Зашто показивати захвалност?

„Драга Ракел,

Пуно ти хвала што си била право охрабрење за мене. Иако то можда не знаш, твој позитиван став и љубазне речи су ми много значили“ — Џенифер

ДА ЛИ сте и ви некада добили неочекивано писамце с речима захвалности? Ако јесте, нема сумње да вам је било веома драго због тога. На крају крајева, природно је желети да нас други цене и показују нам захвалност (Матеј 25:19-23).

Изрази захвалности још више зближавају особу која их упућује и особу која их прима. Надаље, они који изражавају захвалност следе стопе Исуса Христа који је увек запажао добра дела других (Марко 14:3-9; Лука 21:1-4).

Нажалост, људи све ређе захваљују једни другима, било лично било путем писма. Библија је указала на то да ће у „последњим данима“ људи бити „незахвални“ (2. Тимотеју 3:1, 2). Уколико не пазимо, та све израженија незахвалност може умањити осећања захвалности у нама.

Које практичне кораке родитељи могу предузети како би поучили своју децу да буду захвална? Коме треба да показујемо захвалност? И зашто то треба да чинимо чак иако други не поступају тако?

У кругу породице

Родитељи напорно раде да би збринули потребе своје деце. Па ипак, понекад можда осећају да се њихов труд не цени. Шта могу да ураде како би поправили ту ситуацију? Неопходна су три чиниоца.

(1) Пример. Добар пример је једна од најефикаснијих метода поучавања деце. У Библији се о једној вредној мајци из древног Израела каже следеће: ’Синови је благосиљају.‘ Како су та деца научила да изражавају захвалност? То нам открива други део стиха, који гласи: „Муж њен устаје и хвалу јој даје“ (Пословице 31:28, Бакотић). Тиме што упућују речи захвалности једно другом, супружници показују својој деци да то доноси задовољство ономе ко их прима, доприноси бољим породичним односима и знак је зрелости.

Један отац по имену Стивен каже: „Трудио сам се да пружим пример својој деци тако што сам захваљивао супрузи за вечеру.“ Какав је био резултат? „Наше две ћерке су то запазиле и постале су свесније потребе да показују захвалност“, каже Стивен. Ако сте у браку, да ли редовно захваљујете свом супружнику за свакодневне послове које је лако превидети? Да ли захваљујете својој деци чак и када ураде нешто што се очекује од њих?

(2) Поука. Захвалност је попут цвета. Мора се неговати да би се добили најбољи резултати. Како родитељи могу помоћи  својој деци да гаје и изражавају захвалност? Мудри краљ Соломон је истакао један од кључних фактора следећим речима: „Срце праведника размишља шта да одговара“ (Пословице 15:28).

Родитељи, можете ли поучавати своју децу да размишљају о труду и великодушности који стоје иза неког поклона који добију? Такво размишљање је попут земљишта на ком захвалност добро успева. Марија, која је одгајила троје деце, каже: „Потребно је време да се седне с децом и објасни им се шта је све укључено у давање поклона — то значи да је неко размишљао о теби лично и желео да покаже колико му је стало до тебе. Али мислим да је вредно труда.“ Такви разговори помажу деци не само да науче шта треба да кажу када захваљују некоме већ и зашто то треба да кажу.

Мудри родитељи помажу својој деци да не мисле да су други дужни да чине добре ствари за њих. * Упозорење које се налази у Пословицама 29:21 о опхођењу са слугама, може се на исти начин применити на децу: „Ако неко мази слугу свог од младости његове, он ће касније постати незахвалан.“

Како се и веома малој деци може помоћи да показују захвалност? Линда, мајка троје деце, каже: „Када смо писали писма да бисмо захвалили некоме, супруг и ја смо подстицали децу да учествују тако што би нешто нацртала или се потписала.“ Истина је да цртеж може бити једноставан а слова нечитка, али деца на тај начин добијају важну поуку.

(3) Истрајност. Сви имамо урођену склоност ка себичности која нам може отежавати да показујемо захвалност (Постанак 8:21; Матеј 15:19). Па ипак, Библија подстиче Божје слуге: „[Треба] да се обнављате у сили која покреће ваш ум и да обучете нову личност која је створена по Божјој вољи“ (Ефешанима 4:23, 24).

