Прогонитељ види велико светло

САВЛЕ је киптео од беса због Исусових следбеника. Пошто је био незадовољан прогонством које им је већ било одмерено у Јерусалиму, у које је спадало и каменовање Стефана, сада је тражио прилике да повећа репресију. „Још увек дишући претњом и убиством против Господових ученика, [Савле] отиде првосвештенику и затражи од њега писма за синагоге у Дамаску, да све које нађе да припадају Путу, и мушкарце и жене, оковане доведе у Јерусалим“ (Дела апостолска 9:1, 2).

Док је Савле пешачио према Дамаску, сигурно је размишљао о томе како најделотворније да изврши свој налог. Овлашћење које је добио од првосвештеника несумњиво би му обезбедило сарадњу с вођама велике јеврејске заједнице тога града. Савле би затражио њихову помоћ.

Његово узбуђење је сигурно расло док се приближавао свом одредишту. Пут од Јерусалима до Дамаска био је тежак — будући да је требало седам или осам дана пешачити око 220 километара. Око подне, одједном, неко светло сјајније од сунца блеснуло је око Савла и он је пао на земљу. Чуо је глас како му на хебрејском каже: „Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко ти је против бодила опирати се.“ „Ко си ти, Господе?“, упитао је Савле. „Ја сам Исус, кога ти прогониш“, гласио је одговор. „Него устани и стани на своје ноге. Јер зато сам ти се учинио видљивим, да те изаберем за служитеља и сведока како онога што си видео тако и онога што ћу ти дати да видиш у вези са мном; а избављаћу те од овог народа и од нација, којима те шаљем.“ „Шта да учиним, Господе?“, упитао је Савле. „Устани, иди у Дамаск, и тамо ће ти се рећи шта ти је све одређено да учиниш“ (Дела апостолска 9:3-6; 22:6-10; 26:13-17).

 Павлови сапутници су такође чули неки глас, али нису видели оног ко је то рекао нити су разумели шта је рекао. Када је устао, Павле је изгубио вид због блиставе светлости, и морали су да га воде за руку. „Три дана ништа није видео, и није ни јео ни пио“ (Дела апостолска 9:7-9; 22:11).

Три дана медитирања

Савла је угостио Јуда, који је живео у улици која се звала Права a (Дела апостолска 9:11). Та улица — на арапском Дарб ал-Мустаким — још увек је главна улица у Дамаску. Замисли шта је све Савлу пролазило кроз главу док је био у Јудиној кући. Због оног што је доживео био је слеп и шокиран. Сада је било време да медитира о томе шта све то подразумева.

Прогонитељ се суочио са оним што је био одбацио као бесмислено. На стубу прибијени Господ Исус Христ — ког је осудио највиши јеврејски ауторитет и који је био ’презрен и одбачен од људи‘ — био је жив. Да, чак је у признатом положају стајао с десне стране Богу у „недоступном светлу“! Исус јесте био Месија. Стефан и други су били у праву (Исаија 53:3; Дела апостолска 7:56; 1. Тимотеју 6:16). Савле је потпуно погрешио, будући да се Исус поистоветио баш са онима које је он прогонио! Суочен с тим доказима, како је могао да се ’против бодила опире‘? Чак се и тврдоглави бик на крају штапом тера у правцу у ком његов власник жели. Дакле, да је Савле одбио да поступа по Исусовим захтевима, сам би себи нашкодио.

Као Месија, Исус није могао да буде осуђен од Бога. Па ипак, Јехова је допустио да поднесе најсрамнију смрт и да падне под осуду Закона: „Онај који је обешен, проклетство је пред Богом“ (Поновљени закони 21:23). Исус је умро док је висио на мученичком стубу. Био је проклет, не због својих греха, јер их није имао, већ због грешности људи. Савле је касније објаснио: „Сви који се ослањају на дела закона налазе [се] под проклетством; јер је написано: ’Проклет да је свако ко не остане у свим стварима написаним у свитку Закона да их извршава.‘ Осим тога, очигледно је да законом нико није проглашен праведним пред Богом... Христ нас је ослободио од проклетства Закона поставши проклетство уместо нас, јер је написано: ’Проклет да је свако ко је обешен на стуб‘“ (Галатима 3:10-13).

Исусова жртва има откупну вредност. Тиме што је прихватио ту жртву, Јехова је Закон и његову клетву симболично приковао на стуб. Схватајући ту чињеницу, Савле је могао да сматра да је мученички стуб, који је ’Јеврејима био узрок спотицања‘, ’Божја мудрост‘ (1. Коринћанима 1:18-25; Колошанима 2:14). Отуда следи да ако спасење не треба да буде преко дела закона већ тако што Бог показује незаслужену доброту према грешницима попут Савла, онда то значи да је та могућност отворена и за оне ван Закона. И била је отворена паганима којима је Исус послао Савла (Ефешанима 3:3-7).

