’Prolazak kroz iglene uši‘

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

KADA su 1798. godine britanski istraživači otkrili Basov moreuz, pomorska uprava je bila oduševljena. Ovaj okeanski prolaz, koji razdvaja ostrvsku državu Tasmaniju od kopnenog dela Australije, skraćuje put od Engleske do Sidneja za 1 100 kilometara.

Međutim, ispostavilo se da je ovaj moreuz jedno od najopasnijih područja za brodove. Usled olujnih vetrova sa zapada, snažnih struja, kao i zbog plitkih voda čija je dubina u proseku 50 do 70 metara, more je bilo veoma uzburkano a talasi ogromni, što je otežavalo plovidbu. Opasnost su predstavljali i šiljati grebeni ostrva King, koje se nalazi na sredini zapadnog ulaza u moreuz.

Danas plovidba kroz Basov moreuz ne predstavlja nikakav problem. Ali, bilo je sasvim drugačije u danima kada su plovili jedrenjaci a uređaji za navigaciju bili vrlo jednostavni. Ulazak u moreuz sa zapadne strane bio je zastrašujuće iskustvo, koje je sasvim odgovarajuće opisano kao ’prolazak kroz iglene uši‘.

Pronalaženje novog puta

Početkom 19. veka, brodovima je trebalo i po pet meseci da prevale 19 000 kilometara od Engleske do istočnog dela Australije i to putovanje uopšte nije bilo prijatno! Obično su stotine putnika, uglavnom iseljenika i osuđenika, bile smeštene u prenatrpanom potpalublju u užasnim uslovima. Morska bolest, neishranjenost i zarazne bolesti bile su česta pojava, kao i štetočine. Mnogi su umirali. * Pa ipak, nada u bolji život davala je mnogim putnicima snagu i izdržljivost.

Stvari su krenule nabolje 1852. godine kada je kapetan Džejms Forbs pronašao kraći put. On nije plovio duž 39. paralele, koja je izgledala kao najkraća putanja preko južnog dela Indijskog okeana do Australije. Forbs se zaputio od Engleske do jugoistoka Australije velikim krugom, koji ga je odveo južnije prema Antarktiku. * I pored santi leda i ogromnih talasa, njegov brod Marko Polo sa 701 putnikom stigao je do Melburna u državi Viktorija nakon samo 68 dana plovidbe, čime je putovanje skraćeno skoro upola. To se desilo u pravo vreme, budući da je zlatna groznica u Viktoriji bila u punom jeku. Vest o kraćem putu odmah je navela hiljade onih koji su želeli da se okušaju kao kopači zlata da se utrkuju za mesto na brodu za Australiju.

 Nakon što bi brodovi isplovili iz Engleske, sledeća luka gde su se zaustavljali bila je rt Otvej udaljen oko 16 000 kilometara. Moreplovci su koristili sekstant i brojne tabele da bi izračunali geografsku širinu, i brodski hronometar podešen po griničkom vremenu da bi odredili geografsku dužinu. Lokalno vreme je određivano na osnovu položaja Sunca. Svaki sat razlike između lokalnog i griničkog vremena predstavljao je 15 stepeni geografske dužine. Te dve vrednosti — geografska širina i dužina — omogućavale su dobrom moreplovcu da odredi položaj svog broda s priličnom tačnošću.

Ali nije sve uvek išlo glatko. Sunce je danima moglo biti skriveno iza oblaka. Osim toga, prvi hronometri nisu uvek bili precizni. Ako bi se svakog dana pri određivanju geografskih vrednosti napravila greška od jedne sekunde, brod bi nakon tri meseca plovidbe mogao da skrene sa svoje putanje i do 50 kilometara. Po kiši, magli ili mraku, brod koji je skrenuo s kursa mogao je da promaši ulaz u Basov moreuz i da se razbije o kamenitu obalu ostrva King ili države Viktorija. Nema sumnje da su se mnogi putnici osećali poput jednog kapetana koji je, spazivši rt Otvej sa sigurne udaljenosti, uzviknuo: „Hvala Bogu! Nismo napravili nijednu grešku!“ To jasno pokazuje koliku su veštinu posedovali moreplovci iz 19. veka koji su bili kadri da ’prođu kroz iglene uši‘ i sačuvaju brod. Pa ipak, neki nisu imali sreće.