Међутим, искусни родитељи знају да није нимало лако помоћи деци да ’обуку нову личност‘. „Изгледало је као да је било потребно много времена да поучимо наше ћерке да саме кажу хвала, без тога да их подсећамо“, каже раније поменути Стивен. Али он и његова супруга нису одустали. „Били смо истрајни и наше ћерке су извукле поуку. Сада смо поносни када видимо како показују захвалност другима.“

Да ли захваљујеш пријатељима и другима?

Када пропустимо да кажемо хвала, можда нисмо незахвални већ само заборавни. Да ли је заиста толико важно не само да осећамо захвалност већ и да покажемо колико ценимо оно што други чине за нас? Да бисмо добили одговор на то питање, осмотримо један догађај у који су били укључени Исус и неки губавци.

Док је путовао у Јерусалим, Исус је срео десеторицу људи који су имали губу. Библија каже: „Повикали су: ’Исусе, Учитељу, смилуј нам се!‘ Кад их је угледао, рекао им је: ’Идите и покажите се свештеницима.‘ И док су одлазили, очистили су се. Један од њих, видевши да је излечен, вратио се славећи Бога на сав глас. Пао је ничице пред Исусове ноге и захвалио му. А био је Самарићанин“ (Лука 17:11-16).

Да ли је Исус превидео пропуст осталих да покажу захвалност? У извештају се наставља: „Тада Исус рече: ’Зар се нису очистила десеторица? Где су онда остала деветорица? Зар се ниједан од њих није вратио да би дао славу Богу, осим овог човека из другог народа?‘“ (Лука 17:17, 18).

Осталих девет губаваца нису били лоши људи. Раније су отворено показали  веру у Исуса и били су спремни да послушају његова упутства, што је подразумевало да путују до Јерусалима како би се показали свештеницима. Међутим, иако су без сумње осећали дубоку захвалност за добро дело које је Исус учинио, пропустили су да то изразе. Тиме су разочарали Христа. Како је с нама? Када је неко добар према нама да ли одмах кажемо хвала и можда напишемо неколико речи захвалности?

Библија каже да се ’љубав не понаша непристојно, не гледа своју корист‘ (1. Коринћанима 13:5). Према томе, искрени изрази захвалности нису само знак пристојности већ такође доказ љубави. Као што смо научили из догађаја са губавцима, они који желе да угоде Христу дужни су да показују такву љубав и захвалност свима, без обзира на националност, расу или религију.

Запитајте се: ’Када сам последњи пут захвалио комшији, колеги, школском другу, здравственом раднику, продавцу или неком другом ко ми је помогао?‘ Зашто не бисте дан-два бележили колико пута сте рекли хвала или написали речи захвалности? Такве белешке би вам могле помоћи да увидите где се можете побољшати у том погледу.

Наравно, нашу највећу захвалност заслужује Јехова Бог. Он је Давалац ’сваког доброг дара и сваког савршеног поклона‘ (Јаков 1:17). Када сте последњи пут искрено захвалили Богу за нешто конкретно што је учинио за вас? (1. Солуњанима 5:17, 18).

Зашто показивати захвалност чак иако то други не чине?

Други нам можда не захваљују за оно што чинимо за њих. Зашто онда треба да будемо захвални чак и ако други нису? Осмотримо само један разлог.

Уколико чинимо добро онима који нам не показују захвалност, опонашаћемо нашег великодушног Створитеља, Јехову Бога. Чињеница да многи нису захвални за љубав коју Јехова показује не спречава га да им чини добро (Римљанима 5:8; 1. Јованова 4:9, 10). Он даје да „његово сунце излази и злима и добрима и да киша пада и праведнима и неправеднима“. Ако се трудимо да изражавамо захвалност иако живимо у незахвалном свету, показаћемо да смо „синови [нашег] Оца који је на небесима“ (Матеј 5:45).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 15. страни]

Дан или два бележите колико пута сте рекли хвала

[Слика на 15. страни]

Чак и мала деца могу бити поучена да показују захвалност

[Слика на 15. страни]

Пружајте пример својој деци у показивању захвалности