Пређи на садржај

Пређи на садржај

Будимо захвални за кишу!

Будимо захвални за кишу!

Будимо захвални за кишу!

КИША! Шта бисмо без ње? Истина, превише кише може проузроковати разорне поплаве. Такође, људи који живе у подручјима у којима је клима влажна и хладна можда се увек не радују киши (Јездра 10:9). Међутим, шта је са милионима који живе на местима где је време углавном топло и суво? Када коначно падне киша, то је право освежење!

Таква је клима и у земљама о којима се говори у Библији, као на пример у унутрашњости Мале Азије, где је апостол Павле служио као мисионар. Док је боравио тамо, он је Ликаоњанима рекао: „[Бог] вас није оставио без сведочанства о себи чинећи добро, дајући вам кишу с неба и плодоносна времена, пунећи ваша срца до ситости јелом и весељем“ (Дела апостолска 14:17). Запазите да је Павле на првом месту споменуо кишу, јер без ње ништа не би могло да расте и не би постојала „плодоносна времена“.

У Библији се често говори о киши. Хебрејске и грчке речи за кишу у њој се појављују преко стотину пута. Да ли желите нешто више да сазнате о том изузетном дару? Такође, да ли бисте волели да се још више уверите у то да је Библија научно тачна?

Шта Библија каже о киши

Исус Христ је скренуо пажњу на нешто без чега не би било кише. Он је рекао: „[Ваш Отац] даје да његово сунце излази и злима и добрима и да киша пада и праведнима и неправеднима“ (Матеј 5:45). Да ли сте приметили да је Исус најпре споменуо сунце па тек онда кишу? То је сасвим одговарајуће јер сунце не само што обезбеђује енергију за раст биљака већ такође покреће кружење воде на земљи. Сунчева топлота проузрокује да сваке године приближно 400 000 кубних километара морске воде испари у облику водене паре. Пошто је створио Сунце, Јехова Бог је с правом описан као онај који црпи воду да би створио кишу.

Библија описује кружење воде речима: „Бог... црпи капи воде и подиже их у висину, и оне се цеде одозго као киша и магла његова, тада облаци капљу, обилне кише падају на људе“ (Јов 36:26-28). Током хиљада година откад су записане ове научно тачне речи човек је провео много времена покушавајући да разуме процес кружења воде. „Још увек се не може са сигурношћу рећи на који начин се формирају кишне капи“, наводи се у делу Water Science and Engineering из 2003. године.

Научници су открили да кишне капи настају од сићушних честица око којих се формирају мале капљице у облацима. Потребно је да се свака од ових капљица увећа и до милион пута да би настала само једна кишна кап. То је сложен процес који може трајати и неколико сати. У једном научном делу стоји: „Постоји неколико теорија о томе како се капљице у облацима претварају у кишне капи и истраживање ових неколико предложених метода и даље заокупља пажњу научника“ (Hydrology in Practice).

Створитељ тог сложеног процеса могао је свом слузи Јову поставити следећа питања која човека чине понизним: „Има ли киша оца? Ко је родио капи росе? Ко је мудрост у облаке ставио?... Ко може мудрошћу својом облаке пребројити, или ћупове небеске преврнути?“ (Јов 38:28, 36, 37). Отприлике 3 500 година након што су те речи изговорене, научници још увек настоје да пронађу одговоре на ова сложена питања.

Како се одвија кружење воде?

Грчки филозофи су научавали да вода у рекама не потиче од кише него од морске воде, која некако протиче испод земље и стиже до врхова планина где постаје изворска вода. У једном библијском приручнику тврди се да је и Соломон заступао то гледиште. Запазите следеће Соломонове речи надахнуте од Бога: „Све реке теку у море, а море се ипак не препуни. Одакле реке теку, тамо се и враћају да би поново текле“ (Проповедник 1:7). Да ли је Соломон стварно мислио да морска вода некако тече до планина где постаје извор рекама? Да бисмо добили одговор на ово питање, хајде да осмотримо како су Соломонови сународници разумели процес кружења воде. Да ли су на њих утицала погрешна гледишта?

