Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Otkud polemika?

Otkud polemika?

Otkud polemika?

OD JEDNOG grumena meke gline u rukama veštog majstora može nastati skoro svaki oblik. Embrionalne matične ćelije su živi ekvivalent takvog komada vlažne gline; one imaju potencijal da postanu doslovno bilo koja ćelija ljudskog tela od preko 200 vrsta koje postoje. Kako to one čine? Pogledajte šta se dešava s jednom tek oplođenom jajnom ćelijom.

Ubrzo posle oplođenja, jajna ćelija počinje da se deli. U slučaju ljudi, oko pet dana posle deobe ćelije nastaje mala loptica ćelija koja se zove blastocista. To je u stvari jedna šuplja kuglica sastavljena od spoljašnjeg ćelijskog omotača nalik oklopu i male skupine od oko 30 ćelija zvanih unutrašnja ćelijska masa, koja je pričvršćena na unutrašnji zid te kuglice. Spoljašnji ćelijski omotač postaje posteljica; unutrašnja ćelijska masa ljudski embrion.

Međutim, u fazi blastociste ćelije unutrašnje ćelijske mase još nisu počele da se specijalizuju u posebne vrste ćelija kao što su nervne, bubrežne ili mišićne ćelije. Zato se one nazivaju matične ćelije. Budući da od njih nastaju praktično sve vrste ćelija koje postoje u telu, za njih se kaže da su pluripotentne. Da bismo razumeli uzbuđenje i polemiku koja okružuje matične ćelije, osmotrimo šta su istraživači do sada postigli i koji su im ciljevi. Počećemo od embrionalnih matičnih ćelija.

Embrionalne matične ćelije

Izveštaj Stem Cells and the Future of Regenerative Medicine (Matične ćelije i budućnost regenerativne medicine) navodi: „U poslednje 3 godine postalo je moguće da se [ljudske embrionalne] matične ćelije odstrane iz blastociste i u homogenom stanju čuvaju po vrstama u laboratorijama gde se uzgajaju.“ a Jednostavno rečeno, embrionalne matične ćelije mogu se uzgajati tako da se proizvede neograničen broj njihovih identičnih kopija. Pomoću embrionalnih matičnih ćelija uzetih iz miša, koje su prvi put uzgajane 1981, u laboratoriji je proizvedeno na milijarde duplikata ćelija!

Budući da sve ove ćelije ostaju nediferencirane, naučnici se nadaju da se pomoću pravih biohemijskih stimulansa matične ćelije mogu usmeriti da stvaraju gotovo sve vrste ćelija koje bi mogle biti potrebne u lečenju zamenjivanjem tkiva. Jednostavno rečeno, matične ćelije se smatraju potencijalnim izvorom neograničenog broja ’rezervnih delova‘.

U dve studije sprovedene na životinjama, istraživači su učinili da embrionalne matične ćelije postanu ćelije koje stvaraju insulin, a koje su potom transplantovane u miša koji je imao dijabetes. Simptomi dijabetesa su u jednoj studiji postepeno nestajali, ali u drugom slučaju nove ćelije nisu uspele da proizvedu dovoljno insulina. U sličnim studijama, naučnici su imali delimičnog uspeha u obnavljanju nervnih funkcija kod povrede kičmene moždine i u uklanjanju simptoma Parkinsonove bolesti. „Ove studije obećavaju“, navodi Nacionalna akademija nauka, „ali ne pružaju konačan dokaz da slična lečenja mogu biti efikasna i kod ljudi.“ Ali zašto istraživanje na ljudskim embrionalnim ćelijama dovodi do tolike polemike?

Zašto postoji zabrinutost?

Najveća briga leži u tome što proces uzimanja embrionalnih matičnih ćelija u suštini uništava embrion. Nacionalna akademija nauka objašnjava da to „ljudski embrion lišava bilo kakve daljnje mogućnosti da se razvije u kompletno ljudsko biće. Za one koji veruju da život čoveka počinje u trenutku začeća, istraživanje embrionalnih matičnih ćelija narušava načelo kojim se zabranjuje oduzimanje i korišćenje ljudskog života kao sredstva u neke druge svrhe, bez obzira koliko one mogu biti plemenite“.

