Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

„Dan otvorenih vrata“ koji je dirnuo srca

„Dan otvorenih vrata“ koji je dirnuo srca

„Dan otvorenih vrata“ koji je dirnuo srca

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ NEMAČKE

„FANTASTIČNO! Bilo je zaista lepo!“ „Hvala vam na gostoljubivosti i divnim izložbama. Osećali smo se stvarno ugodno.“ Šta je pokrenulo mnoge posetioce da izraze ovakve reči zahvalnosti? „Dan otvorenih vrata“, koji je tokom jednog vikenda bio održan u podružnici Jehovinih svedoka u Nemačkoj. Tri dana, od petka 24. maja do nedelje 26. maja 2002, vrata objekata u Selters Taunusu bila su otvorena za posetioce kako bi s više od 1 000 dobrovoljaca podružnice zajedno učestvovali u obeležavanju stogodišnjice nemačke podružnice.

Skupštine Jehovinih svedoka koje su u blizini podružnice, gorljivo su učestvovale u specijalnoj akciji deljenja pozivnica. Dve nedelje pre tog važnog događaja, ljudima je bilo uručeno ili ostavljeno kod njihovih kuća više od 100 000 pozivnica. Ova akcija je bila poduprta reklamama, dugim novinskim člancima i radio-emisijama. Dobavljači i zvaničnici su bili lično pozvani. Poziv je prihvatilo više od 7 000 osoba — od kojih mnogi nisu bili Svedoci.

Posetioci su obilazili štampariju, knjigoveznicu, odeljenje za otpremu, radionice i vešernicu, kao i delove administrativne zgrade. Izložbe su posetiocima pružile informacije o čvrstom stavu za biblijska načela Jehovinih svedoka u Nemačkoj, koji su oni zauzeli pod nacističkim i komunističkim režimom. I izložba Biblija, s više od 700 eksponata, usredsredila se na upotrebu Božjeg imena, Jehova. Ne bi bilo moguće ponoviti sve izraze cenjenja, ali iznećemo neke od njih.

„Ovde je svako tako ljubazan. Sve je tako čisto, tako uredno. Sve je u harmoniji — ljudi koji ovde žive i okruženje. Nadamo se da možemo poneti nešto od vaše ljubaznosti“ (jedan stariji par).

„Hvala vam za ukusnu hranu i što ste nas primili na tako ljubazan, prijateljski način. Veoma smo uživali i voleli bismo da ponovo dođemo. Ovde su ljudi zaista, zaista fini!“ (zapažanje u knjizi utisaka jedne grupe iz škole za tehnologiju stakla).

„Mnogo vam hvala na toplom dočeku u vašim objektima. Smatramo da je poseta bila veoma interesantna. Čestitamo ljudima koji su nadležni za vešernicu i hemijsko čišćenje, jer nikad nismo posetili tako čiste i uredne objekte“ (e-pošta od predstavnika jedne firme za prodaju deterdženata i opreme za perionice).

Eva, koja je služila kao vodič, izjavila je: „U svakoj grupi koju sam vodila u obilazak, uvek je bilo nekog ko bi u vezi sa sobama za stanovanje prokomentarisao: ’Evo, donosimo naše kofere. Useljavamo se!‘“

Kada je jedna žena u električnim invalidskim kolicima proučavala nacrt objekata, jedan dobrovoljac ju je upitao da li može da joj pomogne. „Ne baš!“, odgovorila je žena. Rekla je da je već pet sati u objektima i da stvarno više ne može da sedi uspravno. Obično je vezana za postelju, a sada je imala velike bolove. Međutim, objasnila je: „Mogu da ležim kod kuće, ali ’dan otvorenih vrata‘ je samo jednom!“ Još je dodala: „Sve je tako interesantno da želim biti sigurna da sam sve videla!“

Mali Georg, koji ima oko pet godina, bio je upitan šta mu se najviše dopalo. Pošto je bio oduševljen rotacionim štamparskim presama, odgovorio je: „Rolne papira! Oni su ih stavili na jedan kraj, a na drugom kraju su izašle kao novine. To je bilo super!“

