Inteligentni kameleon iz morskih dubina

„Polip vas — oh užasa! usiše. On vas vuče k sebi i u sebe i vezani, pripojeni, nemoćni, osećate kako se polako praznite u tu strašnu vreću, u to čudovište“ (POMORCI, VIKTOR IGO).

H OBOTNICE su prikazane u prilično lošem svetlu. Drevni mitovi i neverovatne priče — poput one koja je citirana na početku — nepravedno su ožigosali to stvorenje.

U stvarnosti, međutim, čak ni ogromna pacifička hobotnica (Enteroctopus dolfleini), koja može biti dugačka oko 6 metara i teška skoro 50 kilograma, uglavnom nije opasna za ljude. Zadnjih godina, legende o ovom ’čudovištu‘ sa osam pipaka ustupile su mesto činjenicama. Ronioci i hidrobiolozi su saznali mnogo o različitim vrstama hobotnica.

Hvatanje plena i izbegavanje neprijatelja

Hobotnice ne napadaju ljude, a hrane se uglavnom ljuskarima, koristeći svojih osam pipaka i čak 1 600 snažnih pijavki za hvatanje plena. Pomoću pijavki, mala hobotnica može da vuče predmet koji je 20 puta teži od nje! Neke hobotnice takođe ispuštaju otrov koji skoro momentalno parališe žrtvu. a Hobotnica zatim guta svoj plen tako što ga uvlači u usta nalik kljunu.

Šta hobotnica može da učini kada se nađe na meti nekog grabljivca? U tom slučaju, ona je u izuzetno nepovoljnom položaju. Njena krv svetloplave boje, u čiji sastav umesto hemoglobina ulazi hemocijanin, prenosi malo kiseonika. Zbog toga se hobotnica brzo umara. Ipak, ona poseduje posebne veštine koje koristi da bi se zaštitila od foka, kitova i drugih grabljivaca.

Jedna od tih veština je sistem propulzije. Kada je ugrožena, hobotnica se odbacuje unazad tako što izbacuje vodu pomoću svog jakog plašta. Ovo lukavo stvorenje prilikom bekstva koristi još jednu taktiku. Ono može ispustiti mastilo, koje sadrži jedan pigment koji se u morskoj vodi ne razblažuje. Kada se na taj način sakrije, hobotnica može promeniti smer i bezbedno umaći pre nego što mastilo iščezne.

Majstor za prerušavanje

Svakako, hobotnica više voli da se uopšte ne nađe na meti grabljivaca. Kako se ona skriva od njih? Žak-Iv Kusto, poznati istraživač podvodnog sveta, piše: „Kada je u Marseju naš tim počeo da  snima film o hobotnicama, većina naših ronilaca izvestila je da u tom kraju nema više nijedne hobotnice. Zapravo, ronioci su plivali baš pokraj hobotnica koje su bile tako dobro kamuflirane da su praktično bile nevidljive.“ Kako one izvode tu majstoriju?

U koži odrasle hobotnice ima skoro dva miliona hromatofora, to jest pigmentnih ćelija — što znači da ih na kvadratnom milimetru ima čak 200. Svaka hromatofora sadrži crveni, žuti ili crni pigment. Stezanjem ili opuštanjem mišića oko tih ćelija, koža hobotnice može za samo nekoliko sekundi postati jednobojna ili čak prošarana raznobojnim šarama.

Jeste ironično, ali izgleda da hobotnica ne vidi u boji. Pa ipak, njena koža može poprimiti daleko više boja od tri osnovne boje pigmenta. Iridocite, ćelije koje sadrže reflektujuće pločice, prelamaju svetlost tako da se boja hobotnice prilagođava njenoj okolini. I to nije sve. Kada se skriva na nekom koralnom grebenu, hobotnica može promeniti svoj izgled tako što svoju inače glatku kožu nabora i formira bodlje. Na taj način se stapa s neravnom okolnom površinom.

Savestan graditelj i domar

Imajući na umu dosad rečeno, ne čudi što je dom hobotnice teško pronaći. Ona svoje skrovište uglavnom pravi u pukotinama i ispod velikih stena, pri čemu koristi građevinski materijal iz okoline. U gornjem delu i zidovima njenog skrovišta može se naći kamenje, parčići metala, školjke, čak i ostaci brodskih olupina ili otpaci.

Kada napravi dom, hobotnica ga marljivo održava. Mlazevima vode poravnava njegov peščani pod. Nakon obroka izbacuje sve ostatke hrane. Da bi ispitao veštine ovog stvorenja u brizi oko doma, Kustoov tim ronilaca uklonio je deo zida njenog skrovišta. Šta je hobotnica uradila? Postavljajući polako jedan po jedan kamenčić, ponovo je podigla zid! Kusto je napisao: „Taj proces se nastavio sve dok zid nije bio potpuno obnovljen; i bio je identičan zidu koji su ronioci srušili.“ Ovo stvorenje je dobro poznato po tome što svoj dom održava urednim i čistim. Kada ronioci vide neko skrovište puno peska i otpadaka, tada znaju da je nenastanjeno.

