„Никоме не враћајте зло за зло“

„Никоме не враћајте зло за зло. Чините оно што сви људи сматрају добрим“ (РИМЉАНИМА 12:17)

1. Како многи људи поступају?

 КАД једно дете гурне друго, обично је његова прва реакција да узврати. Нажалост, не понашају се само деца тако. Многи одрасли поступају на сличан начин. Кад их неко увреди, они желе да узврате истом мером. Додуше, већина одраслих неће некога дословно гурнути, али многи ће то учинити на прикривен начин. Можда оговарају особу која их је увредила или се труде да је спрече да успе у неком подухвату. Чиме год да се служе, намера је иста — да врате мило за драго, то јест да се освете.

2. (а) Зашто се прави хришћани одупиру тежњи да узврате истом мером? (б) Која питања и које поглавље из Библије ћемо осмотрити?

² Иако је жеља да се узврати истом мером дубоко укорењена у човеку, прави хришћани јој се одупиру. Они се труде да следе савет апостола Павла: „Никоме не враћајте зло за зло“ (Римљанима 12:17). Шта ће нас подстаћи да живимо према том узвишеном мерилу? Коме не треба да враћамо зло? Како ће нам користити ако не узвраћамо истом мером? Да бисмо одговорили на ова питања, осмотримо контекст Павлових речи и погледајмо како 12. поглавље Римљанима показује да је уздржавање од освете исправно, да је показатељ љубави и скромности. Осмотрићемо свако од ова три обележја, једно по једно.

’Зато вас усрдно молим‘

3, 4. (а) О чему Павле говори од 12. поглавља Римљанима па надаље и због чега користи реч „зато“? (б) Како је Божја самилост требало да утиче на хришћане у Риму?

³ Од 12. поглавља па надаље, Павле осматра четири узајамно повезана обележја хришћанског живота. Он говори о нашем односу с Јеховом, са суверницима, са онима који не деле наша веровања, као и с властима. Павле нам открива главни разлог због којег треба да се одупремо погрешним нагињањима, као што је жеља за осветом: „Зато вас, браћо, усрдно молим Божјом самилошћу“ (Римљанима 12:1). Запази реч „зато“, која значи „с обзиром на претходно речено“. Павле заправо каже: ’С обзиром на оно што сам вам управо објаснио, усрдно вас молим да чините оно што ћу вам сада рећи.‘ Шта је то Павле претходно објаснио хришћанима у Риму?

⁴ У првих 11 поглавља свог писма, Павле је говорио о предивној могућности која је пружена и Јеврејима и нејеврејима — да постану владари с Христом у Божјем Краљевству, што је нада коју је израелски народ одбацио (Римљанима 11:13-36). Та посебна част пружена је људима само захваљујући ’Божјој самилости‘. Како би хришћани требало да одговоре на ту велику незаслужену доброту коју им је Бог показао? Њихова  срца треба да буду испуњена дубоком захвалношћу која ће их подстаћи да чине оно што Павле даље каже: „Своја тела [дајте] као жртву живу, свету, угодну Богу, да служите Богу користећи свој разум“ (Римљанима 12:1). Али, како би ти хришћани могли дати себе као „жртву“ Богу?

5. (а) Како неко може дати себе као „жртву“ Богу? (б) Које начело треба да утиче на понашање једног хришћанина?

⁵ Павле наставља: „Не дајте да вас и даље обликује овај свет, него се преобразите обнављањем свог ума, да утврдите шта је Божја воља — шта је добро, угодно и савршено“ (Римљанима 12:2). Нису смели допустити да дух света обликује њихове ставове, већ је требало да свој начин размишљања ускладе с Христовим (1. Коринћанима 2:16; Филипљанима 2:5). То начело треба да утиче на свакодневно понашање свих правих хришћана, па и нас данас.

6. На основу Павлових речи из Римљанима 12:1, 2, шта нас подстиче да се не светимо?

⁶ Како нам помаже оно што је Павле рекао у Римљанима 12:1, 2? Попут тих духом помазаних хришћана из Рима, и ми смо дубоко захвални за то што нам је Бог на много начина показао своју самилост и то чини и даље, из дана у дан. Зато нас срце испуњено захвалношћу подстиче да му служимо свом својом снагом, средствима и способностима. Та жарка жеља нас такође подстиче да дамо све од себе како бисмо размишљали као Христ, а не као свет. То што имамо Христов ум утиче и на наше опхођење према другима — како према нашим суверницима, тако и према онима који не деле наша веровања (Галатима 5:25). Примера ради, ако размишљамо као Христ, одупрећемо се жељи да се осветимо некоме (1. Петрова 2:21-23).

„Нека ваша љубав не буде лицемерна“

7. О којој врсти љубави се говори у 12. поглављу Римљанима?