Не можемо рећи колико је од овога Савле разумео у време свог обраћења. Требало је да Исус поново разговора с њим о његовој мисији међу нацијама, и то можда више пута. Штавише, прошло је неколико година пре него што је Савле све то записао под божанским надахнућем (Дела апостолска 22:17-21; Галатима 1:15-18; 2:1, 2). Међутим, прошло је само неколико дана пре него што је Савле добио даљња упутства од свог новог Господа.

 Ананијина посета

Након што се појавио Савлу, Исус се појавио и Ананији, рекавши му: „Устани, иди у улицу која се зове Права, и у Јудиној кући потражи човека по имену Савле, из Тарса. Јер он се управо моли, и у визији виде како човек по имену Ананија улази и полаже руке на њега да му се врати вид“ (Дела апостолска 9:11, 12).

Будући да је Ананија знао за Савла, било је разумљиво што су га изненадиле Исусове речи. Он је рекао: „Господе, од многих сам чуо за тог човека, колика је зла нанео твојим светима у Јерусалиму. И овде има овлашћење од свештеничких главара да стави у окове све који призивају твоје име.“ Међутим, Исус је Ананији рекао: „Иди, јер ми је овај човек изабрана посуда да носи моје име нацијама, а и краљевима и Израеловим синовима“ (Дела апостолска 9:13-15).

Сада уверен, Ананија је отишао на адресу коју му је Исус дао. Након што је пронашао и поздравио Савла, Ананија је на њега положио руке. „И одмах“, наводи извештај, „с очију [Савлових] спаде нешто као љуске, те му се врати вид.“ Сада је Савле био спреман да слуша. Ананијине речи су потврдиле оно што је Савле вероватно разумео из Исусових речи: „Бог наших праочева изабрао те је да упознаш његову вољу и да видиш Праведника и чујеш глас из његових уста, јер ћеш му бити сведок пред свим људима за оно што си видео и чуо. И зашто сад оклеваш? Устани, крсти се, и опери своје грехе призивајући његово име.“ Који је био резултат? Савле „устаде, и крсти се, те узе храну и окрепи се“ (Дела апостолска 9:17-19; 22:12-16).

Када је испунио свој задатак, верни Ананија је нестао са сцене тако брзо као што се и појавио, и више ништа не знамо о њему. Али, Савле је запањио све оне који су га слушали! Бивши прогонитељ, који је дошао у Дамаск да похапси Исусове ученике, почео је по синагогама да проповеда и доказује да Исус јесте Христ (Дела апостолска 9:20-22).

„Апостол нацијама“

Савлов сусрет на путу за Дамаск зауставио је тог прогонитеља на његовом путу. Када је схватио идентитет Месије, многе појмове и пророчанства из Хебрејских списа могао је да примени на Исуса. Свесност да му се Исус појавио те га ’дохватио‘ и опуномоћио за ’апостола нацијама‘ веома је изменила Савлов живот (Филипљанима 3:12; Римљанима 11:13). Сада, као апостол Павле, имао је предност и ауторитет који ће обликовати не само његове преостале дане на земљи већ и правац хришћанске историје.

Годинама касније, када је Павлово апостолство доведено у питање, он је свој ауторитет бранио указујући на оно што је доживео на путу у Дамаск. „Зар нисам апостол? Зар нисам видео Исуса, нашег Господа?“, питао је он. И након што је поменуо да се ускрснули Исус појавио и другима, Савле (Павле) је навео: „Последњем од свих појавио се и мени као неком недоношчету“ (1. Коринћанима 9:1; 15:8). Било је то као да је Савле у својој визији Исусове небеске славе, имао част да пре времена буде рођен, то јест ускрснут за духовни живот.

Савле је био захвалан за своју предност и напрезао се да живи по њој. „Ја сам најмањи од апостола, и нисам достојан да се назовем апостол, јер сам прогонио Божју скупштину“, написао је. „Али... [Божја] незаслужена доброта према мени није се показала узалудном, него сам се трудио више од свих [осталих апостола]“ (1. Коринћанима 15:9, 10).

Можда се и ти сећаш времена када си попут Савла схватио да треба да измениш своја религиозна гледишта којих си се дуго држао како би имао Божју наклоност. Беспоговорно си био веома захвалан што ти је Јехова помогао да схватиш истину. Када је Савле видео светлост и схватио шта се од њега тражи, није оклевао да то и уради. И радио је то ревно и одлучно до краја свог живота на земљи. Какав диван пример за све оне који данас желе Јеховину наклоност!

[Фуснота]

[Слика на 27. страни]

Улица која се зове Права у данашњем Дамаску

[Извор]

Photo by ROLOC Color Slides