Jedna Svedokinja je imala lepo iznenađenje. Njen muž, koji nije bio Svedok i koji je samo jednom prisustvovao hrišćanskom sastanku, složio se da u subotu zajedno s njom prisustvuje „danu otvorenih vrata“. U nedelju, kada je došla sa sastanka, bio je lepo obučen i spreman da krene. „Gde si se spremio?“, upitala ga je žena. „Pa, juče nisam uspeo sve da vidim“, odgovorio je. „Zato, čim budeš spremna, krenućemo u Selters. Želim da bolje pogledam.“

Na izložbi Biblija, jedna starija, lepo obučena gospođa, stidljivo je upitala odakle može da telefonira, pošto je hitno morala nekoga da pozove. Ispostavilo se da je njen muž knjigovezac, i to stručnjak za restauraciju starih knjiga. Ona i njen muž su se redovno sastajali s drugim ljubiteljima knjiga, a jedan od njih je protestantski pastor, strastven kolekcionar Biblija. On je bio ta osoba koju je ona očajnički želela da pozove. Pošto nije bio kod kuće, ona je ostavila poruku na njegovoj telefonskoj sekretarici: „Obavezno danas dođi ovamo, ako je to ikako moguće. Sigurna sam da nikada nisi video nešto slično. Ovo ne bi trebalo da propustiš!“

Jedan bračni par s detetom došao je u posetu iz obližnjeg grada Limburga. Oni nisu čuli za Jehovine svedoke sve dok nisu dobili pozivnicu na kućnu adresu. Taj par je odlučio da dođe u Selters i pogleda te velike objekte. Marlon i Lejla, volonteri iz podružnice, upoznali su se s njima i nešto više im objasnili o Jehovinim svedocima i životu u podružnici. To je na porodicu ostavilo takav utisak da su roditelji zatražili da ih neko poseti radi redovnog kućnog biblijskog studija.

„Ovde je bilo zaista lepo i veoma zabavno. Videla sam samo štampariju, ali bilo je tako lepo. Vi ste baš divni, ljubazni i to mi se sviđa“ (iz knjige utisaka, Štefani, 12 godina).

Jedna žena iz obližnjeg sela je rekla: „Moram da vam nešto kažem. Ja sam muslimanka, ali sam uvek želela da vidim kako je ovde. Vi ste tako prijatni i smireni. Vi činite da se mi [stranci] osećamo dobrodošlim u Nemačkoj. I zainteresovani ste za ljude. To je divno! Sutra ću ponovo doći sa svojim mužem.“ U knjizi utisaka je napisala: „Bilo je divno! Osećam se kao da sam u raju.“

Vozač jednog od autobusa koji redovno saobraćaju između parkinga i ulaza, slučajno je čuo kako jedan putnik govori drugom: „Kakva prijaznost! I da uopšte nisam imao pojma šta se ovde proizvodi. Tek sam sad saznao šta ovi ljudi ovde rade. Pogledajte njihovo ponašanje. Ono mora da ima veze s njihovim religioznim vaspitanjem i obrazovanjem.“

Dva sata nakon zatvaranja, jedan čovek se šetao tamo-amo po dvorištu ispred administrativne zgrade. Bio je veoma zamišljen i neprestano je vrteo glavom i gledao u zgradu. Onda je prišao jednom volonteru iz podružnice i rekao: „Vidi se da je sve urađeno iz ljubavi. Ja nisam Jehovin svedok ali vam želim Jehovin blagoslov.“

Jedna Svedokinja je napisala: „Ovim kratkim pismom želela bih da vam srdačno zahvalim. Niste žalili truda da bi „dan otvorenih vrata“ učinili što prijatnijim... Sve u svemu, to je bio jedan primer toga kako će izgledati kada ljudi budu živeli zajedno u jedinstvu!... Ovi „dani otvorenih vrata“ će sigurno doneti slavu našem Bogu, Jehovi“ (Sandra).

[Slika na 23. strani]

Služba prevoza za starije, invalide ili one koji su samo umorni

[Slika na 23. strani]

Izložba metoda propovedanja koje su korišćene u prošlosti

[Slika na 23. strani]

Dobro došli na „dan otvorenih vrata“

[Slika na 24. strani]

Volonterka jednostavnim rečima objašnjava tehnologiju

[Slika na 24. strani]

Izložba Biblija