⁷ Ми не враћамо зло за зло не само зато што је то исправно већ и због тога што тиме показујемо љубав. Запази како апостол Павле даље говори о љубави. Кад у свом писму Римљанима у неколико наврата истиче љубав коју показују Бог и Христ, Павле користи грчку реч агапе (Римљанима 5:5, 8; 8:35, 39). Међутим, у 12. поглављу он користи реч агапе на другачији начин — говорећи о љубави коју људи показују једни према другима. Након што запажа да међу хришћанима постоје различити дарови духа, Павле спомиње особину коју треба да развијају сви хришћани. Он каже: „Нека ваша љубав не буде лицемерна“ (Римљанима 12:4-9). Показивање љубави према другима је најзначајније обележје правих хришћана (Марко 12:28-31). Павле нас подстиче да се трудимо да показујемо искрену љубав према другима.

8. Како можемо показивати нелицемерну љубав?

⁸ Павле даље наводи како се показује нелицемерна љубав: „Мрзите зло, држите се добра“ (Римљанима  12:9). „Мрзите“ и „држите се“ су снажни изрази. Реч преведена с „мрзите“ може значити и „неизмерно мрзите“. Ми морамо мрзети не само последице зла него и са̂мо зло (Псалам 97:10). Израз „држите се“ превод је једног грчког глагола који дословно значи „залепити“. Хришћанин који показује истинску љубав толико је чврсто прионуо уз доброту да је она постала саставни део његове личности.

9. Који савет Павле често понавља?

⁹ Павле често спомиње један посебан начин да покажемо љубав. Он каже: „Благосиљајте оне који вас прогоне — благосиљајте, а не проклињите.“ „Никоме не враћајте зло за зло.“ „Не освећујте се, вољени.“ „Не дај да те зло надвлада, него надвладавај зло добрим“ (Римљанима 12:14, 17-19, 21). Павлове речи јасно показују како треба да се опходимо према људима који не служе Јехови, чак и према онима који нам се противе.

„Благосиљајте оне који вас прогоне“

10. Како можемо ’благосиљати оне који нас прогоне‘?

¹⁰ Како можемо поступати у складу с Павловим подстицајем: „Благосиљајте оне који вас прогоне“? (Римљанима 12:14). Исус је рекао својим следбеницима: „Волите своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне“ (Матеј 5:44; Лука 6:27, 28). Према томе, један начин да ’благосиљамо оне који нас прогоне‘ јесте да се молимо за њих — да Јехова отвори очи онима који се противе из незнања и помогне им да препознају истину (2. Коринћанима 4:4). Можда изгледа необично молити Бога да благослови неког прогонитеља. Међутим, што је наше размишљање сличније Христовом, тим више ћемо показивати љубав према нашим непријатељима (Лука 23:34). До чега то може довести?

11. (а) Шта можемо научити из Стефановог примера? (б) Као што показује Павлово искуство, каква се промена може десити код неких прогонитеља?

¹¹ Стефан се молио за своје прогонитеље и његова молитва није била узалудна. Кратко након Педесетнице 33. н. е., Стефана су ухватили противници хришћанске скупштине, одвукли га изван Јерусалима и каменовали. Пре него што је умро, повикао је: „Јехова, не узми им ово за грех!“ (Дела апостолска 7:58–8:1). Међу онима за које се Стефан тог дана молио био је Савле, који је био сведок Стефановог убиства и одобравао га. Касније се Савлу појавио ускрснули Исус. Након тога је тај некадашњи прогонитељ постао Христов следбеник, апостол Павле, који је написао Посланицу Римљанима (Дела апостолска 26:12-18). У складу са Стефановом молитвом, Јехова је очигледно опростио Павлу што је био прогонитељ (1. Тимотеју 1:12-16). Зато је сасвим разумљиво што је Павле подстицао хришћане: „Благосиљајте оне који вас прогоне.“ Он је из личног искуства знао да неки прогонитељи с временом могу постати Божје слуге. И у наше време су неки прогонитељи прихватили истину због мирољубивости Јеховиних слугу.

„Будите у миру са свим људима“

12. Како је савет у Римљанима 12:17 логичан наставак онога што је речено у Римљанима 12:9?

¹² Следећи Павлов савет у погледу опхођења према онима који служе Богу и према осталима гласи: „Никоме не враћајте зло за зло.“ Та изјава је логичан наставак претходно реченог, наиме: „Мрзите зло.“ Заиста, како би неко могао рећи да истински мрзи оно што је зло, ако би прибегавао злу како би се осветио другима? Тиме сигурно не би показао нелицемерну љубав. Павле затим каже: „Чините оно што сви људи сматрају добрим“ (Римљанима 12:9, 17). Како то можемо спровести у дело?

13. Како наши поступци могу утицати на друге?

 ¹³ Нешто раније, у свом писму Коринћанима, Павле је говорио о прогонству с којим су се апостоли суочавали. Он је рекао: „[Ми] смо постали призор који гледа свет, и анђели и људи... Кад нас вређају, благосиљамо. Кад нас прогоне, стрпљиво подносимо. Кад нас клевећу, одговарамо љубазно“ (1. Коринћанима 4:9-13). Слично томе, људи данас посматрају понашање правих хришћана. Кад виде да чинимо добра дела чак и кад се према нама неправедно поступа, можда ће повољније реаговати на поруку коју им преносимо (1. Петрова 2:12).

