Ми настојимо да се према свима опходимо с љубављу и поштовањем. Ако неки Јеховин сведок више није толико редован у нашим верским активностима или потпуно престане да учествује у њима, ми радимо све што је у нашој моћи да му покажемо да га волимо и покушавамо да му помогнемо да се поново приближи Богу (Лука 15:4-7).

 У неким случајевима, неко због свог понашања може бити удаљен из скупштине (1. Коринћанима 5:13). Међутим, пошто волимо своје сувернике, не желимо ни да дође до тога и зато се трудимо да доста раније помогнемо тој особи да се промени. Ако она ипак буде удаљена из скупштине, и даље ћемо се према њој опходити с љубављу и поштовањем, јер нас и Библија подстиче на то (Марко 12:31; 1. Петрова 2:17).

Како долази до тога да неко буде удаљен из скупштине?

 Библија јасно каже да ако неки хришћанин почини озбиљан грех и одбија да се промени, он мора бити удаљен из скупштине a (1. Коринћанима 5:11-13). Она нам такође говори који су то озбиљни греси који могу водити до тога. На пример, спомињу се прељуба, опијање, убиство, насиље у породици и крађа (1. Коринћанима 6:9, 10; Галатима 5:19-21; 1. Тимотеју 1:9, 10).

 Међутим, то што је неко починио озбиљан грех не значи да ће аутоматски бити удаљен из скупштине. Скупштинске старешине b ће прво покушати да му помогну да се промени (Римљанима 2:4). Учиниће све што могу да допру до његовог срца и притом ће бити веома благи, обзирни и пуни љубави (Галатима 6:1). То му може помоћи да схвати да је погрешио и да се покаје (2. Тимотеју 2:24-26). Ако и поред свега тога настави да крши библијска морална мерила и притом се не каје, он више не може бити део скупштине. Зато ће старешине пред скупштином једноставно рећи да он више није Јеховин сведок.

 Која је сврха тога да се особа која упорно чини грех удаљи из скупштине? Као прво, скупштина се штити од лошег утицаја и захваљујући томе остаје морално чиста по Божјим мерилима (1. Коринћанима 5:6; 15:33; 1. Петрова 1:16). Као друго, то може подстаћи особу која чини грех да се врати с лошег пута и промени се (Јеврејима 12:11).

Како се Јеховини сведоци опходе према удаљенима?

 Библија каже да хришћани треба да престану да се друже с неким ко је удаљен из скупштине, и још додаје: „С таквим немојте ни да једете“ (1. Коринћанима 5:11). Иако се не дружимо с неким ко је удаљен из скупштине, то не значи да се понашамо према њему као да не постоји. И даље се опходимо с њим с поштовањем. Он слободно може да долази на наше састанке, где га присутни Јеховини сведоци могу поздравити. c Осим тога, може да замоли старешине да му помогну да се духовно опорави.

 Каква је ситуација с неким ко је удаљен из скупштине, али су му супружник и малолетна деца и даље Јеховини сведоци? У том случају неће учествовати у верским активностима са својом породицом, али породичне везе се не прекидају. Однос између мужа и жене се не мења, а пошто сви живе у истој кући, породични живот се одвија као и пре и сви и даље у међусобном опхођењу показују љубав и поштовање.

 Особа која је удаљена из скупштине може да замоли старешине да је посете и они ће јој с пуно љубави дати савет на темељу Библије и охрабриће је да се покаје и поново зближи с Богом (Захарија 1:3). Ако престане да чини грех и својим понашањем докаже да жели да живи по библијским моралним мерилима, онда поново може бити део скупштине. Нешто слично се десило у скупштини у Коринту када се један човек који је починио озбиљан грех покајао и променио. Том приликом је скупштина била подстакнута да му опрости и утеши га. Исти принцип важи и данас (2. Коринћанима 2:6-8).

Како се сада осећају неки који су раније били удаљени из скупштине?

 Запазите шта су рекли неки Јеховини сведоци који су некада били удаљени из скупштине, а онда су се поново зближили с Богом и вратили се у скупштину.

 „Кад сам после више деценија одлучила да се вратим у скупштину, плашила сам се да ће ме старешине испитивати шта сам све радила за то време. Међутим, они су ми рекли: ’Сад само гледај напред. То је важно.‘ Након тога ми је пао камен са срца.“ (Марија, Сједињене Државе)

 „Скупштина се много обрадовала кад сам се вратио. Осећао сам да ме браћа и сестре цене. Помогли су ми да кренем напред, да се више не осврћем на прошлост и да се не питам да ли су ми Јехова и они опростили. Старешине су увек биле ту на мом путу ка опоравку. Тешили су ме и помогли ми да видим да ме Јехова и даље цени и воли.“ (Малколм, Сијера Леоне)

 „Јеховина љубав према његовом народу се огледа у томе што жели да његова организација остане чиста, и драго ми је због тога. То можда људима са стране делује превише строго, али је у ствари неопходно и доказ је велике љубави. Захвална сам што нам наш небески Отац спремно опрашта и што нас пуно воли“ (Санди, Сједињене Државе)