Njen poslednji dom

U većini slučajeva, poslednji i najvažniji dom ženke hobotnice jeste njeno gnezdo. Nakon što primi seme mužjaka i smesti ga u svoje telo dok njena jaja ne budu spremna za oplodnju, hobotnica može provesti nekoliko nedelja u potrazi za pogodnim mestom za stanovanje. Ona zatim gradi svoje gnezdo pri čijem vrhu lepi hiljade jaja grupisanih u skupine. Međutim, hobotnica s plavim prstenovima ne gradi takvo skrovište. Pošto njene jarke boje upozoravaju grabljivce da se drže podalje, ona više voli da svoje mlade  podiže na otvorenom moru, gde se po njenim bojama jasno može razaznati da je otrovna.

Hobotnica je brižna majka. Nakon što položi jaja, ona će verovatno prestati da se hrani. Umesto toga, ona štiti jaja, čisti ih i snabdeva vazduhom, održava svoje skrovište i odbija grabljivce tako što zauzima odbrambeni stav. Iako će ženka hobotnice uginuti nakon što se mlade hobotnice izlegu, ona sve do kraja vodi brigu o njima. Kusto piše: „Niko nikada nije video da je ženka hobotnice ostavila svoja jaja bez zaštite.“

Kod većine vrsta, sićušne novoizlegle hobotnice podižu se do površine vode kao plankton. Mnoge od njih će postati hrana morskih životinja. Ipak, nakon nekoliko nedelja, one koje prežive vraćaju se na morsko dno i sazrevaju u odrasle hobotnice, čiji je životni vek do tri godine.

Koliko su inteligentne?

Neki smatraju da se reč „inteligencija“, kada se radi o životinjama, odnosi na njihovu sposobnost da uče iz iskustva i da rešavaju probleme. S tim u vezi, zapazite sledeći Kustoov komentar: „Stidljivost hobotnice je promišljena reakcija, koja se prvenstveno temelji na obazrivosti i opreznosti... Ako ronilac uspe da joj stavi do znanja da ne želi da je povredi, hobotnica brzo prestaje da bude stidljiva — i to brže od bilo koje ’divlje‘ životinje.“

Od svih beskičmenjaka, hobotnice imaju najrazvijeniji mozak i oči. Poput naših, i njihove oči imaju sposobnost preciznog podešavanja oštrine vida i prilagođavanja promenama svetlosti. Optički režanj u mozgu obrađuje informacije koje prima preko očiju, i to, pored izvrsnog čula dodira, omogućava hobotnici da donosi izvanredno mudre odluke.

Nekoliko naučnika je izvestilo da su videli hobotnicu koja je naučila da skine čep sa flaše kako bi došla do ljuskara koji se nalazio unutra. Drugi su izvestili da hobotnica može pronaći način da odvrne poklopac s tegle kako bi došla do hrane. U Vankuverskom akvarijumu, u Kanadi, jedna hobotnica je svake noći kroz odvodnu cev prelazila u obližnji rezervoar da bi jela ribu iz njega.

Što se tiče inteligencije hobotnice, u knjizi Exploring the Secrets of Nature iznosi se zaključak: „Skloni smo tome da najviši nivo inteligencije pripišemo primatima, međutim, postoje dokazi da se među najinteligentnije životinje mogu svrstati i hobotnice.“

Mudro ponašanje hobotnice može nas podsetiti na stvorenja koja Biblija opisuje kao ’instinktivno mudra‘ (Poslovice 30:24, NW). One su zaista čudo stvarstva. Uzvik ’užas‘ kojim je Viktor Igo opisao hobotnicu iz svoje mašte, danas ne koriste ni naučnici ni ronioci. Zapravo, oni koji proučavaju to stvorenje dive se tom inteligentnom kameleonu iz morskih dubina.

[Fusnota]

[Slika na 15. strani]

Hobotnica s plavim prstenovima

[Izvor]

© Jeffrey Rosenfeld

[Slika na 16. strani]

Savršena kamuflaža džinovske hobotnice, koja se nalazi tačno ispod usta jedne ribe grabljivice. Primećujete li hobotnicu?

[Slike na stranama 16, 17]

Postoje hobotnice raznih vrsta i boja

[Slika na 17. strani]

Sićušne tek izlegle hobotnice hrle ka površini

[Izvor]

© Fred Bavendam

[Izvori slika na 16. strani]

Gore levo: © Roger T. Hanlon; iznad: © Jeffrey Rosenfeld