Постанак 27:1-46

  • Јаков добија Исаков благослов (1-29)

  • Исав се не каје, али тражи благослов (30-40)

  • Исав гаји мржњу према Јакову (41-46)

27  Кад је Исак остарио и кад су му очи толико ослабиле да више није видео, позвао је свог старијег сина Исава+ и рекао му: „Сине!“, а он је одговорио: „Ево ме!“  Затим му је рекао: „Ја сам остарио и не знам колико ћу још живети.  Зато те сад молим да узмеш своје оружје, свој лук и тул са стрелама, да одеш у поље и уловиш ми неку дивљач.+  Онда ми спреми јело какво волим и донеси ми да једем, па да те благословим пре него што умрем.“  А Ребека је чула шта је Исак рекао свом сину Исаву. Исав је отишао у поље да улови дивљач и да је донесе свом оцу.+  Ребека је тада рекла свом сину Јакову:+ „Управо сам чула како је твој отац рекао твом брату Исаву:  ’Донеси ми неку дивљач и спреми ми укусно јело па да једем и да те благословим пред Јеховом пре него што умрем.‘+  А сада, сине, послушај ме и уради оно што ћу ти рећи.+  Молим те, иди до стада и донеси ми два добра јарета да од њих спремим твом оцу укусно јело какво воли. 10  Затим га однеси свом оцу да једе па да те благослови пре своје смрти.“ 11  Јаков је на то рекао својој мајци Ребеки: „Али мој брат Исав је маљав,+ а ја нисам. 12  Шта ако ми отац опипа руке?+ Онда ће помислити да сам хтео да му се наругам, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.“ 13  Тада му је мајка рекла: „Сине мој, нека проклетство намењено теби падне на мене. Ти само уради како сам рекла, иди и донеси ми два јарета.“+ 14  Тако је он отишао, узео их и донео својој мајци, а она је спремила укусно јело какво је његов отац волео. 15  Затим је Ребека узела одећу свог старијег сина Исава, најлепшу коју је имала у кући, и дала свом млађем сину Јакову да је обуче.+ 16  Јарећим кожама покрила му је руке и врат.+ 17  Затим је свом сину Јакову дала јело и хлеб који је спремила.+ 18  Тако је он ушао код свог оца и рекао: „Оче!“, а он му је одговорио: „Молим, сине. Ко си ти, Исав или Јаков?“ 19  Јаков је рекао свом оцу: „Ја сам Исав, твој првенац.+ Учинио сам како си ми рекао. Молим те, седи и поједи мало дивљачи коју сам уловио, па да ме благословиш.“+ 20  Тада је Исак питао свог сина: „Како си је тако брзо нашао, сине мој?“ А он је одговорио: „Јехова, твој Бог, довео ју је пред мене.“ 21  Исак је затим рекао Јакову: „Молим те, сине, приђи ближе да ти опипам руке, да знам да ли си ти заиста мој син Исав.“+ 22  Јаков је пришао свом оцу Исаку. Он му је опипао руке и рекао: „Глас је Јаковљев, а руке су Исавове.“+ 23  Није га препознао јер су му руке биле маљаве као руке његовог брата Исава. Зато га је благословио.+ 24  Затим га је упитао: „Да ли си ти заиста мој син Исав?“, а он је одговорио: „Јесам.“ 25  Онда је Исак рекао: „Донеси ми да једем мало дивљачи коју си уловио, сине мој, па да те благословим.“ Јаков га је послужио и он је јео. Затим му је донео вино да пије. 26  Тада му је његов отац Исак рекао: „Молим те, сине, приђи ближе и пољуби ме.“+ 27  Он је пришао ближе и пољубио га, тако да је Исак могао да осети мирис његове одеће.+ Затим га је благословио: „Мирис мог сина је као мирис поља које је Јехова благословио. 28  Нека ти прави Бог даје росу с неба+ и плодну земљу,+ обиље жита и младог вина.+ 29  Нека ти народи служе и нека ти се племена клањају. Буди господар својој браћи и нека ти се твоја браћа клањају.+ Нека су проклети сви који те проклињу и нека су благословљени сви који те благосиљају.“+ 30  Тек што је Јаков отишао од свог оца Исака након што га је он благословио, његов брат Исав се вратио из лова.+ 31  И он је спремио укусно јело. Затим га је донео свом оцу и рекао му: „Устани, оче, и поједи мало дивљачи коју сам уловио, па ме онда благослови.“ 32  Његов отац Исак га је питао: „Ко си ти?“, а он је одговорио: „Ја сам твој син Исав, твој првенац.“+ 33  Тада се Исак толико уплашио да је почео да дрхти, па је рекао: „Ко је онда уловио дивљач и донео ми је? Ја сам је већ јео пре него што си ти дошао, а њега сам благословио – он ће и бити благословљен!“ 34  Кад је Исав чуо речи свог оца, с пуно горчине је повикао из свег гласа и завапио свом оцу: „Оче, благослови и мене!“+ 35  Али он је одговорио: „Твој брат је дошао и преварио ме да би добио благослов намењен теби.“ 36  Исав је на то рекао: „Зар није с правом добио име Јаков*, јер је већ двапут узео оно што је моје*?+ Одузео ми је право прворођеног,+ а сада ми је одузео и благослов!“+ Затим је рекао: „Зар ниси и за мене оставио благослов?“ 37  Исак је одговорио Исаву: „Ево, поставио сам га за господара над тобом+ и дао сам му сву његову браћу за слуге, снабдео сам га житом и младим вином.+ Шта бих сад могао да учиним за тебе, сине?“ 38  Исав је рекао свом оцу: „Оче, зар имаш само један благослов? Благослови и мене, оче!“ Затим је заплакао на сав глас.+ 39  Његов отац Исак му је одговорио: „Ево, твој дом биће далеко од плодне земље и неће добијати росу с неба.+ 40  Живећеш од свог мача+ и служићеш свом брату.+ Али кад се побуниш, сломићеш његов јарам и збацићеш га са свог врата.“+ 41  Исав је замрзео Јакова због благослова који му је његов отац дао+ и зато је говорио у свом срцу: „Мој отац ће ускоро умрети.*+ После тога ћу убити свог брата Јакова.“ 42  Кад су Ребеки јавили шта њен старији син Исав намерава, одмах је позвала свог млађег сина Јакова и рекла му: „Пази! Твој брат Исав хоће да ти се освети, да те убије*. 43  Зато, сине, послушај шта ћу ти рећи. Бежи код мог брата Лавана у Харан.+ 44  Остани код њега неко време док се бес твог брата не стиша. 45  Кад престане да се љути на тебе и кад заборави шта си му учинио, јавићу ти да се вратиш оданде. Зашто да останем без вас обојице у један дан?“ 46  Ребека је говорила Исаку: „Смучио ми се живот због ових Хетејки.+ Ако се и Јаков ожени Хетејком, неком од жена из ове земље, шта ће ми живот?“+

Фусноте

„Јаков“ значи „онај који држи за пету; онај који потискује“.
Или: „јер ме је већ двапут изгурао“.
Или: „Ближе се дани жалости за мојим оцем“.
Или: „теши се мишљу да ће те убити“.