Пређи на садржај

Пређи на садржај

Једна година у ’доброј земљи‘

Једна година у ’доброј земљи‘

Једна година у ’доброј земљи‘

ГОДИНЕ 1908. нешто занимљиво је откривено на месту библијског града Гезера, који лежи наспрам приобалне равнице западно од Јерусалима. Била је то једна мала плоча од кречњака за коју се верује да потиче из десетог века пре н. е. На њој је на древном хебрејском писму написано оно за шта се верује да је поједностављени приказ једне пољопривредне године заједно са свим разноликим активностима током ње. Ова плоча је постала позната као Гезерски календар.

На њој се налази један потпис — Авија. Иако се не слажу сви археолози с тим мишљењем, већина њих сматра да је то школски задатак неког ученика написан у стиховима. a Да ли би желео да очима једног дечака који је тада живео видиш како се смењују годишња доба? То те може подсетити на неке библијске догађаје.

Два месеца жетве

Писац овог древног календара прво наводи жетву. То што се она у овом календару спомиње прва сасвим је разумљиво јер су Израелци гледали на жетву као на врхунац, то јест крај значајног дела пољопривредне године. Месец етаним (касније назван тишри) по данашњем календару обухвата део септембра и октобра. То време, када је већ био завршен већи део жетве, било је време славља у коме је млади Авија имао удео. Замисли само његову раздраганост док помаже свом оцу да направи сеницу у којој су живели недељу дана током којих су радосно захваљивали Јехови за плодове са својих поља! (Поновљени закони 16:13-15).

Отприлике у то време, маслине су биле скоро зреле за бербу и Авијина породица би отресала гране маслиновог дрвећа, што је посао који је био занимљив за гледање, али сувише тежак за малог Авију (Поновљени закони 24:20). Они би након трешења покупили маслине и однели их до најближе млинске пресе да би се од њих добило уље. Уље су могли да добију и на један једноставнији начин — тако што би распукнуте маслине ставили у воду и с површине скупљали уље које би оне отпустиле. У сваком случају, ово драгоцено уље се није користило само у исхрани. Оно је коришћено и као уље за лампе и за лечење модрица и рана, какве је могао да задобије дечак попут Авије док се играо.

Два месеца сетве

У време када су почињале ране кише, Авија је вероватно био срећан да на својој кожи осети освежавајући пљусак. Отац му је по свој прилици говорио колико је киша важна за земљу (Поновљени закони 11:14). Тврдо тло које је месецима било изложено врелини сунца, сада би омекшало и било спремно за орање. Орач би вешто управљао дрвеним плугом, који је највероватније имао метални врх, а који је вукла нека животиња. Сврха је била да се у земљи направе правилне бразде. Пошто је земља сматрана драгоценом, израелски ратари су обрађивали чак и мале парцеле укључујући и земљиште на обронцима. Али, на том земљишту су могли да користе само ручно оруђе.

Након што би земља била узорана и уситњена, могли су се сејати пшеница и јечам. Занимљиво је да су два месеца таквог сејања следеће на шта Гезерски календар указује. Могуће је да је сејач у неком набору одеће носио семе и да га је сејао широким покретима руке.

Два месеца касне сетве

’Добра земља‘ никад није престајала да производи храну (Поновљени закони 3:25). Током децембра, количина падавина је била највећа и тло би озеленело. То је било време за касну сетву махунарки као што су грашак и леблебије и другог поврћа (Амос 7:1, 2). У то време које је Авија на својој плочи назвао „пролећна испаша“, то јест „касна сетва“ према једном другом преводу, припремана су укусна јела од разноврсног сезонског поврћа.

Док је ово донекле хладно годишње доба постајало топлије, бадем, један од весника пролећа, процветао би белим и розе цветовима. То се догађало и на најмањи наговештај топлог времена, каткад чак и у јануару (Јеремија 1:11, 12).

Месец жетве лана

Авија као следеће помиње лан. То те можда подсећа на један догађај који се десио вековима пре Авијиног времена, на источној страни јудејских брда. У Јерихону је Рава сакрила двојицу ухода „испод стабљика лана које је разастрла“ да би се сушиле на њеном крову (Исус Навин 2:6). Лан је био веома важан у животу Израелаца. Стабљика је прво морала да иструли да би се добила влакна лана. Овај процес је био спор уколико је биљка била само орошена, али би се убрзао уколико би се биљка потопила у неко језерце или поток. Раздвојена влакна лана су се користила за израду ланеног платна од кога су затим прављена једра, шатори и одећа. Лан се такође користио као фитиљ за лампе.

Неки се не слажу с том идејом да је лан узгајан у области Гезера, где није било пуно воде. Други су гледишта да је лан био узгајан касније у току године. Због тога неки сматрају да је реч „лан“ у Гезерском календару синоним за „траву“.

Месец жетве јечма

Сваке године непосредно пре пролећне равнодневнице, Авија је посматрао зелене класове јечма, усева који је следећи поменут у његовом календару. Месец који је одговарао том периоду је авив, што на хебрејском значи „зелени класови“. Тај назив се вероватно односио на фазу дозревања јечма када су класови били зрели али и даље мекани. Јехова је заповедио: „Држи месец авив и слави Пасху у част Јехови“ (Поновљени закони 16:1). Авив (касније назван нисан) по данашњем календару обухвата део марта и априла. Време сазревања јечма можда је утицало на утврђивање почетка овог месеца. Чак и данас, да би одредили почетак нове године караитски Јевреји посматрају сазревање јечма. Било како било, првине од јечма су 16. авива морале бити обртане пред Јеховом (Левитска 23:10, 11).

