22

Шта да радим ако сам растрзан између две културе?

Да ли су твоји мајка или отац имигранти?

□ Да □ Не

Да ли су језик или култура у твојој школи другачији од језика и културе у твом дому?

□ Да □ Не

 „Ми смо Италијани, а они су познати по темпераментном изражавању осећања. Сада живимо у Великој Британији. Људи су овде суздржани и одмерени. Осећам да не припадам ниједној култури — сувише сам Италијан да бих био Енглез и сувише сам Енглез да бих био Италијан“ (Ђозуе, Енглеска)

„У школи ми је наставник говорио да га гледам док ми се обраћа. Међутим, када бих код куће гледао свог оца док ми говори, он би ми рекао да сам непристојан. Зато сам био растрзан између две културе“ (Патрик, рођен у Француској али алжирског порекла)

КАДА су твоји родитељи имигрирали, суочили су се с многим проблемима. Одједном су се сусрели с људима чији су им језик, култура и одевање били страни. Може се рећи да су штрчали. Због тога су се други према њима можда опходили с непоштовањем и предрасудама.

Да ли се то дешава и теби? Доле су наведене неке ствари с којима су се суочили други млади у истој ситуацији. Стави знак ✔ испред онога што теби најтеже пада.

□ Исмевање. Нур је била мала када се са својом породицом преселила из Јордана у Северну Америку. „Наша одећа је била другачија и зато су збијали шале с нама“, каже она. „А нама је био потпуно стран амерички хумор.“

□ Криза идентитета. „Рођена сам у Немачкој“, каже девојка по имену Нађа. „Будући да су моји родитељи Италијани, говорим немачки с акцентом. Зато ме деца у школи називају ’глупим странцем‘. Али кад одем у Италију, говорим италијански с немачким акцентом. Осећам да не припадам нигде. Где год да одем, свуда сам странац.“

 □ Културни јаз у породици. Ана је имала осам година кад се с породицом доселила у Енглеску. „Мој брат и ја смо се готово аутоматски прилагодили животу у Лондону“, каже она. „Али, мојим родитељима то није било лако јер су дуго живели на малом португалском острву Мадера.“

Вон је имала три године кад су се њени родитељи преселили из Камбоџе у Аустралију. „Моји родитељи се нису баш најбоље уклопили“, каже она. „У ствари, мој отац би често био узнемирен и љут када ја нисам разумела његов став и начин размишљања.“

□ Језичка баријера у породици. Ијан је имао осам година када се његова породица преселила из Еквадора у Њујорк. Након шест година у Америци, он каже: „Сада више користим енглески а мање шпански. У школи наставници говоре енглески, моји пријатељи говоре енглески, а и са братом причам енглески. Енглески је постао део мене, тако да шпански готово и не користим.“

Ли, која је рођена у Аустралији али су јој родитељи пореклом из Камбоџе каже: „Када разговарам с родитељима и желим да им дубље објасним шта мислим о неким стварима, схватим да једноставно не знам добро њихов матерњи језик.“

Раније цитирана Нур каже: „Мој отац је инсистирао да код куће говоримо арапски, али ми то нисмо желели. Учење арапског био нам је додатан терет. Наши пријатељи говорили су енглески. Програми на телевизији били су на енглеском. Зашто нам онда уопште треба арапски?“

Шта можеш учинити?

Као што горе поменути коментари показују, ти ниси једини који се суочава с таквим изазовима. Можда  би могао покушати да у потпуности уклониш сваки траг свог културног наслеђа и стопиш се с новом средином. Међутим, то би само могло повредити твоје родитеље, а тебе изнервирати. Зашто не би научио да се на прави начин избориш са својим изазовима и да најбоље искористиш своје околности? Осмотри неколико предлога:

Став према исмевању. Шта год да радиш, никада нећеш имати наклоност свих људи. Они који воле да се смеју на туђ рачун, увек ће наћи неки повод за то (Пословице 18:24). Зато немој трошити речи да би покушао исправити њихова гледишта пуна предрасуда. „Они који се смеју другима не воле исправке“, приметио је мудри краљ Соломон (Пословице 15:12, Contemporary English Version). Предрасуде само откривају ограничено размишљање онога ко их има, а не наводне мане жртава.

Изборити се с кризом идентитета. Сасвим је нормално имати жељу за припадношћу некој групи, као што су породица или нека културна заједница. Али погрешно је мислити да је твоја вредност одређена тиме из које породице или културе потичеш. Људи те можда могу тако процењивати, али не и Бог. „Бог није пристран“, рекао је апостол Петар, „него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35). Уколико дајеш све од себе да би угодио Јехови Богу, он ће те сматрати  делом своје породице (Исаија 43:10; Марко 10:29, 30). Бољи идентитет од тога не може се имати!