Groblje brodova

Pred zoru, 1. juna 1878, brzi jedrenjak Loh Ard plovio je kroz gustu maglu prema obali države Viktorija. Magla koja se zadržala od prethodnog dana sprečavala je kapetana da odredi tačan položaj broda. Zbog toga nije znao da je mnogo bliži obali Australije nego što je mislio. Odjednom se magla podigla i pred njima su se ukazale strme litice visoke 90 metara, udaljene nepuna dva kilometra. Posada je očajnički pokušavala da okrene brod ali su se vetar i plima zaverili protiv njih. Za manje od jednog sata Loh Ard se uz strahovit udar razbio o greben i potonuo za 15 minuta.

Od 54 putnika preživelo je samo dvoje — brodski šegrt Tom Pirs i putnica Eva Karmajkl, oboje mlađi od 20 godina. Tom je satima bio u ledenoj vodi držeći se za prevrnuti čamac za spasavanje. Konačno ga je plima odnela u uski klanac između litica. Videvši malu plažu prekrivenu krhotinama razbijenog broda, otplivao je do nje i tako se spasao. Eva nije mogla da pliva već se oko četiri sata držala za ostatke broda pre nego što je i nju plima odnela do istog klanca. Kada je videla Toma na plaži, počela je da doziva u pomoć. Tom je skočio u uzburkane talase i nakon što se borio s njima sat vremena, izvukao je polusvesnu Evu na obalu. Ona je pričala: „Odneo me je do zastrašujuće pećine koja se nalazila oko 50 metara od obale. Pronašao je kutiju konjaka, otvorio jednu flašu i dao mi malo da popijem, što me je vratilo u život. Dovukao je dugu travu i rastinje da bih imala na šta da legnem. Ubrzo sam izgubila svest i sigurno sam tako ostala satima.“ Tom se u međuvremenu popeo na liticu i potražio pomoć. Za manje od 24 sata nakon što je Loh Ard potonuo, Tom i Eva su prebačeni na obližnje imanje. Eva je u brodolomu izgubila celu porodicu — oca, majku, tri brata i dve sestre.

Danas hiljade malih i velikih brodova bezbedno plove Basovim moreuzom. Neki od njih tokom tog puta prolaze pored više od  sto mesta gde su se dogodili brodolomi. Turisti posećuju neka od tih mesta, kao što je klanac Loh Ard u nacionalnom parku Port Kembel. To su potresni podsetnici na ljude koji su u potrazi za boljim životom prešli pola sveta i na kraju se suočili s najtežim delom puta — ’prolaskom kroz iglene uši‘.

[Fusnote]

[Okvir/Slike na 17. strani]

ŠTA SE DOGODILO S TOMOM I EVOM?

Tom Pirs i Eva Karmajkl, jedini koji su preživeli brodolom Loh Arda, odmah su postali poznati u Australiji. „Novine su ispredale priče o brodolomu, veličale Pirsa kao heroja a Evu Karmajkl kao lepoticu, i ukazivale da njih dvoje treba da se venčaju“, kaže se u knjizi Cape Otway — Coast of Secrets. Iako ju je Tom zaprosio, Eva je odbila njegovu ponudu i tri meseca kasnije se vratila u Irsku. Tamo se udala i imala porodicu. Umrla je 1934. u starosti od 73 godine. Tom se vratio na more i ubrzo doživeo drugi brodolom. Ponovo je preživeo. Nakon što je godinama radio kao kapetan parobroda, umro je 1909. kada je imao 50 godina.

[Izvor]

Obe fotografije: Flagstaff Hill Maritime Village, Warrnambool

[Dijagram/Slika na 15. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Forbs je brodom „Marko Polo“ (gore) plovio od Engleske do Australije najkraćim putem, to jest velikim krugom

PRVOBITNI PUT

39. paralela

VELIKI KRUG

Južni polarnik

[Mape]

ATLANTSKI OKEAN

INDIJSKI OKEAN

ANTARKTIK

[Izvor]

From the newspaper The Illustrated London News, February 19, 1853

[Dijagram/Mapa na stranama 16, 17]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Uplovljavanje u Basov moreuz sa zapadne strane bilo je opisano kao ’prolazak kroz iglene uši‘

[Mape]

AUSTRALIJA

VIKTORIJA

MELBURN

Nacionalni park Port Kembel

Rt Otvej

Basov moreuz

Ostrvo King

TASMANIJA

[Slika na 16. strani]

Nakon što se razbio o greben, „Loh Ard“ je potonuo za 15 minuta

[Izvor]

La Trobe Picture Collection, State Library of Victoria

[Slika na 17. strani]

Fotografija nacionalnog parka Port Kembel na kojoj se vidi (1) mesto gde je Loh Ard udario u greben i (2) mesto gde se nalazi pećina u koju se sklonio Tom Pirs

[Izvor]

Photography Scancolor Australia