Pogled u svet

Zdravstveni karton — uključiti i navike gledanja televizije?

Jedna grupa pedijatara iz Španije preporučuje da u zdravstveni karton deteta treba uključiti i njegove navike gledanja televizije. Prema španskim novinama Diario Médico, lekari misle da treba da znaju koliko sati dnevno dete koje je pacijent gleda TV, kao i kakve emisije gleda i s kim. Zašto? Zato što je jedno istraživanje koje su sproveli pedijatri otkrilo da gledanje TV-a vodi do sedelačkog načina života, pojačane agresivnosti, želje da se kupuju stvari, slabijeg uspeha u školi i mogućnosti da se postane TV-zavisnik. Izveštaj kaže da „pedijatri preporučuju da roditelji ne stavljaju televizor u dečju sobu niti na mesto gde [deca] sama mogu birati programe. Štaviše, treba izbegavati da se tokom obroka gleda televizija, i roditelji treba da ograniče detetovo gledanje televizije na manje od dva sata dnevno, mada bi bilo najbolje da to iznosi manje od jednog sata“.

Porast kineskog stanovništva

„Broj stanovnika u Kini je porastao na 1,26 milijardi ljudi i oni žive duže, obrazovaniji su i sve više njih živi u gradovima“, kažu abcNEWS.com. Prema rečima Džuja Džishina, direktora Nacionalnog biroa za statistiku, broj stanovnika je od 1990. porastao za 132,2 miliona. Niža stopa rasta od 1,07 posto godišnje pripisuje se kineskoj politici kontrole rađanja koja je uvedena još krajem 1970-ih, a koja podrazumeva rađanje jednog deteta po porodici. Međutim, zvaničnici su zabrinuti zbog toga što je jedno istraživanje iz 1999. otkrilo da se na svakih 100 devojčica rodi 117 dečaka, što je možda posledica selektivnog abortusa devojčica. „Sociolozi se plaše da će neuravnotežena stopa prirasta dovesti do nestašice nevesti, što će pospešiti prostituciju, kidnapovanje i prodaju žena za udaju“, kaže ovaj izveštaj.

„Podzemno blago“

Istraživači koje je vodio brazilski hidrogeolog Eraldo Kampos, završili su sedmogodišnji projekat ucrtavanja u karte najvećeg rezervoara podzemnih voda u Južnoj Americi. Gvarani Akvifer, koji se nalazi ispod delova Brazila, Urugvaja, Paragvaja i Argentine, zauzima područje površine od oko 1,2 miliona kvadratnih kilometara i procenjuje se da sadrži 40 000 kubnih kilometara vode. Prema izveštaju Ustanove za globalnu okolinu, „današnje rezerve bile bi dovoljne da 3 500 godina snabdevaju celo stanovništvo Brazila“. Ovo „podzemno blago“ moglo bi se u budućnosti iskoristiti i za borbu protiv stvaranja pustinja i, zbog temperature vode, kao mogući izvor energije. Istraživači se nadaju da će time što su ovaj rezervoar ucrtali u karte, područja koja ga dopunjuju vodom zaštititi od zagađenja pesticidima i đubrivom.

Rak kože sve učestaliji

Prema španskoj novinskoj agenciji El Pais Digital, došlo je do drastičnog porasta melanoma, najozbiljnijeg tumora kože. Do sredine 20. veka, od 1 500 ljudi jedna osoba je obolevala od melanoma. Ali do 2000. godine, ovaj broj se drastično promenio i od 75 ljudi jedan oboleva od melanoma, uglavnom zbog toga što je preplanulost sada u modi. Na kongresu Evropskog društva za medicinsku onkologiju, profesor Dž. Kirkvud je izjavio da se 40 posto tumora melanoma može pripisati genetskim faktorima, dok se ostalih 60 posto može pripisati preteranoj izloženosti suncu. Najviše su pogođene žene između 23 i 50 godina. Kirkvud je objasnio da mutacije u ćelijama pigmenta kože, koje nastaju tokom detinjstva i adolescencije, može pokrenuti solarna radijacija, iako se rak može pojaviti tek mnogo godina kasnije. „Koža pamti solarnu radijaciju koju je primila“, zapazio je Kirkvud.

Šećer pretvaraju u plastiku

Naučnici s brazilskog Instituta za tehnološka istraživanja otkrili su nove vrste bakterija koje su sposobne da šećer pretvaraju u plastiku. Ranije otkrivene vrste varile su i pretvarale šećer samo nakon što je on bio razbijen na manje molekule, ali „veliki potencijal ovih [novootkrivenih bakterija] leži u njihovoj sposobnosti da direktno prerađuju šećer“, kaže inženjer Karlos Rosel. Kada se prejedu, ove bakterije koriste višak šećera  da naprave veoma mala zrna biorazgradljive plastike, koju naučnici odvajaju pomoću razređivača. Novine O Estado de S. Paulo kažu da se, prema rečima istraživača, „od tri kilograma šećera može dobiti kilogram plastike“.