Kako laboratorije dolaze do embriona iz kojih se vade matične ćelije? Obično na klinikama za veštačku oplodnju, gde se od žena uzimaju jajne ćelije za veštačku oplodnju. Preostali embrioni se obično zamrzavaju ili bacaju. Jedna ovakva klinika u Indiji godišnje baca preko 1 000 ljudskih embriona.

Dok se istraživanje na embrionalnim matičnim ćelijama nastavlja, neki istraživači se usredsređuju na manje sporni oblik matičnih ćelija — zrelu matičnu ćeliju.

Zrele matične ćelije

„Zrele matične ćelije“, navodi Nacionalni institut za zdravlje u Sjedinjenim Državama, „jesu nediferencirane (nespecijalizovane) ćelije koje se nalaze u diferenciranom (specijalizovanom) tkivu“, kao što je koštana srž, krv i krvni sudovi, koža, kičmena moždina, jetra, gastrointestinalni trakt i pankreas. Početna istraživanja su pokazala da su zrele matične ćelije imale mnogo manje mogućnosti nego embrionalne. Međutim, novija otkrića u istraživanjima na životinjama pokazuju da se izvesne vrste zrelih matičnih ćelija mogu diferencirati u tkiva drugačija od onih odakle su izvađene.

Zrele matične ćelije, dobijene iz krvi i koštane srži, takozvane hematopoetske matične ćelije, imaju sposobnost da se „same neprekidno regenerišu u moždini i da se diferenciraju u sve vrste ćelija koje se nalaze u krvi“, navodi Nacionalna akademija nauka. Ova vrsta matičnih ćelija već se koristi u lečenju leukemije i brojnih bolesti krvi. b Neki naučnici sada takođe tvrde da hematopoetske matične ćelije dovode do nastanka ćelija jetre i ćelija koje podsećaju na neurone i druge vrste moždanih ćelija.

Koristeći drugu vrstu matičnih ćelija dobijenih iz koštane srži miševa, istraživači iz Sjedinjenih Država izgleda da su učinili još jedan značajan korak napred. Njihova studija, objavljena u časopisu Nature, pokazala je da ove ćelije izgleda imaju „svu mnogostranost embrionalnih matičnih ćelija“, navodi The New York Times. „U principu“, dodaje ovaj članak, ove zrele matične ćelije bi mogle da „urade sve ono što se očekuje od embrionalnih matičnih ćelija“. Međutim, istraživači koji rade sa zrelim matičnim ćelijama još uvek se suočavaju s mnogim velikim preprekama. Te ćelije su retke i teško ih je identifikovati. Međutim, medicinske koristi do kojih one mogu dovesti neće značiti uništavanje ljudskih embriona.

Zdravstveni rizici i regenerativna medicina

Koji god da se vid matičnih ćelija koristi, lečenje će i dalje imati ozbiljne mane — čak i ako naučnici ovladaju procesima u kojima se dobija tkivo za transplantaciju. Jedna važna prepreka jeste što imunološki sistem primaoca odbacuje strano tkivo. Trenutno rešenje je u davanju jakih lekova koji zaustavljaju delovanje imunološkog sistema, ali takvi lekovi imaju ozbiljne neželjene efekte. Ovaj problem se može zaobići uz pomoć genetskog inženjeringa ukoliko bi se matične ćelije mogle izmeniti tako da tkiva koja nastaju iz njih ne izgledaju strana telu pacijenta.

Još jedna mogućnost mogla bi biti korišćenje matičnih ćelija uzetih iz tkiva samog pacijenta. U početnim kliničkim ispitivanjima, hematopoetske matične ćelije su se već koristile na ovaj način u lečenju lupusa. Slične terapije mogu se primenjivati i u slučaju dijabetesa, sve dok novo tkivo i samo nije podložno istom autoimunom napadu koji je u početku možda i doveo do ove bolesti. Ljudi s nekim srčanim oboljenjima takođe mogu imati koristi od lečenja matičnim ćelijama. Jedan predlog je da pacijenti za koje se sumnja da mogu dobiti neku srčanu bolest unapred daju svoje matične ćelije tako da se one mogu uzgajati, a kasnije koristiti u zameni obolelog srčanog tkiva.