Нешто мање од сто година након Соломоновог времена, Божји пророк Илија је показао да зна из ког правца долази киша. У његовим данима земљу је захватила тешка суша која је трајала више од три године (Јаков 5:17). Јехова је проузроковао ову несрећу свом народу зато што га је одбацио и прихватио Вала, хананског бога кише. Међутим, Илија је помогао Израелцима да се покају и сада је био спреман да се моли за кишу. Док се молио, рекао је свом слузи да ’погледа према мору‘. Када му је речено да се ’мали облак као човечји длан диже с мора‘, знао је да је његова молитва услишена. Убрзо након тога, „небо се замрачило од облака и ветра, и почео је јак пљусак“ (1. Краљевима 18:43-45). Тако је Илија показао да му је био познат процес кружења воде. Знао је да ће се облаци формирати изнад мора и да ће их ветар нанети ка истоку над Обећану земљу. И дан-данас киша на исти начин стиже до тла.

Отприлике сто година после Илијине молитве за кишу, један понизни земљорадник по имену Амос истакао је важну чињеницу о извору падавина. Он је преносио Божје пророчанство против Израелаца зато што су тлачили сиромашне и обожавали лажне богове. Да не би страдали од Божје руке, Амос их је подстицао да ’траже Јехову и живе‘. Затим је објаснио да једино Јехова заслужује обожавање, зато што је он Створитељ који „дозива морске воде да их излије на површину земље“ (Амос 5:6, 8). Амос је касније поновио ову чудесну истину о правцу кружења воде (Амос 9:6). Тако је указао да су океани главни извор кише.

Да је ова чињеница научно тачна, доказао је Едмунд Халеј 1687. године. Било је потребно време пре него што су други прихватили Халејев доказ. „Идеја да унутар Земље постоји кружни ток који морску воду преноси до врхова планина где извире била је раширена све до почетка 18. века“, наводи Encyclopædia Britannica Online. Данас је општепознато како се одвија кружење воде. Исти извор објашњава: „Вода из мора испарава, затим се кондензује у атмосфери, доспева на земљу у облику падавина и на крају се путем река враћа у море“. Јасно је да се Соломонове речи забележене у Проповеднику 1:7 односе на исти процес кружења воде који обухвата облаке и кишу.

Која је поука за нас?

Чињеница да су кружење воде на тако прецизан начин описали различити библијски писци само је један од многих истакнутих доказа да је Библију надахнуо Створитељ човечанства, Јехова Бог (2. Тимотеју 3:16). Истина, човеково загађивање животне средине по свему судећи је пореметило климу проузрокујући велике поплаве у неким подручјима а у другим суше. Па ипак, Јехова Бог, који је створио процес кружења воде, давно је обећао да ће предузети нешто и ’уништити оне који земљу уништавају‘ (Откривење 11:18).

Стога, како можемо показати захвалност за Божје дарове, као што је киша? Тако што ћемо проучавати његову Реч, Библију, и примењивати у свом животу оно што учимо. Тада се можемо надати да ћемо преживети крај овог света и ући у Божји нови свет, где ћемо заувек уживати у свим Божјим даровима. Заиста, „сваки добар дар и сваки савршен поклон“ долази од извора кише, Јехове Бога (Јаков 1:17).

[Дијаграм/Слика на странама 16, 17]

(За комплетан текст, види публикацију)

КОНДЕНЗАЦИЈА

ПАДАВИНЕ ТРАНСПИРАЦИЈА БИЉАКА ИСПАРАВАЊЕ

ПОТОЦИ И РЕКЕ

ПОДЗЕМНА ВОДА

[Слике на 16. страни]

Док се Илија молио, његов слуга је ’погледао према мору‘