Јечам је имао важну улогу у свакодневном животу већине Израелаца. Пошто је био јефтинији од пшенице, посебно су га сиромашни често користили за прављење хлеба (Језекиљ 4:12).

Месец жетве и мерења

Ако се у мислима вратиш у Авијино време, можеш га замислити како једног јутра примећује да су са неба нестали густи облаци — неко време неће бити кише. Сада су биљке у овој доброј земљи зависиле од росе (Постанак 27:28; Захарија 8:12). Израелски ратари су знали да су многим усевима, чија је жетва била током најсунчанијих месеци у години, били потребни различити ветрови све до Педесетнице. Хладан, влажан ветар који долази са севера могао је да потпомогне у сазревању житарица док је с друге стране био погубан за воћке у цвату. Врућ, сув ветар с југа помагао је цветовима да се отворе и да буду опрашени (Пословице 25:23; Песма над песмама 4:16).

Јехова, Господар временских прилика, покренуо је један фино подешени еколошки систем. У Авијиним данима, Израел је заиста био ’земља пшенице, јечма, винове лозе, смокава и нарова, земља маслина и меда‘ (Поновљени закони 8:8). Авији је његов деда вероватно причао о изузетном периоду изобиља под владавином мудрог краља Соломона — што је био јасан доказ Јеховиног благослова (1. Краљевима 4:20).

Након спомињања жетве, у календару се наводи једна реч за коју неки сматрају да значи „мерење“. То можда указује на мерење усева након жетве да би се део њих дао власницима поља и радницима или чак да би се платио порез. Међутим, други изучаваоци сматрају да та хебрејска реч значи „гозба“ и у томе виде указивање на Празник седмица, који се славио у сивану, месецу који обухвата део маја и јуна (Излазак 34:22).

Два месеца брања лишћа

Следеће што Авија наводи јесу два месеца током којих се неговала винова лоза. Да ли је можда и он помагао у проређивању бујних листова винове лозе чиме би се омогућило сунчевим зрацима да допру до гроздова? (Исаија 18:5). Затим би уследила берба грожђа, што је за младу особу био радостан догађај. Како су само укусни били ти први зрели гроздови! Авија је сигурно чуо за 12 ухода које је Мојсије послао у Обећану земљу. Тамо су отишли у време првих зрелих плодова винове лозе да би видели колико је та земља била добра. Тада је младица с једним гроздом била толико велика да су два мушкарца морала да је носе! (Бројеви 13:20, 23).

Месец летњег воћа

Последње на шта се указује у Авијином календару јесте летње воће. На древном Блиском истоку, лето је било део пољопривредне године када је пажња била потпуно усмерена на воће. Након времена у коме је живео Авија, Јехова је употребио израз ’корпа летњег воћа‘ да би сликовито приказао да је ’дошао крај његовом народу Израелу‘, користећи при том хебрејске изразе „летње воће“ и „крај“ као игру речи (Амос 8:2). То је требало да подсети неверни Израел да му је дошао крај и да предстоји Јеховина осуда. Међу воћем на које је Авија указивао без сумње су биле и смокве. Оне су се сабијале у груде или су служиле као облоге за чиреве (2. Краљевима 20:7).

Гезерски календар и ти

Млади Авија је вероватно учествовао у пољопривредним радовима на њиви. У то време многи Израелци су се бавили пољопривредом. Чак иако сам немаш много додира с пољопривредом, информације које се налазе на плочи из Гезера могу ти помоћи да оживиш своје читање Библије, и тако га учиниш разумљивијим и смисаонијим.

[Фуснота]

a Између месеци који су наведени у Гезерском календару и месеци који се углавном спомињу у Библији постоје одређена одступања. Надаље, неки пољопривредни радови су се у различито време обављали у различитим деловима Обећане земље.

[Оквир/Слика на 11. страни]

ЈЕДАН МОГУЋИ ПРИКАЗ ГЕЗЕРСКОГ КАЛЕНДАРА:

„Месеци бербе грожђа и маслина;

месеци сетве;

месеци пролећне испаше;

месец жетве лана;

месец жетве јечма;

месец жетве и мерења пшенице;

месеци орезивања;

месец летњег воћа.“

[потпис:] Авија b

[Фуснота]

b Темељено на књизи Textbook of Syrian Semitic Inscriptions, 1. том, Џон Гибсон, 1971.

[Извор]

Archaeological Museum of Istanbul

[Табела/Слике на 9. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

НИСАН (АВИВ)

Март — Април

ИЈАР (ЗИФ)

Април — Мај

СИВАН

Мај — Јун

ТАМУЗ

Јун — Јул

АВ

Јул — Август

ЕЛУЛ

Август — Септембар

ТИШРИ (ЕТАНИМ)

Септембар — Октобар

ХЕШВАН (ВУЛ)

Октобар — Новембар

КИСЛЕВ

Новембар — Децембар

ТЕВЕТ

Децембар — Јануар

ШЕВАТ

Јануар — Фебруар

АДАР

Фебруар — Март

ВЕАДАР

Март

[Извор]

Ратар: Garo Nalbandian

[Слика на 8. страни]

Ископине у Гезеру

[Извор]

© 2003 BiblePlaces.com

[Слике на 10. страни]

Дрво бадема

[Слика на 10. страни]

Стабљика лана

[Извор]

Dr. David Darom

[Слика на 10. страни]

Јечам

[Извор]

U.S. Department of Agriculture