U borbi protiv problema imunološkog odbacivanja, neki naučnici čak savetuju kloniranje pacijenata, ali tako da se klonovima dopusti da se razviju samo do faze blastociste kada se mogu uzeti embrionalne matične ćelije. (Vidite okvir „Kako se može napraviti klon.“) Tkiva dobijena iz ovakvih matičnih ćelija bila bi genetski identična tkivima primaoca koji je istovremeno i davalac tako da ne bi došlo do reakcije imunološkog sistema. Ali pored toga što mnogim ljudima zvuči odbojno u moralnom pogledu, takvo kloniranje bi moglo biti isprazno ukoliko bi se lečila neka nasledna bolest. Sumirajući ovaj problem s imunitetom, Nacionalna akademija nauka je navela: „Neophodno je shvatiti kako se može sprečiti odbacivanje transplantiranih ćelija ukoliko želimo da one budu korisne za regenerativnu medicinu što predstavlja jedan od najvećih izazova za istraživanje na tom polju.“

Transplantacija embrionalnih matičnih ćelija takođe nosi rizik i od nastanka tumora, posebno tumora zvanog teratoma. Ta izraslina može da sadrži razna tkiva, kao što su tkiva kože, kose, mišića, hrskavice i kostiju. Tokom normalnog rasta, deoba i specijalizacija ćelija vrši se po striktnom genetskom obrascu. Ali kada su matične ćelije izdvojene iz blastociste, uzgajane u epruveti i kasnije ubrizgane u neko živo biće, ti procesi mogu poći naopako. Veštačko ovladavanje krajnje komplikovanim procesima deobe ćelija i specijalizacije jeste još jedna velika prepreka s kojom se naučnici suočavaju.

Izlečenja još nisu blizu

Izveštaj pod nazivom Stem Cells and the Future of Regenerative Medicine navodi: „Pošto imamo pogrešno shvatanje o nivou postignutog znanja, može se steći neopravdan utisak da će sigurno, i uskoro, doći do kliničkog primenjivanja ovih novih terapija u velikim razmerama. U stvari, istraživanja matičnih ćelija tek su u povoju, i postoje ogromne rupe u saznanjima koje su prepreke u realizovanju novih vrsta lečenja bilo da su u pitanju zrele matične ćelije ili embrionalne matične ćelije.“ Očigledno ima više pitanja nego odgovora. Neki naučnici su čak „spremni na protivnapad kad takvo lečenje ne uspe da se ostvari“, navodi New York Times.

Čak i ako izuzmemo nauku o matičnim ćelijama, medicina je nedavnih decenija postigla velike napretke na mnogim područjima. Pa ipak, kao što smo videli, neka od tih dostignuća dovode do kompleksnih moralnih i etičkih pitanja. Stoga, gde se možemo obratiti za pouzdano vođstvo u ovim stvarima? Pored toga, budući da istraživanje postaje sve detaljnije i skuplje, često su i terapije i lekovi takođe skupi. Neki istraživači su već procenili da lečenje pomoću matičnih ćelija može koštati stotine hiljada dolara po pacijentu. Međutim, milioni ljudi već sada ne mogu da izađu na kraj sa sve većim zdravstvenim troškovima i osiguranjem. Stoga, ko će stvarno imati koristi ako i kada upotreba revolucionarnih matičnih ćelija stigne na klinike? Samo će vreme pokazati.

Međutim, ono u šta možemo biti sigurni jeste da nikakvo lečenje od strane ljudi neće ukloniti bolest i smrt (Psalam 146:3, 4). Samo naš Stvoritelj ima moć da to učini. Ali da li je to njegova namera? Sledeći članak pokazuje koji je biblijski odgovor na ovo pitanje. U njemu se takođe obrađuje i to kako nas Biblija može voditi kroz sve komplikovaniji lavirint moralnih i etičkih pitanja koja se danas pojavljuju čak i na području medicine.

[Fusnote]

a Ovaj izveštaj su 2001. godine pripremile razne komisije i odbori za Nacionalnu akademiju nauka u Sjedinjenim Državama.

b Biblijska i druga pitanja vezana za transplantaciju koštane srži, razmatraju se na 31. strani Kule stražare od 1. marta 1989.