Премостити културни јаз у породици. Готово да у свакој породици долази до разлике у мишљењу између родитеља и деце. Та разлика ће можда у твом случају бити већа јер родитељи желе да живе у складу са обичајима из своје домовине, а ти желиш да се прилагодиш обичајима своје нове средине. Међутим, уколико желиш да ти у животу буде добро, мораћеш ’поштовати оца и мајку‘ (Ефешанима 6:2, 3).

Уместо да се буниш против обичаја својих родитеља зато што те гуше, покушај да разабереш зашто их твоји родитељи поштују (Пословице 2:10, 11). Постави себи следећа питања: ’Да ли су ти обичаји у супротности с библијским начелима? Ако нису, шта ми се то посебно не допада у вези с њима? Како могу с поштовањем разговарати с родитељима о томе?‘ (Дела апостолска 5:29). Наравно, биће ти много лакше да поштујеш своје родитеље, да разумеш њихово размишљање и изразиш своја осећања уколико добро познајеш њихов матерњи језик.

Савладати језичку баријеру у породици. Неке породице су приметиле да ако се у кући искључиво говори матерњи језик, деца ће добро научити и матерњи језик и језик земље у којој живе. Зашто то не би покушао у својој породици? Такође можеш замолити родитеље да ти помогну да научиш писати матерњи језик. Стелис, који је одрастао у Немачкој, али чији је матерњи језик грчки, каже: „Моји родитељи су сваки дан разматрали један библијски стих са мном. Они би га читали наглас а ја бих га записивао. Сада знам да читам и пишем и на грчком и на немачком.“

 Које су још неке користи од оваквог приступа? „Научио сам матерњи језик својих родитеља јер сам желео да будем ближи с њима у емоционалном и посебно у духовном погледу“, каже раније цитирани Ђозуе. „Учење њиховог језика помогло ми је да разумем како се они осећају. А и они су могли мене да разумеју.“

Мост, а не јаз

Да ли ћеш на своје порекло гледати као на јаз који те одваја од других или као на мост који те повезује с њима? Многи млади хришћани су схватили да имају додатан разлог да премосте културни јаз. Они желе да и другим имигрантима преносе добру вест о Божјем Краљевству (Матеј 24:14; 28:19, 20). „Драго ми је што библијску истину могу преносити на два  језика!“, каже Саломау, који се доселио у Лондон када је имао пет година. „Умало нисам заборавио свој матерњи језик, португалски, али сада идем у португалску скупштину и течно говорим и енглески и португалски.“

Раније цитирана Нур је запазила да постоји потреба за проповедањем на арапском језику. Она каже: „Сада идем на часове арапског и покушавам да се сетим онога што сам заборавила. Променила сам став. Сада желим да исправно говорим арапски и желим да га учим.“

Заиста, ако ти нека друга култура није страна и знаш два или више језика, ти си само у предности. То ти може помоћи да боље разумеш људе и да им помогнеш да се приближе Богу (Пословице 15:23). На пример, Прити је индијског порекла а рођена је у Енглеској. Она каже: „Пошто познајем обе културе, сигурнија сам у служби. Разумем начин живота и једних и других — њихова веровања и њихове ставове.“

Можеш ли и ти на своје околности гледати као на предност а не као на ману? Јехова Бог те воли таквог какав јеси, а не због тога из које земље или породице потичеш. Попут младих који су цитирани у овом поглављу, можеш ли своје знање и искуство искористити да би помогао људима свог етничког порекла да упознају нашег непристраног и дивног Бога Јехову? То ће те заиста усрећити! (Дела апостолска 20:35).

КЉУЧНИ СТИХ

„Бог није пристран“ (Дела апостолска 10:34)

САВЕТ ПЛУС

Уколико те вршњаци прозивају због твог етничког порекла, задржи смисао за хумор. Тако ћеш лакше поднети њихово ругање. С временом ће вероватно престати да те дирају.

ДА ЛИ СИ ЗНАО... ?

Уколико знаш више од једног језика, имаш више шанси за запослење.

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА АКЦИЈУ!

Да бих боље знао језик својих родитеља, ја ћу

Шта бих о овој теми волео да питам родитеље

ШТА БИ РЕКАО?

● Како ти разумевање етничког порекла твојих родитеља помаже да боље разумеш себе?

● Које предности имаш у односу на друге младе који су одрасли само у једној култури?

[Истакнути текст на 160. страни]

„Срећан сам што могу да помажем другима. Могу да преносим библијску истину људима који говоре руски, француски и молдавски“ (Олег)

[Слика на 161. страни]

То што познајеш више од једне културе може бити попут моста који те повезује с другима