Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Koreni predrasuda

Koreni predrasuda

Koreni predrasuda

NASTANKU predrasuda doprinosi nekoliko faktora. Pa ipak, dokazi potvrđuju uticaj sledećih faktora: (1) želja da se pronađe krivac i (2) netrpeljivost izazvana nepravdom koja se događala u prošlosti.

Kao što je primećeno u prethodnom članku, kada se suoče s nekom nedaćom, ljudi često traže krivca. Kada istaknute ličnosti učestalo iznose neku optužbu na račun određene manjine, javnost to prihvata i tako nastaju predrasude. Navešćemo jedan klasičan primer. Kada u zemljama Zapada nastupi ekonomska kriza, za nezaposlenost se često okrivljuju doseljenici, iako oni uglavnom prihvataju poslove koje lokalno stanovništvo ne želi da obavlja.

Međutim, potraga za krivcem nije jedini uzrok predrasuda. To mogu biti i istorijska zbivanja. „Nije preterivanje ako kažemo da je trgovina robljem stvorila intelektualno opravdanje za rasizam i prezir prema kulturi crnaca“, kaže se u izveštaju Unesko protiv rasizma. Trgovci robljem su tu sramnu trgovinu ljudskim bićima pokušali da opravdaju tvrdnjom da su Afrikanci niža vrsta. Ovakva neosnovana predrasuda, koja je kasnije proširena i na druge kolonizovane narode, još uvek postoji.

Širom sveta, slični istorijski izveštaji o tlačenju i nepravdi pothranjuju predrasude. Neprijateljstvo između katolika i protestanata u Irskoj započelo je još u 16. veku, kada su engleski vladari progonili i proterivali katolike. Zverstva koja su tokom krstaških ratova počinili pripadnici hrišćanskog sveta još uvek kod Muslimana na Bliskom istoku bude snažna neprijateljska osećanja. Masakri civila tokom Drugog svetskog rata produbili su neprijateljstvo između Srba i Hrvata na Balkanu. Kao što ovi primeri pokazuju, duga istorija neprijateljstva između dve grupe ljudi može povećati predrasude.

Snažan uticaj neznanja

U srcu malog deteta koje tek uči da hoda nema predrasuda. U stvari, istraživači zapažaju da se dete obično rado igra s decom druge rase. Međutim, do 10. ili 11. godine, ono može početi da odbacuje ljude koji pripadaju drugom plemenu, rasi ili religiji. U periodu tokom kog se razvija njegova ličnost, ono usvaja brojna gledišta koja može zadržati tokom čitavog života.

Kako se stiču pogrešne predstave? Putem onoga što vidi i čuje, dete usvaja negativne stavove, najpre od roditelja, a potom i od vršnjaka i nastavnika. Kasnije na njega mogu uticati i komšije, novine, radio i televizija. U detinjstvu, neko može imati vrlo oskudno znanje ili čak uopšte ništa ne znati o grupama prema kojima oseća odbojnost. Međutim, kada odraste može smatrati da su pripadnici tih grupa inferiorni i da im se ne može verovati. Možda čak počinje da ih mrzi.

U mnogim zemljama, sve razvijenija trgovina i turizam dovode do čestih kontakata između pojedinaca iz različitih kultura i etničkih grupa. Pa ipak, osoba koja je razvila snažne predrasude obično se drži svojih unapred formiranih gledišta. Ona istim aršinom može meriti hiljade ili čak milione ljudi, smatrajući da svi oni imaju određene loše osobine. Bilo koje negativno iskustvo, čak i ako uključuje samo jednu osobu iz određene grupe, pothranjuje njene predrasude. S druge strane, pozitivna iskustva se obično odbacuju kao izuzeci od pravila.

Oslobođenje

Iako većina ljudi u načelu osuđuje predrasude, malo je onih koji uspevaju da se oslobode njihovog snažnog uticaja. Zapravo, mnogi koji imaju snažne predrasude često tvrde upravo suprotno. Drugi kažu da nije važno da li imate predrasude ili ne, naročito ako svoje mišljenje zadržavate za sebe. Ipak, to jeste važno zato što predrasude utiču na stvaranje podela među ljudima i nanose im štetu. Kao što predrasude proizlaze iz neznanja, tako iz predrasuda proizlazi mržnja. Pisac Čarls Kejleb Kolton (oko 1780 do 1832) istakao je: „Neke ljude mrzimo zato što ih ne poznajemo; a ne želimo da ih upoznamo zato što ih mrzimo.“ Ipak, ako se predrasude mogu razviti, one se mogu i ukloniti. Kako?

[Okvir na 7. strani]

Religija — pokretačka snaga za toleranciju ili za predrasude?

U svojoj knjizi The Nature of Prejudice, Gordon Olport navodi da „u poređenju sa ostalima, izgleda da članovi crkava u proseku imaju više predrasuda“. To ne iznenađuje, jer je religija često uzrok predrasuda, umesto lek protiv njih. Na primer, sveštenstvo je vekovima potpirivalo antisemitizam. Prema delu A History of Christianity, Hitler je jednom izjavio: „Što se tiče Jevreja, ja samo sledim istu politiku koju Katolička crkva vodi već 1500 godina.“

Tokom zverstava na Balkanu, izgleda da učenja Pravoslavne i Katoličke crkve nisu imala moć da izgrade toleranciju i poštovanje prema bližnjima koji pripadaju drugoj veri.

Slično tome, u Ruandi su članovi crkve učestvovali u pokolju suvernika. List National Catholic Reporter je naveo da su tamošnji sukobi uključivali „pravi genocid za koji su, nažalost, odgovorni čak i katolici“.

Sama Katolička crkva priznaje da je njena istorija obeležena netolerancijom. Na jednoj javnoj misi održanoj u Rimu 2000. godine, papa Jovan Pavle II je zamolio za oproštaj zbog „zastranjivanja u prošlosti“. Tokom ceremonije, posebno je spomenuo „religioznu netoleranciju i nepravdu nanetu Jevrejima, ženama, domorocima, doseljenicima, siromašnim ljudima i nerođenim bebama“.

[Slika na 6. strani]

Gore: Izbeglički logor, Bosna i Hercegovina, 20. oktobar 1995.

Dvoje bosanskih izbeglica tokom građanskog rata

[Izvor]

Photo by Scott Peterson/Liaison

[Slika na 7. strani]

Poučena da mrze

Deca mogu usvojiti negativna gledišta od svojih roditelja, preko televizije ili na druge načine