1. Која Исусова изјава о онима који су омрзнути делује необично?

 ИСУС је у својој Проповеди на гори рекао: „Срећни сте кад вас људи мрзе“ (Лука 6:22). Те речи су вероватно изненадиле оне који су га слушали, јер ником не прија да га неко мрзи. Зашто је Исус онда то рекао? Било би добро да се позабавимо тим питањем, будући да нас многи људи мрзе зато што смо његови следбеници. У овом чланку ће бити речи о томе зашто нас мрзе и зашто можемо бити срећни упркос томе.

ЗАШТО НАС НЕКИ МРЗЕ

2-3. Зашто су прави хришћани прогоњени и како то утиче на њихов став према онима који их прогоне? (Јован 16:2, 3).

² Неки нас мрзе зато што служимо Јехови. Говорећи о онима који ће прогонити његове следбенике, а неке од њих чак и убити, Исус је рекао: „Нису упознали ни Оца ни мене.“ (Прочитати Јована 16:2, 3.) Али ко је главни покретач противљења Божјем народу? То је Сатана, „бог овог света“ (2. Кор. 4:3, 4). Он заслепљује људе да не виде истину о Јехови и наводи их да се противе онима који познају и воле Бога (Јов. 8:42-44). Како то сазнање утиче на наш став према онима који нас не воле? Између осталог, ми на њихову мржњу не узвраћамо мржњом јер смо свесни тога да их је Сатана заслепио.

³ Погледајмо шта се догодило Павелу a који живи у земљи у којој су наше активности забрањене. Упркос забрани, он је наставио да служи Јехови и због тога је био ухапшен, жестоко претучен и затворен у самици више месеци. Он сада каже: „Јасно ми је да иза прогонства стоје Сатана и демони, који желе да нас спрече да служимо Јехови. Рекао бих да већина запослених у затвору нема ништа лично против нас. Само раде свој посао.“  Један брат из Хрватске, коме су се родитељи страховито противили због истине, рекао је: „Сада схватам да је мој прави непријатељ Сатана, а не моји родитељи“ (Еф. 6:12).

4. Шта учимо од Исуса и од Стефана? (Видети и слику.)

⁴ Ми не мрзимо људе који нас прогоне. Заправо, Исус нас је подстакао да се молимо за њих (Мат. 5:44). У том погледу можемо много научити од њега и од Стефана. Док су га римски војници прибијали на мученички стуб, Исус се молио: „Оче, опрости им“ (Лука 23:34). Он је молио Јехову да опрости тим војницима који су добили наређење да га погубе. Можда је мислио и на неке људе из мноштва, које су верске вође нахушкале да траже његову смрт. Исус је знао да ти људи заправо нису били свесни шта чине. Слично томе, Стефан је молио Бога да опрости онима који су га каменовали (Дела 7:58-60). Да ли је Јехова услишио Исусову и Стефанову молитву? Јесте. Многи који су били укључени у Исусово суђење и погубљење касније су се покајали, поверовали у њега и крстили се (Дела 2:36-41). Надаље, барем један човек који је одобравао Стефаново погубљење – Савле из Тарса – постао је хришћанин и горко се кајао због ужасних ствари које је чинио у незнању (1. Тим. 1:13).

5. Шта учимо из онога што је доживео Сезар?

⁵ Јехова услишава и наше молитве које му упућујемо за оне који нам се противе. Погледајмо шта се догодило Сезару, који живи у Венецуели. Његов отац се жестоко противио томе да она буде Јеховин сведок. Сезар каже: „Моја мајка је била све што једна жена и мајка треба да буде. Иако јој је Краљевство увек било на првом месту, никада није запостављала мог оца. Учила је нас децу да га поштујемо. Говорила нам је да послушамо све што каже, осим ако од нас тражи да радимо нешто што је против Божје воље.“ Његов отац се с годинама променио. Сезар каже: „Једног дана, након што сам се усрдно помолио Јехови, питао сам тату да ли жели да проучава Библију са мном. Речима не могу да опишем како сам се осећао када је он пристао на то.“ Сезарев отац се касније крстио. Неће сви који нам се противе прихватити библијску истину, али неки промене свој став према нама када виде да се лепо опходимо према њима и да их поштујемо. Много смо срећни кад се тако нешто деси.  Једва чекамо да видимо како ће Јехова, милосрдни „Судија целе земље“, привући такве људе к себи (Пост. 18:25).

6. Према ономе што стоји у Марку 13:13, из ког нас још разлога неки људи мрзе?

