Mikroskopski „kamioni“ vašeg tela

PRE pet dana bila je to ćelija s jedrom. Ali posle perioda intenzivnog sazrevanja i razmnožavanja, s jakim kontrakcijama, izbacila je svoje jedro. Sada je to retikulocit. A šta je retikulocit? To je mlado crveno krvno zrnce, spremno da uđe u vaš krvotok. Za dva do četiri dana pretvoriće se u potpuno zrelo crveno krvno zrnce.

 Ovo malo zrnce je umnogome poput kamiona. „Tovar“ koji nosi je hemoglobin, jedan protein koji prenosi kiseonik. Procenjuje se da će tokom svog četvoromesečnog života, taj „kamion“ preći oko 250 kilometara kružeći vašim telom. U vašem telu ima oko deset milijardi kapilara (vrlo malih krvnih sudova), čija je ukupna dužina dva puta veća od obima Zemlje. Da bi se kiseonik proneo kroz sve delove tela potrebni su trilioni eritrocita (crvenih krvnih zrnaca).

Ovaj majušni „kamion“ skoro je uvek u pokretu kroz vaš krvotok. Njegova brzina varira u zavisnosti od okolnosti. Zrnce dostigne najveću brzinu od oko 120 centimetara u sekundi kada se nađe na „auto-putu“ koji vodi od srca — to jest u aorti. Kad zrnce dođe na „sporedne puteve“ tela, postepeno usporava i u perifernim kapilarima se kreće prosečnom brzinom od 0,3 milimetra u sekundi.

Kako nastaju krvna zrnca

Kod zdravih odraslih ljudi, većina krvnih zrnaca proizvodi se u koštanoj srži. Svakog dana, vaša koštana srž za svaki kilogram telesne mase proizvede milijardu crvenih zrnaca, 400 miliona granulocita (belih zrnaca) i milijardu krvnih pločica. To nadoknađuje broj zrnaca koji se izgubi svakog dana. Kod zdrave odrasle osobe, milioni crvenih krvnih zrnaca se uništavaju i zamenjuju svake sekunde.

Da bi mlado crveno krvno zrnce iz koštane srži ušlo u krvotok, ono prilazi spoljašnjem zidu malih sudova (sinusoida) u koštanoj srži i gurajući se kroz mali otvor koji se naziva migraciona pora, ulazi u krv. U naredna tri dana će proizvoditi hemoglobin. Ali posle toga, kao zrelo crveno krvno zrnce, to jest eritrocit, prestaće to da radi.

Sistemska i pulmonalna cirkulacija

Lekari su u 17. veku utvrdili da postoje dve vrste cirkulacije krvi. U sistemskoj cirkulaciji, mikroskopski „kamioni“ vašeg tela, crvena krvna zrnca, iz srca kreću ka tkivima tela. Tamo isporučuju kiseonik, a utovaruju otpad u obliku ugljen-dioksida. Ovaj proces se naziva unutrašnja respiracija. Crvena krvna zrnca se zatim vraćaju u srce. U pulmonalnoj cirkulaciji, „kamioni“ iz srca šalju se u pluća. Tamo istovaruju otpad, a utovaruju kiseonik. Tako pulmonalna cirkulacija omogućava vašem telu da diše.

Kad nema dovoljno zrnaca

Ponekad ima manje crvenih krvnih zrnaca nego što je normalno. To je stanje koje lekari nazivaju anemija. Može imati različite uzroke, uključujući i (1) poremećaj u proizvodnji ili sazrevanju crvenih krvnih zrnaca, (2) više uništenih zrnaca i (3) veliko krvarenje. Anemiju mogu prouzrokovati i hronične upale i tumori.

Problemi mogu nastati i kada u krvi ima ili previše ili premalo gvožđa. Kada ima premalo gvožđa, crvena krvna zrnca ne sazrevaju normalno. Posledica toga je da će zrnca biti manja i bleđa nego obično. U mnogim slučajevima, lečenje gvožđem ispravlja ovaj poremećaj. Ponekad je nivo gvožđa u krvi previsok. To se može dogoditi kada oštećena crvena krvna zrnca prsnu i ispuste gvožđe u krvotok. Svi organi postepeno postaju zatrovani. Trovanje srca je posebno ozbiljno. Pacijenti koji se nalaze u tom stanju skoro uvek podlegnu hroničnoj slabosti srca.

Trebalo bi ispisati mnogo knjiga da bi se objasnilo sve što krvna zrnca rade u vašem telu, ali očigledno je da njihova čudesna složenost, koja je ovde samo delimično opisana, veliča mudrost Onoga ko je osmislio i stvorio život. O tom velikom i inteligentnom Stvoritelju jedan njegov drevni obožavalac je rekao sledeće: „Po njemu imamo život i mičemo se i postojimo“ (Dela apostolska 17:28).