Igra slučaja ili delo Stvoritelja?

Ventilacija u termitnjaku

◼ Gnezda termita se s dobrim razlogom nazivaju graditeljskim čudima. Ove impresivne tvorevine napravljene od zemlje i pljuvačke mogu dostići visinu od 6 metara. Njihovi 45 centimetara debeli zidovi suše se na suncu dok ne postanu čvrsti poput betona. Neki termitnjaci su izgrađeni doslovno preko noći.

Blizu središta gnezda živi kraljica koja svakog dana može položiti više hiljada jaja. „Termiti radnici“ koji su slepi i bez krila odnose jaja u posebno izgrađene prostorije. Tamo se brinu za larve dok se iz njih ne izlegu mladi. Pa ipak, možda je najveće čudo termitnjaka njegov ventilacioni sistem.

Razmislite o sledećem: Niz komora i hodnika omogućava da se unutar termitnjaka održava stalna temperatura, bez obzira na promenljive spoljašnje uslove. Na primer, u Zimbabveu spoljašnja temperatura može varirati od oko 2 stepena Celzijusa noću do preko 38 stepeni tokom dana. Ipak, temperatura unutar termitnjaka se ne menja — ona je uvek 31 stepen. Kako je to moguće?

Strateški raspoređeni ventilacioni otvori u podnožju termitnjaka omogućavaju ulazak svežeg vazduha koji zatim potiskuje ustajali topao vazduh prema vrhu gnezda. Hladniji vazduh ulazi iz jedne podzemne komore i zatim cirkuliše kroz hodnike i prostorije u termitnjaku. Termiti otvaraju i zatvaraju otvore kako bi po potrebi regulisali temperaturu. Stalna temperatura je neophodna za uzgajanje gljiva koje su im osnovna hrana.

Konstrukcija termitnjaka ostavila je takav utisak na arhitekte da su slične metode koristili pri izgradnji jedne poslovne zgrade u Zimbabveu. U njoj se koristi samo 10 posto energije koja se troši u zgradama iste veličine sa standardnim ventilacionim sistemom.

Do kakvog ste zaključka došli? Da li je veština termita da regulišu temperaturu unutar svog gnezda samo slučajnost? Ili se radi o delu Stvoritelja?

[Izvori slika na 25. strani]

Gore: Stockbyte/Getty Images; dole: Scott Bauer/Agricultural Research Service, USDA