⁶ Неки нас мрзе зато што смо Исусови следбеници. Исус је рекао да ће „сви народи“ мрзети праве хришћане „због [његовог] имена.“ (Прочитати Марка 13:13.) Шта његово име представља? Под тим именом се подразумева његова личност и власт коју има као Краљ Божјег Краљевства. Људи који нас мрзе полажу своје наде у људске вође, а не у оног ког је Јехова изабрао да влада светом – Исуса Христа. Али то нећемо још дуго подносити. Исус влада као Краљ Божјег Краљевства од 1914. Он ће ускоро уклонити све власти које не желе да му се подложе.

7-8. Зашто нам се неки људи подсмевају? (Јован 15:18-20; видети и слике).

⁷ Неки нас мрзе зато што не желимо да се уклопимо у Сатанин свет. Исус је рекао да ће његови следбеници бити омрзнути јер нису „део света“. (Прочитати Јована 15:18-20.) Попут првих хришћана, ми се не поводимо за безбожним ставовима, понашањем и говором какви су уобичајени у овом свету. Због тога многа наша браћа и сестре трпе ругање и увреде на послу и у школи (1. Петр. 4:3, 4). Међутим, драго нам је када се неки који су нам се противили с временом промене и почну да нас поштују јер се постојано држимо својих веровања.

⁸ То се догодило и Игнасију из Средње Америке. Један наставник му се годинама подсмевао зато што живи по библијским мерилима. Међутим, пре него што је Игнасио завршио школу, наставник га је питао како је успевао да се држи своје вере упркос свему што је доживљавао у школи. Игнасио му је објаснио да на Божје законе гледа као на заштиту. Позвао га је на скупштински састанак и на његово изненађење, наставник је дошао. Топла атмосфера која је владала у скупштини толико га је одушевила да је наставио да долази на састанке. Касније, када је почео  да проучава Библију, и сам је прошао слично као Игнасио. Али то га није поколебало. Наставио је да духовно напредује и с временом се крстио.

9-10. (а) По чему се још хришћани разликују од Сатаниног света? (б) Шта учимо из онога што је доживео апостол Павле?

⁹ Ми се разликујемо од људи у свету и по томе што смо неутрални када су у питању политика и рат (Јов. 18:36). У Римљанима 13:1 подстакнути смо да будемо послушни закону, и ми се свесрдно држимо тога. Али нико од нас се не кандидује на изборима нити гласамо на њима и не стајемо ни на чију страну у политичким питањима. То је зато што смо одани Јехови и Христу као владару његовог Краљевства. Многи Јеховини сведоци су у затвору због своје вере. Па ипак, они и тамо настављају да проповедају. Тако следе пример апостола Павла, који је годинама био у кућном притвору, а затим и у затвору (Дела 24:27; 28:16, 30). Он је и у тим условима наставио да преноси добру вест свима који су слушали. Међу њима су били затворски чувари, судије, намесници, краљеви, а по свему судећи и дворани римског цара Нерона (Дела 9:15).

¹⁰ Попут њега, наша браћа и сестре који су у затвору имају прилику да проповедају судијама, државним службеницима и затворским чуварима. Један брат, који је провео више од шест година у затвору због своје неутралности, рекао је да то време није сматрао казном. За њега је то било као да је од Јехове добио задатак да на том месту пронађе људе доброг срца. Сигурно смо срећни када Јехова преко нас помогне таквим људима да чују добру вест! (Кол. 4:3). Осим тога, има још много разлога што можемо бити радосни упркос мржњи. У наставку ћемо осмотрити неке од њих.

ЗАШТО МОЖЕМО БИТИ СРЕЋНИ УПРКОС МРЖЊИ

11. Како нам прогонство може ојачати веру? Наведи пример.

¹¹ Ми знамо да је то што нас свет мрзи заправо испуњење библијског пророчанства. У првом пророчанству које је записано, Јехова је прорекао да ће Сатана и његово симболично потомство – а то су сви они који се поводе за њим – мрзети оне који воле Јехову и служе му (Пост. 3:15). Исус је више пута потврдио истинитост тих пророчанских речи, о чему сведоче сва четири јеванђеља (Мат. 10:22; Мар. 13:9-12; Лука 6:22, 23; Јов. 15:20). На ту мржњу су указивали и писци осталих библијских књига (2. Тим. 3:12; Јак. 1:2; 1. Петр. 4:12-14; Јуд. 3, 17-19). Зато ми нисмо шокирани када дође до неке врсте прогонства. Тиме се испуњава библијско пророчанство, што нас радује. То је уједно и доказ да служимо правом Богу. Једна наша сестра, која живи у земљи у којој не можемо слободно да проповедамо, каже: „Када сам свој живот предала Јехови, знала сам да ћу се пре или касније суочити с прогонством. Проблеми с којима сам се суочила нису ме нити уплашили нити изненадили.“ Њен муж је био један од многих који су јој правили проблеме због њене вере. Вређао ју је, понижавао и чак спалио њену Библију и библијску литературу. Али она се није повукла. Напротив, то јој је на неки начин ојачало веру (Јевр. 10:39). Она каже: „Проречено је да ће Божје слуге бити прогоњене, тако да сам знала да ће се то десити. Оно што сам доживела уверило ме је да сам пронашла праву религију.“

12. Шта је помогло једном брату да издржи прогонство?

