Pogled u svet

Prijateljski raspoložena deca su omiljenija

„Džins poznate marke i najsavremenije tehničke spravice ne garantuju popularnost. Vršnjacima mnogo više znači prijateljski stav koji mlada osoba pokazuje nego njeno materijalno stanje“, piše nemački časopis Psychologie Heute. Judit Šrenk i Kristina Girtler, psiholozi na Institutu za razvoj čoveka Maks Plank, u Berlinu, posmatrale su 234 dece iz deset različitih osnovnih škola koja idu u treći i peti razred. Ustanovljeno je da su snažniji uticaj na vršnjake imala deca koja su se trudila da budu u dobrim odnosima s drugima i koja su bila prijateljski raspoložena i komunikativna. Deca koja su udarala druge ili su im se smejala, imala su slabiji uticaj na svoje vršnjake. „Školskim drugovima ne znači mnogo ni nečiji lep izgled, niti veliki džeparac“, navodi se u ovom izveštaju.

 Dragoceni peršun

Mada se često koristi samo kao dekoracija nekim jelima, peršun je bogat izvor vitamina i minerala, piše australijski Sunday Telegraph. „Šolja peršuna sadrži više beta-karotina (vitamina A) nego jedna velika šargarepa, ima skoro dvostruko više vitamina C nego jedna pomorandža, i sadrži više kalcijuma od šolje mleka. Kada se računa gram za gram, peršun ima više gvožđa od džigerice i bogat je izvor vitamina B1 i B2.“ Ima i lekovita svojstva — efikasan je diuretik, što znači da pomaže organizmu da se oslobodi viška tečnosti“, navodi se u tim novinama. Takođe je delotvoran kod nekih lakših oboljenja jetre i slezine, kao i kod stomačnih i urinarnih tegoba. Kada se jede svež, „peršun je jedan od najboljih i najjeftinijih osveživača daha“. Međutim, u članku se upozorava da „u nekim stanjima, kao što je na primer trudnoća, može biti štetan zbog estrogenih komponenti koje sadrži“.

Da li će vizitkarte pasti u zaborav?

„S obzirom na talas kidnapovanja u Brazilu, osobe na visokom položaju sigurnije su ako ne nose sa sobom vizitkarte koje otkrivaju njihovo zanimanje i društveni položaj“, kaže savetnik za bezbednost Karl Paladini, prema izveštaju brazilskih poslovnih novina Exame. Za kriminalce su takvi lični podaci pokazatelj imovinskog stanja. Vagner D’Anđelo, jedan od direktora u Krolu, velikoj kompaniji koja se bavi bezbednošću, čak tvrdi da „dokumenti koje nosite u svom novčaniku mogu upropastiti vaš život“. On savetuje poslovne ljude u zemljama s visokim rizikom da na vizitkartama ne navode podatke o svom zvanju ili položaju, kao i „da ih ne štampaju na skupom papiru [i] sa ukrasnim reljefnim detaljima“. Plašeći se da će kriminalci uskoro razotkriti i ovu taktiku, neki rukovodioci su potpuno prestali da koriste vizitkarte.

Epidemija side na Karibima

Posle Afrike, najveća stopa širenja infekcije HIV-om na svetu zabeležena je na Karibima, izveštava se u međunarodnom izdanju novina The Miami Herald. „Prema nekim procenama, [HIV-om] je zaraženo 2,4 posto odraslog stanovništva Kariba“, dok u nekim gradskim sredinama ta brojka iznosi skoro 12 posto. „Pravi obim epidemije nije poznat, zbog straha, poricanja, ograničenih mogućnosti lečenja i nedostatka sredstava za zdravstvenu zaštitu“, pišu ove novine. „Veruje se da je na Karibima samo tokom 2001. godine od ove bolesti umrlo oko 40 000 odraslih i dece.“ Patrisio Markez, stručnjak za zdravlje pri Svetskoj banci, zadužen za Karibe i Latinsku Ameriku, kaže da sida „preti najproduktivnijoj starosnoj grupi u društvu... Postoji opasnost da nestane čitava jedna generacija“. Najteže je pogođen Haiti, gde je stopa zaraženosti veća od 6 posto. „Zdravstveni stručnjaci i političke vođe upozoravaju na mogućnost da će biti opustošen region koji sačinjavaju male... zemlje zavisne od ograničene radne snage i sredstava, kao i od turizma“, piše The Miami Herald.

Blistavi pod ultraljubičastom svetlošću

Mnogi naučnici već dugo smatraju da blistave boje perja pomažu nekim vrstama ptica da privuku partnera. Biolozi s Kraljičinog univerziteta u Kingstonu, Ontario (Kanada), otkrili su da perje jedne ptice reflektuje ultraljubičastu svetlost. „Koristeći instrument za ispitivanje u obliku olovke, nazvan spektrometar“, piše kanadski časopis Canadian Geographic, „istraživači su otkrili do tada nepoznate činjenice o neuglednom, tamnom perju jedne vrste američke senice.“ Spektrometar je pokazao da je „perje mužjaka te senice blistavije, kao i da ima sjajniju belu boju i veći kontrast nego perje ženki. Kod mužjaka koji su privlačili najviše ženki, ćubica i deo ispod kljuna reflektovali su više ultraljubičaste svetlosti, koja je za ljude nevidljiva“. Ova otkrića idu u prilog postojećim dokazima da ptice „imaju oštriji vid i vide više boja nego ljudi“, piše Canadian Geographic.

Nezapamćena erupcija u sunčevom sistemu

Na Jupiterovom mesecu Io odigrala se „najsnažnija vulkanska erupcija koja je ikada zabeležena u sunčevom sistemu“, izveštava časopis Science News. „Snažne sile koje potiču od Jupiterove gravitacije neprestano deluju na Io i zagrevaju ga, čineći ga tako vulkanski aktivnim. Stoga na ovom mesecu svake godine može izbiti oko 12 razornih erupcija.“ Prema istom članku, „izgleda da bi materijal koji je prilikom te rekordne erupcije izbačen iz unutrašnjosti mogao pokriti 1 900 kvadratnih kilometara, što je područje oko hiljadu puta veće od oblasti koja je obično zahvaćena erupcijama italijanske planine Etna, jednog od najaktivnijih vulkana na Zemlji“. Naučnici su opazili erupciju koristeći Kek 2, snažan teleskop postavljen na havajskoj planini Mauna Kea, koja je zapravo ugašeni vulkan. Kek 2 je otkrio erupciju zahvaljujući prilagodljivoj optici, koja „dovoljno brzo reaguje tako da može ispraviti nejasnoće prouzrokovane snažnim strujanjima u Zemljinoj atmosferi“, piše Science News.

Kako smrt deteta utiče na roditelje

„Od slomljenog srca se i doslovno može umreti, to nije samo stilska figura“, navodi londonski The Times. Istraživači s danskog Univerziteta u Orhusu „posmatrali su 21 062 roditelja iz Danske koji su izgubili dete mlađe od 18 godina usled bolesti, nesrećnog slučaja, ubistva ili samoubistva“. Zatim su ih uporedili sa 300 000 roditelja koji nisu doživeli takav gubitak. „U prve tri godine nakon smrti deteta, kod majki je postojala skoro četiri puta veća verovatnoća da će iznenada izgubiti život — u nekoj nesreći ili tako što će izvršiti samoubistvo. Kod očeva je taj rizik bio veći za 57 posto.“ Istraživači pretpostavljaju da je intenzivan stres glavni uzrok povećane stope smrtnosti.