Ishrana bogata mastima zatupljuje um

„Ishrana bogata mastima može zakrčiti vaš mozak baš kao i vaše koronarne arterije“, kaže časopis New Scientist. Da bi shvatili koje uticaje ishrana bogata mastima ima na mozak, istraživači iz Kanade su „pacove stare mesec dana držali na hrani bogatoj mastima, bilo da je reč o životinjskoj ili biljnoj masti, sve dok pacovi nisu napunili četiri meseca“. Drugoj eksperimentalnoj grupi davana je hrana siromašna mastima. I jednoj i drugoj grupi je onda zadato da uče. Kakvi su bili rezultati? Pacovi hranjeni s mnogo masti „postigli su mnogo manje od mršavih pacova“. Istraživač Gordon Vinokjur je rekao: „Ishrana bogata mastima umanjuje sposobnosti u gotovo svakom pogledu. Neverovatno je koliko su ove životinje lošije.“ Prema ovom izveštaju, istraživači misle da „masti sprečavaju mozak [da] uzima glukozu, možda tako što ometaju delovanje insulina, koji pomaže da se reguliše nivo šećera u krvi“.

Mučenje na prodaju

„Sve je više firmi koje prodaju sprave za mučenje“, kaže jedan članak u nemačkim novinama Südwest Presse. Prema organizaciji za ljudska prava Amnesti internešenel, ovoj jezivoj trgovini navodno se pridružilo 150 kompanija širom sveta, među kojima su i 30 iz Nemačke i 97 iz Sjedinjenih Država. Njihova roba uključuje ne samo okove za noge i nazubljene lisice za palčeve, već i naprave s visokim naponom za elektrošokove. Kaže se da jedna kompanija iz Sjedinjenih Država nudi opasače s daljinskim upravljanjem koji kroz telo žrtve mogu poslati elektrošokove napona i do 50 000 volti. Mučitelji vole ovakve visokotehnološke naprave, jer na žrtvama jedva da ostavljaju bilo kakve tragove.

Pauci u snegu

Proučavajući pauke krabe, nemački istraživač Peter Jeger sa Univerziteta u Majncu, „pronašao je 50 novih podvrsta koje žive u snegu i ledu Himalaja, na nadmorskim visinama i do 3 800 metara“, navode novine The Asian Age. „Premda mogu porasti i do četiri centimetra, džinovski pauci krabe ne predstavljaju ama baš nikakvu opasnost po ljude.“ Oni se skrivaju u pukotinama stena ili pod korom drveta i hrane se insektima koje lako mogu da pronađu zahvaljujući svom osetljivom sluhu. Kako to da se ovi pauci ne smrznu tokom zime? Za razliku od svojih rođaka iz toplijih krajeva, himalajske vrste su opremljene „biološkim antifrizom“, kaže Jeger. „Oni u svojim telesnim tečnostima skladište visokokoncentrovane alkohole i to im omogućava da prežive temperature ispod tačke smrzavanja.“

Namirisati bolesti

Jedan test čula mirisa pomaže da se rano uspostavi dijagnoza bolesti kao što su Parkinsonova ili Alchajmerova bolest, izveštava nemački naučni časopis natur & kosmos. Sve slabije čulo mirisa pojavljuje se u ranom stadijumu Parkinsonove bolesti i jedan je od najuobičajenijih simptoma. Zahvaljujući radu profesora Gerda Kobala, sada je razvijen jedan praktičan metod otkrivanja stepena oštećenja pacijentovog čula mirisa. Dok se očigledniji simptomi Parkinsonove bolesti, kao što su podrhtavanje i ukrućenost mišića pojavljuju u kasnijem stadijumu, disfunkcija čula mirisa se zahvaljujući novorazvijenom testu za mirisanje može otkriti mesecima ili čak godinama ranije. To otvara put za lečenje koje može usporiti napredak ove trenutno neizlečive bolesti.

Bacanje hrane

Japanske novine Mainichi Daily News kažu da se „na svadbama i drugim ekstravagantnim zabavama baci neverovatna količina hrane“. Jedno vladino istraživanje o bacanju hrane otkrilo je da domaćinstva, u proseku, bace 7,7 posto hrane, trgovci koji rade s hranom 1,1, a restorani bace 5,1 posto nepripremljene hrane. Međutim, novine komentarišu da se na „raskošnim zabavama sa stolovima postavljenim za goste baci 15,7 posto prehrambenih artikala“, a skoro 24 posto hrane koja se pripremi za svadbe „biva ili neupotrebljeno ili bačeno“. Jedino proizvođači hrane „gotovo ništa ne bacaju“.