Марко 10:1-52

  • Брак и развод (1-12)

  • Исус благосиља децу (13-16)

  • Питање богатог човека (17-25)

  • Одрицања ради Краљевства (26-31)

  • Исус поново говори о својој смрти (32-34)

  • Јаковљева и Јованова молба (35-45)

    • Исус – откупнина за многе (45)

  • Исус враћа вид Вартимеју (46-52)

10  Затим је отишао оданде, прешао Јордан и дошао у подручје које се граничи с Јудејом. Око њега се опет окупило мноштво људи и он је поново почео да их поучава, као што је то и раније чинио.+  Тада су му пришли фарисеји с намером да га искушају и упитали су га: „Да ли човек сме да се разведе од своје жене?“+  А он им је одговорио: „Шта вам је Мојсије заповедио?“  Рекли су: „Мојсије је дозволио мужу да жени напише потврду о разводу и да се разведе од ње.“+  Исус им је рекао: „Због окорелости вашег срца+ написао вам је ту заповест.+  Али на почетку стварања Бог* је ’начинио мушкарца и жену.+  Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку,+  па ће њих двоје бити једно тело.‘+ Тако нису више двоје, него једно тело.  Дакле, што је Бог саставио*, човек нека не раставља.“+ 10  Кад су се вратили у кућу, ученици су га поново питали о томе. 11  Он им је рекао: „Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу+ према првој. 12  И ако се жена разведе од мужа па се уда за другог, чини прељубу.“+ 13  Људи су му доводили децу да их дотакне*, али ученици су их прекоравали.+ 14  Кад је Исус то видео, наљутио се и рекао им: „Пустите децу да дођу код мене. Не браните им, јер таквима припада Божје Краљевство.+ 15  Верујте ми, ко не прими Божје Краљевство попут детета, неће ући у њега.“+ 16  И узео је децу у крило и благосиљао их, полажући руке на њих.+ 17  Кад је полазио на пут, дотрчао је један човек, пао пред њим на колена и упитао га: „Учитељу добри, шта морам да радим да добијем* вечни живот?“+ 18  Исус му је рекао: „Зашто ме зовеш добрим? Нико није добар, осим једнога, Бога.+ 19  Заповести знаш: ’Не убиј‘,+ ’Не учини прељубу‘,+ ’Не укради‘,+ ’Не сведочи лажно‘,+ ’Не варај‘,+ ’Поштуј свог оца и своју мајку‘.“+ 20  А он му је рекао: „Учитељу, држим се свега тога још од своје младости.“ 21  Тада га је Исус погледао, осетио наклоност према њему и рекао му: „Једно ти недостаје: Иди, продај оно што имаш и дај новац сиромашнима па ћеш имати благо на небу. А онда пођи за мном*.“+ 22  Кад је то чуо, човек се растужио и отишао је жалостан, јер је имао велик иметак.+ 23  Погледавши унаоколо, Исус је рекао ученицима: „Како ће тешко бити богатима да уђу у Божје Краљевство!“+ 24  Те речи су изненадиле његове ученике. А Исус им је поново рекао: „Децо, како је тешко ући у Божје Краљевство! 25  Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божје Краљевство.“+ 26  А они су се још више зачудили и упитали су га*: „Ко се онда може спасти?“+ 27  Погледавши у њих, Исус им је рекао: „Људима је то немогуће, али Богу није. Богу је све могуће.“+ 28  Тада му је Петар рекао: „Ми смо све оставили и пошли смо за тобом.“+ 29  Исус је рекао: „Верујте ми, нема никога ко је оставио кућу или браћу или сестре или мајку или оца или децу или њиве ради мене и ради добре вести,+ 30  а да неће сада, у овом времену, добити стоструко: и куће и браћу и сестре и мајке и децу и њиве, с прогонствима,+ а у поретку* који долази вечни живот. 31  Али многи који су први биће последњи, а последњи први.“+ 32  Док су путовали у Јерусалим, Исус је ишао испред њих. Ученици су били задивљени, а они који су ишли за њима бојали су се. Он је поново повео дванаесторицу на страну и почео да им говори о ономе што треба да му се догоди:+ 33  „Ево, идемо у Јерусалим. Син човечји биће предат свештеничким поглаварима и познаваоцима Закона. Они ће га осудити на смрт и предаће га људима из других народа, 34  који ће му се ругати, пљувати га, бичевати и убити, а он ће после три дана ускрснути.“+ 35  Јаков и Јован, Зеведејеви синови,+ пришли су му и рекли: „Учитељу, хтели бисмо да те замолимо да учиниш нешто за нас.“+ 36  Он их је питао: „Шта хоћете да учиним за вас?“ 37  Одговорили су му: „Кад будеш био у својој слави, допусти да један од нас седи с твоје десне стране, а други с леве.“+ 38  Исус им је рекао: „Не знате шта тражите. Можете ли да пијете из чаше из које ја пијем или да се крстите крштењем којим се ја крстим?“+ 39  Они су му одговорили: „Можемо.“ Тада им је Исус рекао: „Пићете из чаше из које ја пијем и крстићете се крштењем којим се ја крстим.+ 40  Али ја вам не могу дати да седите с моје десне и с моје леве стране. Та места припадају онима којима је то мој Отац наменио.“ 41  Кад су то чула остала десеторица, наљутила су се на Јакова и Јована.+ 42  Али Исус их је позвао к себи и рекао им: „Знате да владари господаре народима и великаши их држе под својом влашћу.+ 43  А међу вама не сме да буде тако. Него ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде слуга,+ 44  и ко хоће да буде први међу вама, нека буде свима роб. 45  Јер ни Син човечји није дошао да му служе, него да служи+ и да свој живот* да као откупнину за многе.“+ 46  Потом су дошли у Јерихон. Кад су он и његови ученици с мноштвом народа излазили из Јерихона, Вартимеј (Тимејев син), слепи просјак, седео је поред пута.+ 47  Кад је чуо да пролази Исус Назарећанин, повикао је: „Исусе, Сине Давидов,+ смилуј ми се!“+ 48  Многи су га ућуткивали, али он је још гласније викао: „Смилуј ми се, Сине Давидов!“ 49  Тада је Исус застао и рекао: „Позовите га.“ И позвали су слепог човека и рекли му: „Не бој се! Устани, зове те.“ 50  Он је збацио са себе свој огртач, скочио на ноге и дошао до Исуса. 51  Тада га је Исус упитао: „Шта хоћеш да учиним за тебе?“ А слепи човек му је одговорио: „Рабони*, учини да прогледам.“ 52  Исус му је рекао: „Иди, твоја вера те је излечила.“+ И одмах је прогледао+ и пошао за њим.

Фусноте

Дословно: „он“.
Дословно: „ставио у исти јарам“.
То јест да их благослови.
Дословно: „наследим“.
Израз „поћи за Исусом“ користи се у пренесеном смислу и значи постати Исусов следбеник.
Или можда: „један другог“.
Или: „свету; веку“. Видети Речник појмова, „Поредак“.
Или: „душу“.
„Рабони“ значи „учитељ“.