Čerapundži — jedno od najkišovitijih mesta na svetu

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ INDIJE

JEDNO od najkišovitijih mesta na svetu? Ali kako je to moguće? Ovde u Indiji je nestašica vode sasvim uobičajena stvar, i kišobran vam uglavnom nije potreban! Kakvo to neobično mesto opisujemo? Čerapundži — grad u Megalaji, u severoistočnoj indijskoj državi koja se graniči s Bangladešom. Megalaja je toliko lepa da je još zovu „Škotska Istoka“. Njeno ime znači „boravište oblaka“. Ali zašto se na Čerapundži već odavno gleda kao na jedno od najkišovitijih mesta na svetu? Hajde da napravimo kratko putovanje do ovog zagonetnog čuda prirode. a

Počinjemo s putovanjem iz Šilonga, glavnog grada Megalaje. Popevši se u turistički autobus krećemo ka jugu. Prolazeći kraj talasastih brežuljaka i prostranih pašnjaka vidimo pred nama spremne oblake, što nas odmah podseća da je ime Megalaja odgovarajuće.

Naš put se penje i krivuda uz ivicu duboke klisure gusto prekrivene drvećem. Voda velikih vodopada se stropoštava s velikih visina napajajući reku koja se valja dolinom. Kada je naš autobus stao u Maudoku ugledali smo niske oblake kako se pomaljaju kroz brda. Odjednom su zaklonili čitav jedan predeo, a zatim su se isto tako brzo digli i otkrili ga. Na trenutak smo i mi bili obuhvaćeni oblacima i izgubljeni u bledunjavom prekrivaču nevidljivosti. Uskoro su se međutim oblaci razišli i na suncu je blesnuo veličanstven prizor.

Čerapundži se nalazi na 1 300 metara nadmorske visine. Kada smo stigli u grad na vidiku nije bilo kišnih oblaka, i niko nije nosio kišobran. Samo smo mi posetioci bili spremni na pljusak! Pa onda kada pada ta kiša?

U tropskim krajevima padaju obilne kiše kada zbog sunca ispari velika količina vode iz toplijih delova okeana. Kada vetrovi puni vlage sa Indijskog okeana udare na južne delove Himalaja  i budu prisiljeni da se podignu, oni isprazne svoj tovar u vidu provala oblaka. Plato Megalaje je glavno mesto gde padaju te kiše. Štaviše, pošto je na ovom uzvišenom području tropsko sunce tokom dana najjače izgleda da se kišni oblaci dižu i lebde nad ovim platoom sve dok se vazduh ne ohladi dolaskom večeri. To možda objašnjava zašto dosta kiše padne noću.

Tokom jula 1861. na Čerapundži je palo neverovatnih 930 centimetara kiše! A 2 646 centimetara je palo tokom 12-mesečnog perioda od 1. avgusta 1860. do 31. jula 1861. Danas u Čerapundžiju kiša u proseku pada 180 dana godišnje. Kiše su najjače od juna do septembra. Pošto kiša uglavnom pada noću posetioci mogu da uživaju u znamenitostima a da ih ne zatekne neki pljusak.

Teško je zamisliti da bi pored ovoliko kiše ovaj predeo ikada mogao da doživi oskudicu vode. Pa ipak, to se često događa tokom zimskih meseci. Gde monsunske bujice odlaze? Zbog ogromnog obešumljavanja, odmah tu pored Čerapundžija, veći deo kiše se sliva s visokog platoa i puni reke koje odlaze uglavnom u Bangladeš. Razmišlja se o nekim projektima rečnih brana i rezervoara. Ali prema rečima plemenskog kralja Mausinrama, G. S. Mangjanga, „ne čine se nikakvi ozbiljni napori da se reši taj problem s vodom“.

Poseta Čerapundžiju je sigurno bila uzbudljiva i poučna. Kakav veličanstven pejzaž to mesto nudi! A ima i prelepog cveća uključujući i oko 300 vrsta orhideja i jedinstvenih vrsta biljaka mesoždera u obliku vrčeva. Pored toga, ima raznih divljih životinja, krečnjačkih pećina i monolita za istraživanje. S rasprostranjenih plantaža narandži dobija se sočno voće i prirodan, ukusan sirup od narandži. Sve ovo čeka posetioce u Megalaji, „boravištu oblaka“ i u Čerapundžiju, jednom od najkišovitijih mesta na svetu.

[Fusnota]

[Mapa na 22. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

INDIJA

Čerapundži

[Izvor]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Slika na 23. strani]

Vodopadi napajaju reku koja se valja dolinom

[Slika na 23. strani]

Ova vrsta biljaka mesoždera u obliku vrča je jedinstvena za ovaj deo planete

[Izvor]

Photograph by Matthew Miller