jednom verom koju nisu mogli da razumeju“. Prazne crkve u mnogim zemljama danas, snažan su dokaz da ljudima treba vera i nada koje mogu razumeti.

Bibličar Džordž Bizli-Mari je u svojoj knjizi Highlights of the Book of Revelation napisao: „Uveliko zahvaljujući ogromnom uticaju Avgustina s jedne strane i zalaganju za milenarizam od strane sekti s druge strane, katolici i protestanti su ujedinjeno odbacili milenarizam. Kada im se postavi pitanje kakvu drugu nadu imaju za čoveka u ovom svetu, zvaničan odgovor je: nikakvu. Svet će biti uništen prilikom  Hristovog dolaska da bi se napravilo mesta za večno nebesko carstvo i večni pakao u kom će prošlost biti zaboravljena... Crkva je izgubila svoju poruku nade.“

Divna nada Apokalipse i dalje živi!

S druge strane, Jehovini svedoci su ubeđeni da će se ispuniti divna obećanja o Milenijumu. Na francuskoj televiziji u emisiji na temu „2000. godina: strah od Apokalipse“, bio je intervjuisan i francuski istoričar Žan Delimo koji je naveo: „Jehovini svedoci u potpunosti slede pravac milenarizma, jer kažu da ćemo uskoro... ući — mora se priznati putem kataklizme — u jedno razdoblje hiljadugodišnje sreće.“

Upravo je to apostol Jovan video u jednoj viziji i opisao u svojoj knjizi Apokalipse, to jest Otkrivenja. On je napisao: „Videh novo nebo i novu zemlju... Tada čuh snažan glas od prestola kako govori: ’Gle! Božji šator je s ljudima, i on će prebivati s njima, i oni će biti njegov narod. I sam Bog biće s njima. I on će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari prođoše‘“ (Otkrivenje 21:3, 4).

Jehovini svedoci učestvuju u jednom svetskom biblijskom obrazovnom delu kako bi što većem broju ljudi omogućili da prigrle ovu nadu. Biće srećni da pomognu i tebi da saznaš nešto više o tome.

[Slika na 6. strani]

Papija je tvrdio da je doktrinu o Milenijumu primio neposredno od savremenikâ apostolâ

[Slika na 7. strani]

Tertulijan je verovao u Hristovu Milenijumsku vladavinu

[Izvor]

© Cliché Bibliothèque Nationale de France, Paris

[Slika na 7. strani]

„Time što se odrekao svog prvobitnog verovanja u hiljadugodišnje kraljevstvo, [Avgustin] je naneo Crkvi neizmernu štetu“

[Slika na 8. strani]

Rajska zemlja koja je obećana u Apokalipsi jeste nešto čemu se treba gorljivo nadati