[Okvir/Slika na 6. strani]

Još jedan izvor matičnih ćelija

Pored zrelih matičnih ćelija i embrionalnih matičnih ćelija, izolovane su i embrionalne oplodne ćelije. Embrionalne oplodne ćelije se dobijaju iz ćelija izraslina koje će postati polni organi embriona to jest fetusa, odakle nastaju jajne ćelije ili sperma. (Od tih izraslina nastaju jajnici ili testisi.) Iako su embrionalne oplodne ćelije na mnoge načine drugačije od embrionalnih matičnih ćelija, obe vrste su pluripotente, to jest od njih mogu nastati praktično sve vrste ćelija. Zbog toga su pluripotentne ćelije veoma primamljive za razvijanje novih vrsta medicinskih lečenja. Međutim, oduševljenje vezano za te potencijalne vrste lečenja ublaženo je polemikom koja se vodi oko porekla ovih ćelija. One se dobijaju ili iz abortiranih fetusa ili iz embriona. Otuda, dobijanje ovih ćelija znači da se fetusi i embrioni moraju uništiti.

[Okvir/Slike na stranama 8, 9]

Kako se može napraviti klon

Nedavnih godina su naučnici klonirali razne vrste životinja. Jedna laboratorija u Sjedinjenim Državama je 2001. čak pokušala, premda neuspešno, da klonira čoveka. Jedan od načina na koji naučnici prave klonove jeste proces nazvan transplantacija jezgra.

Kao prvo, oni odvajaju neoplođenu jajnu ćeliju (1) i enukleiraju je, to jest uklanjaju joj jezgro (2), koje sadrži DNK. Iz tela životinje koja se klonira, oni uzimaju odgovarajuću ćeliju, kao što je jedna ćelija kože (3), čije jezgro sadrži genetski zapis nosioca. Oni ubacuju tu ćeliju (ili samo njeno jezgro) u enukleirano jajašce i kroz njega puštaju električnu struju (4). Tada dolazi do spajanja ćelije i citoplazme jajašca (5). Sa svojim novim jezgrom, jajašce se sada deli i raste kao da je oplođeno (6), pa tada počinje da se razvija klon životinje iz kog je uzeta jedna ćelija tela. c

Embrion se tada može implantirati u matericu surogat majke (7), gde će, ako sve bude kako treba, što je retkost, rasti do vremena kad dođe na svet. Još jedna mogućnost je da se embrion čuva sve dok se unutrašnja ćelijska masa ne iskoristi za dobijanje embrionalnih matičnih ćelija, koje se mogu čuvati u laboratorijama. Naučnici veruju da bi ovaj osnovni proces trebalo da funkcioniše i kod ljudi. U stvari, gore navedeni pokušaj kloniranja čoveka izveden je radi dobijanja embrionalnih matičnih ćelija. Ovakvo kloniranje zove se terapijsko kloniranje.

[Fusnota]

c Ovca Doli je bila prvi sisar kloniran iz zrele ćelije. Naučnici su implantirali jezgro jedne ćelije iz mlečne žlezde odrasle ovce u enukleiranu jajnu ćeliju.

[Dijagram]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

3

1 → 2 → 4 → 5 → 6 → 7

[Dijagram na 7. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Embrionalne matične ćelije (pojednostavljeno)

oplođeno jajašce (1. dan)

četiri ćelije (3. dan)

Blastocista sa unutrašnjom masom matičnih ćelija (5. dan)

uzgajane matične ćelije

preko 200 vrsta ćelija u ljudskom telu

→ ćelija štitne žlezde

→ ćelija pankreasa (mogla bi pomoći u lečenju dijabetesa)

→ ćelije pigmenta

→ crvena krvna zrnca

→ ćelije bubrega

→ ćelije skeletnog mišića

→ ćelije srčanog mišića (mogle bi obnoviti oštećeno srce)

→ ćelija pluća

→ nervna ćelija (mogla bi da leči Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest i da obnovi povrede kičmene moždine)

→ ćelije kože

[Izvori]

Blastocista i uzgajane matične ćelije: University of Wisconsin Communications; ostali crteži: © 2001 Terese Winslow, assisted by Lydia Kibiuk and Caitlin Duckwall

[Dijagram na 8. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Zrele matične ćelije (pojednostavljeno)

Matične ćelije dobijene iz koštane srži

→ limfociti

→ eozinofil

→ crvena krvna zrnca

→ trombociti

→ monocit

→ bazofil

→ možda još neke ćelije

→ nervna ćelija

[Izvor]

© 2001 Terese Winslow, assisted by Lydia Kibiuk and Caitlin Duckwall