14. До које мере треба да настојимо да будемо у миру с другима?

¹⁴ Међутим, до које мере треба да настојимо да будемо у миру с другима? Треба да учинимо све што је у нашој моћи. Павле је рекао својој хришћанској браћи: „Ако је могуће, колико од вас зависи, будите у миру са свим људима“ (Римљанима 12:18). „Ако је могуће“ и „колико од вас зависи“ су условни изрази који показују да није увек могуће бити у миру с другима. На пример, нећемо прекршити неку Божју заповест само да бисмо сачували мир с људима (Матеј 10:34-36; Јеврејима 12:14). Па ипак, ми чинимо све што је у разумној мери могуће да бисмо били у миру „са свим људима“, не кршећи при том праведна начела.

„Не освећујте се“

15. Који разлог да се не освећујемо налазимо у Римљанима 12:19?

¹⁵ Павле нам пружа још један уверљив разлог зашто не треба да се светимо — то је знак скромности. Он каже: „Не освећујте се, вољени, него дајте места гневу Божјем, јер је писано: ’Моја је освета, ја  ћу узвратити, каже Јехова.‘“ (Римљанима 12:19). Хришћанин који предузима кораке да би се сам осветио, поступа дрско. Он се усуђује да преузме улогу која припада Богу (Матеј 7:1). Осим тога, кад покушава да узме ствари у своје руке, он показује недостатак вере у Јеховино обећање: „Ја ћу узвратити.“ Насупрот томе, прави хришћани се уздају у то да ће се Јехова ’побринути да његови изабрани добију правду‘ (Лука 18:7, 8; 2. Солуњанима 1:6-8). Они скромно препуштају Богу да се освети за неправду (Јеремија 30:23, 24; Римљанима 1:18).

16, 17. (а) Шта значи ’згртати ужарено угљевље‘ на нечију главу? (б) Да ли си имао прилике да видиш како је доброта омекшала срце некога ко не служи Богу? Ако јеси, наведи пример.

¹⁶ Освета би вероватно учинила непријатеља још неосетљивијим, али доброта би могла омекшати његово срце. Зашто? Запази шта је Павле рекао хришћанима у Риму: „Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га, ако је жедан, дај му да пије, јер чинећи то, згрћеш ужарено угљевље на његову главу“ (Римљанима 12:20; Пословице 25:21, 22). Шта то значи?

¹⁷ ’Згртати ужарено угљевље на нечију главу‘ је сликовит израз који је повезан с процесом топљења метала у библијска времена. Руда метала је стављана у пећ на слој угља, а затим се преко ње стављао други слој угља. Ужарено угљевље које је било одозго повећавало је температуру, тако да се руда топила и из ње су се издвајале нежељене примесе. Слично томе, када чинимо добро неком ко нам се противи, можемо „отопити“ његову грубост и подстаћи га да испољи своје добре особине (2. Краљевима 6:14-23). У ствари, многи који су сада чланови хришћанске скупштине почели су да служе истинитом Богу јер су их дирнула добра дела која су Јеховине слуге чиниле за њих.

Зашто не узвраћамо истом мером

18. Зашто је исправно и доказ љубави и скромности не светити се?

¹⁸ У овом кратком прегледу 12. поглавља Римљанима осмотрили смо неколико важних разлога зашто ’никоме не враћамо зло за зло‘. Као прво, то је исправан начин поступања. С обзиром на самилост коју нам је Бог показао, исправно је и разумно да посветимо свој живот служењу Јехови и спремно слушамо његове заповести, укључујући и заповест да волимо своје непријатеље. Друго, одбијање да се врати зло за зло доказ је љубави. Тиме што опраштамо и поступамо мирољубиво, ми показујемо да желимо помоћи чак и жестоким противницима да постану Јеховине слуге. Треће, одустајање од освете доказ је скромности. Било би дрско узети освету у своје руке, јер Јехова каже: „Моја је освета.“ Божја Реч такође упозорава: „Кад дође охолост, дође и срамота, а мудрост је код скромних“ (Пословице 11:2). Кад мудро препуштамо Јехови да се освети за неправду, показујемо да смо скромни.

19. Шта ћемо осматрати у следећем чланку?

¹⁹ У закључку разматрања о томе како треба да поступамо према другима, Павле подстиче хришћане: „Не дај да те зло надвлада, него надвладавај зло добрим“ (Римљанима 12:21). С којим злим силама се данас суочавамо? Како их можемо надвладати? Одговори на ова и слична питања биће пружени у следећем чланку.

Можеш ли објаснити?

• Који савет се често понавља у 12. поглављу Римљанима?

• Шта ће нас подстаћи да не узвраћамо истом мером?

• Како ће и нама и другима користити ако ’не враћамо зло за зло‘?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 22. страни]

У 12. поглављу Римљанима говори се о односу хришћана са:

• Јеховом

• суверницима

• онима који не служе Јехови

[Слика на 23. страни]

Павле у свом писму Римљанима пружа хришћанима корисне савете

[Слика на 25. страни]

Шта можемо научити из Стефановог примера?