 ¹² Премда знамо да ћемо се пре или касније суочити с прогонством, и даље нам може бити тешко да то издржимо. Један брат је о времену које је провео у затвору написао следеће: „Понекад сам био толико утучен и забринут, да сам само плакао.“ Шта му је помогло да издржи? „Често сам се молио“, рекао је он. „Свако јутро сам почињао молитвом. Током дана сам се молио кад год би се десило нешто што ме је узнемирило. А када бих био љут због неке неправде коју сам доживео, закључао бих се у тоалет и молио се.“ Наш брат је такође размишљао о Божјим слугама из древног и савременог доба које су непоколебљиво служиле Богу. То му је помогло да издржи прогонство и да има мир који је Исус обећао својим следбеницима (Јов. 14:27; 16:33).

13. Шта нам може помоћи да се носимо са мржњом света?

¹³ Наша љубав према Јехови и суверницима јача је од мржње овог света. Исус је до последњег даха волео Јехову свим својим срцем. Волео је и своје пријатеље (Јов. 13:1; 15:13). И нама љубав према браћи и сестрама помаже да се лакше носимо са мржњом света. То се јако лепо види из примера апостола Павла.

14. Шта је помогло Павлу да остане веран Јехови упркос томе што је знао да ће бити погубљен?

¹⁴ Павле је свом блиском пријатељу Тимотеју кратко пре свог погубљења написао: „Бог нам није дао дух који нас чини плашљивима, него дух који нам даје снагу [и] љубав“ (2. Тим. 1:7). Шта је тиме хтео да каже? Павле је указивао на то да нам снажна љубав према Јехови може помоћи да издржимо и најтеже кушње (2. Тим. 1:8). Он је много волео Јехову и нема сумње да му је та љубав помогла да остане постојан у вери и одважно се суочи са смрћу (Дела 20:22-24).

15. Наведи неки савремени пример који показује колико се ми међусобно волимо. (Видети и слику.)

¹⁵ Ми волимо нашу браћу и сестре који се храбро држе своје вере упркос прогонству. Многи ризикују да и сами буду прогоњени зато што пружају подршку својим суверницима, баш као што су некада Акила и Прискила ризиковали свој живот због Павла (Римљ. 16:3, 4). Примера ради, када се у Русији суди некоме од ухапшене браће и сестара,  многи дођу на суђење да би их охрабрили. Када је једна сестра видела колико је њих дошло на њено суђење, толико су је преплавиле емоције, да једно време није могла да изусти ни реч. Њихова љубав и подршка дале су јој снагу када јој је то било најпотребније. Стварно смо срећни што је наша љубав јача од мржње коју подносимо!

16. Зашто је апостол Петар рекао да они који подносе невоље јер служе Богу имају разлог да буду срећни? (1. Петрова 4:14).

¹⁶ Знамо да радујемо Бога када му истрајно служимо упркос мржњи. (Прочитати 1. Петрову 4:14.) Апостол Петар је рекао да они који подносе невоље због тога што служе Богу имају разлог да буду срећни. Због чега? Такве невоље су доказ да имају Божји дух. Петар се уверио у то да има Божје одобравање и истрајао је упркос прогонству. Кратко након Педесетнице 33. године н. е., јудејска храмска стража ухапсила је њега и друге апостоле зато што су проповедали. Али Петар је пред судом одважно бранио своју веру (Дела 5:24-29). Чак и након што су били ишибани, он и други апостоли нису престали да проповедају. Баш напротив, радовали су се што су били „достојни да поднесу срамоту због Исусовог имена“. Попут њих, и ми можемо бити радосни кад подносимо кушње (Дела 5:40-42).

17. Шта је Исус рекао својим ученицима у ноћи пре своје смрти?

¹⁷ У ноћи пре своје смрти, Исус је својим ученицима рекао: „Онога ко воли мене, волеће и мој Отац. И ја ћу га волети“ (Јов. 14:21). Једва чекамо време када ће то што служимо Јехови бити разлог да нас људи воле, а не да нас мрзе! (2. Сол. 1:6-8). Док то време не дође, утеху и снагу можемо црпсти из тога што имамо много разлога да будемо срећни, чак и онда кад нас неки људи мрзе.