Vremenske prilike — da li su se poremetile?

„KADA se sretnu dva Engleza, prvo o čemu počnu da razgovaraju jeste vreme“, šaljivo je izjavio poznati pisac Samjuel Džonson. Međutim, zadnjih godina vreme ne služi samo kao tema da bi se započeo razgovor. U stvari, vremenske prilike su počele ozbiljno da zabrinjavaju ljude širom sveta. Zašto? Zato što izgleda da je vreme — koje je ionako oduvek bilo nepredvidivo — sada sve nestabilnije.

Na primer, tokom leta 2002. godine, Evropu su pogodili neuobičajeno jaki pljuskovi praćeni olujnim vetrovima. Oni su izazvali, kako je rečeno, „najteže poplave u centralnoj Evropi u poslednjih preko sto godina“. Zapazite sledeće novinske izveštaje:

AUSTRIJA: „Izuzetno jaki pljuskovi praćeni snažnim olujnim vetrom pogodili su pokrajine Salcburg, Korušku i Tirol. Mnoge ulice su bile prekrivene gomilama blata i nanosa koje su na nekim mestima dostizale visinu od 15 metara. Na bečkoj železničkoj stanici Sidbanhof, nevreme s grmljavinom je izazvalo udes u kom je povređeno nekoliko osoba.“

ČEŠKA: „Za Prag je to užasno iskustvo. Ali u unutrašnjosti, situacija je još gora. Čak 200 000 ljudi je napustilo svoje domove. Čitavi gradovi su pod vodom.“

FRANCUSKA: „Dvadeset troje mrtvih, devetoro nestalih i hiljade onih koji su ozbiljno pogođeni... U ponedeljak je u nevremenu stradalo troje ljudi od groma... Jedan vatrogasac je izgubio život nakon što je spasao par koji je bio u opasnosti jer se nalazio u automobilu koji je nosila voda.“

NEMAČKA: „Nikada u istoriji Savezne Republike stanovnici gradova i sela nisu bili evakuisani u toj meri kao sada, prilikom ’najveće poplave u zadnjih sto godina‘. Desetine hiljada ljudi je napustilo svoje domove. Većina je to uradila iz predostrožnosti. Neki su u zadnji minut spaseni od poplave zahvaljujući čamcima ili helikopterima.“

RUMUNIJA: „Od polovine jula više od deset osoba izgubilo je život u nevremenu.“

RUSIJA: „Na obali Crnog mora najmanje 58 osoba je izgubilo život... Oko 30 automobila i autobusa ostalo je na dnu mora, i ne postoje nikakve šanse da će se pronaći i izvući pošto se predviđaju nove vremenske nepogode.“

 Nije samo Evropa pogođena

Avgusta 2002, nemačke dnevne novine Süddeutsche Zeitung su izvestile: „U Aziji, Evropi i Južnoj Americi novi naleti nevremena i jakih pljuskova ostavili su pravu pustoš za sobom. U Nepalu je u sredu najmanje pedeset osoba stradalo u odronu zemljišta. U južnoj Kini tajfun je odneo živote osmoro ljudi, a u centralnoj Kini je izazvao obilne padavine. Poplave u Kini su prouzrokovale da reka Mekong dostigne svoj najviši vodostaj u poslednjih 30 godina, zbog čega se u severoistočnom Tajlandu pod vodom našlo više od 100 kuća... U Argentini se najmanje pet osoba udavilo nakon jakih pljuskova... U Kini je nestalo više od hiljadu osoba zbog nedavnih letnjih vremenskih nepogoda.“

Dok su mnogim delovima sveta nevolje zadavale poplave, Sjedinjene Države su bile pogođene teškom sušom. U vezi s tim, izvešteno je: „U izvorima je ostalo malo vode ili su pak presušili. Vodotok mnogih reka je najslabiji dosad zabeležen, a broj jakih požara koji se brzo šire dvostruko je veći od uobičajenog za ovo doba godine. Zbog toga u celoj zemlji vlada zabrinutost. Usevi su propali, ispaša je vrlo slaba, nedostaje voda za piće, izbijaju veliki požari i naleti peščanih oluja. Stručnjaci zbog toga predviđaju da će suša do koje je došlo 2002. godine izazvati ekonomske gubitke koji će se meriti milijardama dolara.“

Neki delovi severne Afrike zahvaćeni su teškom sušom još od 1960-ih godina. Prema izveštajima, „količina padavina je za dvadeset do četrdeset devet procenata manja nego u prvoj polovini 20. veka, što dovodi do velike gladi i mnogo smrtnih slučajeva“.

Klimatska pojava poznata kao El Ninjo — koja nastaje usled zagrevanja voda istočnog Pacifika — periodično prouzrokuje poplave i druge poremećaje vremenskih prilika u Severnoj i Južnoj Americi. a Medijska kuća Si-En-En izveštava da je u periodu od 1983. do 1984. El Ninjo bio „odgovoran za smrt više od 1 000 osoba, izazvavši elementarne nepogode na skoro svim kontinentima kao i štetu po imovinu i stočni fond u vrednosti od 9,1 milijardu evra“. Od kada je u 19. veku prvi put primećen, ovaj fenomen se ponavlja u pravilnim intervalima (otprilike svake četiri godine). Međutim, neki stručnjaci smatraju da je „El Ninjo sve učestaliji“ i da će se u budućnosti „pojavljivati češće“.

Jedan članak koji je objavila Nacionalna uprava za aeronautička i kosmička istraživanja (NASA) uverava čitaoce sledećim rečima: „Ti ’čudni‘ vremenski uslovi — na primer, neobično tople jeseni ili zime sa izrazito puno padavina — uglavnom se mogu pripisati normalnim, regionalnim promenama vremena.“ Pa ipak, ima pokazatelja da možda postoji ozbiljan problem. Grinpis, organizacija koja okuplja aktiviste koji se bore za zaštitu životne sredine, predviđa: „Opasne vremenske prilike uključujući i sve snažnije uragane i jake pljuskove, i dalje će pustošiti čitavu planetu. Sve teže suše i sve veće poplave doslovno će izmeniti izgled planete Zemlje, što će voditi do gubljenja priobalnog zemljišta i do uništenja šuma.“ Da li ove tvrdnje imaju ikakvog osnova? Ako imaju, šta je uzrok tih „opasnih vremenskih prilika“?

[Fusnota]

 [Slike na stranama 2, 3]

Poplava u Nemačkoj (gore) i u Češkoj (levo)