У АПРИЛУ 2006. у многим новинама широм света осванула је запањујућа вест да је тим стручњака објавио садржај недавно откривеног древног текста под називом „Јудино јеванђеље“. Поменуте су изјаве стручњака који тврде да ово јеванђеље из корена мења нашу представу о Јуди, ученику који је издао Исуса. Према њиховим тврдњама, Јуда је заправо јунак, апостол који је најбоље разумео Исуса и који га је на његов захтев предао властима да га погубе.

Да ли је овај текст аутентичан? Ако јесте, да ли открива до сада непознате информације о историјским личностима као што су Јуда Искариотски и Исус Христ, или пак о раним хришћанима? Да ли треба да утиче на наше разумевање хришћанства?

Још увек је нејасно како је дошло до открића овог јеванђеља. Нису га пронашли археолози, који би потврдили његову аутентичност, већ се изненада појавило на тржишту антиквитета крајем 70-их или почетком 80-их година прошлог века. Вероватно је откривено у Египту 1978. у некој напуштеној гробници, која се можда налазила у пећини. Био је то један од четири текста у кодексу (врсти древне књиге) писаном на коптском, језику који води порекло из древног Египта.

Након што је вековима опстајао у условима суве египатске климе, кодекс са кожним повезом је постао осетљив и почео брзо да пропада. Неколико стручњака је имало прилику да га види 1983, али цена је била превисока и није продат. Вишегодишња немарност и неадекватно чување допринели су још бржем пропадању. Тек 2000. године купила га је једна жена из Швајцарске, трговац антиквитетима. Она га је на крају предала међународном тиму стручњака којем је, под надлежношћу Фондације за древну уметност „Мецена“ и Друштва National Geographic, поверен сложен задатак рестаурације и реконструкције. У то време су од неких делова кодекса остали тек мали фрагменти. Такође је требало да  тим датира кодекс, као и да преведе и протумачи његов садржај.

Анализа угљеником 14 показала је да кодекс потиче отприлике из трећег или четвртог века нове ере. Међутим, стручњаци су претпостављали да је коптски текст „Јудиног јеванђеља“ у ствари превод изворног грчког текста који је настао много раније. Када је то било и у којим околностима је настало „Јудино јеванђеље“?

Ово дело се први пут помиње под називом „Јудино јеванђеље“ у списима Иринеја, лионског бискупа који је живео крајем другог века нове ере. У свом делу Против јереси, Иринеј је за једну од многих група с чијим се учењима није слагао рекао следеће: „Они говоре да је издајник Јуда био у потпуности упознат са овим стварима и да је он, знајући истину боље од свих других, извршио мистериозни чин издаје. Због њега су све ствари, и земаљске и небеске, доведене у забуну. Створили су својеврсну измишљену историју коју су назвали Јудино јеванђеље.“

Иринеј је био предан томе да оповргне веровања гностичких хришћана који су тврдили да им је откривено посебно знање. Гностицизам је општи појам који обухвата многобројне групе са својим разумевањем и тумачењем хришћанске „истине“. Гностици су заступали учења темељена на својим списима, којих је било веома много у другом веку нове ере.

У гностичким јеванђељима се често тврдило да су истакнути Исусови апостоли погрешно разумели његову поруку и да постоји тајно учење које је Исус пренео само изабранима који су то могли разумети. * Неки гностици су веровали да је материјални свет затвор за људску душу. Према томе, „бог створитељ“ који се помиње у хебрејском делу Светог писма заправо је био мање важан и супротстављао се другим савршеним боговима. Онај ко је имао право „знање“ разумео је ту „тајну“ и тежио за ослобођењем од земаљског тела.

То је веровање на ком се заснива „Јудино јеванђеље“. Оно почиње следећим речима: „Тајна реч објаве о којој је Исус говорио са Јудом Искариотским током осам дана, све до три дана пре прославе Пасхе.“

Да ли је откривени кодекс управо онај текст о ком је писао Иринеј, за који се вековима мислило да је изгубљен? Марвин Мајер, који је учествовао у првобитној анализи и превођењу кодекса, каже да се Иринејев „кратак опис прилично добро слаже са коптским текстом под називом Јудино јеванђеље“.

У „Јудином јеванђељу“, Исус се подсмева ученицима када они покажу да немају право знање. Али Јуда је једини од 12 апостола који разуме Исусову праву природу. Зато му Исус насамо говори о „тајнама краљевства“.

На тим стручњака који је радио прву реконструкцију текста много је утицао Иринејев опис овог јеванђеља. У њиховом преводу, Исус сматра да је Јуда једини ученик који би могао да разуме тајне и „доспе у краљевство“. Остали апостоли су у заблуди и касније бирају замену за Јуду, али он постаје „тринаести дух“. Он ће „надмашити све [друге ученике]“, јер Исус каже: „Ти ћеш жртвовати човека који ме заодева“ — то јест помоћи ће му да се ослободи земаљског тела.

Писци бестселера Барт Ерман и Елејн Пејџелс, који су уједно и познати стручњаци  за рано хришћанство и гностицизам, врло брзо су објавили своју анализу и коментар на „Јудино јеванђеље“, не одступајући много од првобитног превода. Међутим, ускоро су други стручњаци, као што су Ејприл Деконик и Биргер Пирсон, изразили неке сумње. Тврдили су да је у жељи за медијском пажњом Друштво National Geographic пожурило са објављивањем древног текста. Осим тога, због потписаног споразума о поверљивости, пре објављивања је прескочен уобичајен академски поступак детаљне анализе и рецензије.

Радећи независно, двоје стручњака је дошло до истог закључка да је први тим погрешно превео неке кључне делове кодекса. Према реконструкцији текста коју је направила Ејприл Деконик, Исус је назвао Јуду „тринаестим Демоном“, а не „тринаестим духом“. * Исус такође недвосмислено каже Јуди да он неће доспети у „краљевство“. Осим тога, Исус му није рекао да ће ’премашити‘ друге ученике већ: „Ти ћеш бити гори од свих њих. Ти ћеш жртвовати човека који ме заодева.“ Према њеном мишљењу, „Јудино јеванђеље“ је древна гностичка пародија у којој се исмевају сви апостоли. Коначан закључак до ког су дошли Ејприл Деконик и Биргер Пирсон јесте да у „Јудином јеванђељу“ Јуда није јунак.

Било да сматрају да је Јуда у овом јеванђељу приказан као јунак или као демон, ниједан од стручњака који су анализирали текст не тврди да се ту налазе тачне историјске информације. Барт Ерман објашњава: „То није јеванђеље које је писао Јуда, нити се то у њему тврди [...] То није јеванђеље писано у време када је Јуда живео нити је писац неко ко га је познавао [...] Зато то није књига у којој бисмо могли наћи додатне чињенице о томе шта се заправо дешавало у Исусово време.“

„Јудино јеванђеље“ је гностички текст вероватно из другог века нове ере, који је изворно писан на грчком. Да ли је недавно откривено „Јудино јеванђеље“ исти текст о којем је писао Иринеј остаје предмет расправе међу стручњацима. Оно што је сигурно јесте да јеванђеље пружа важне доказе о периоду када је „хришћанство“ постало исцепкано појавом разних секти и опречних доктрина. Оно не поткопава веру у Свето писмо већ потврђује апостолска упозорења. Једно од њих је упозорење апостола Павла о томе шта ће се десити после његове смрти: „Између вас самих дићи ће се људи који ће износити искривљена учења да би одвукли ученике за собом“ (Дела апостолска 20:29, 30).