1, 2. Soske o Jehova otfrlingja e Saule? (Dikh i slika ko početok tari statija.)

KEDA o Jehova biringja e Saule te ovel cari, o Saul sine skromno (1. Sam. 9:1, 2, 21; 10:20-24). Ama, keda ulo cari počmingja te ovel gordo. Ki jekh prilika but Filistejcija ale te maren pe e Izraelconcar. O proroko o Samoil vakergja e Sauleske kaj ka avel hem ka del žrtva e Jehovaske. Angleder te avel o Samoil, o Izraelcija darandile hem but lendar našle hem mukhle e Saule. Ov ulo nestrplivo hem namesto te adžikerel e Samoile, ov dengja žrtva. E Saule na sine le pravo te kerel adava, hem adalea na kergja e Jehovaskiri volja (1. Sam. 13:5-9).

² Keda reslja o Samoil, ov ukoringja e Saule soske na šungja e Jehova. Ama, o Saul mislinela sine kaj na kergja ništo lošno. Ov manglja te opravdinel pe hem čak kergja krivo e javeren baši pli greška (1. Sam. 13:10-14). Taro adava vreme, o Saul počmingja te kerel javera da bukja so sikavena sine kaj tano gordo.  Adaleske, o Jehova otfrlingja le sar cari (1. Sam. 15:22, 23). E Sauleskoro životo počmingja šukar ama završingja but lošno (1. Sam. 31:1-6).

3. a) So mislinena but manuša baši skromnost? b) Kola pučiba ka odgovorina?

³ But manuša avdive mislinena kaj našti te oven skromna hem ko isto vreme te ovel len uspešno životo hem kariera. Ola falinena pe kaj tane pošukar e javerendar. Na primer, jekh pendžardo glumco hem političari vakergja: „O lafi skromnost nihari na važinela mange hem nadinava ma kaj nikogaš nane ni te važinel“. Tegani, soske tano važno jekhe hristijaneske te ovel skromno? Soj tani i skromnost, a so na? Ki akaja statija ka odgovorina ko akala pučiba. A ki javer statija ka dikha sar šaj te ačhova skromna čak keda tano pharo te kera adava.

4. Sar postapinela jekh gordo manuš?

⁴ I Biblija sikavela kaj i gordost tani sprotivno tari skromnost. (Čitin Izreki 11:2.) O David molingja e Jehova: „Arakh tle sluga taro gorda postapke“ (Ps. 19:13). Keda nekoj tano gordo ov obično kerela nešto so nane le pravo ili avtoriteti te kerel, šaj soske tano nestrplivo. Sarine amen nekogaš postapingjem gordo soske siem nesovršena. Ama sar so dikhlem taro primer e Sauleskoro, ako akava ovela amenge navika, tegani na keraja adava so mangela o Jehova. Ko Psalm 119:21 vakerela kaj o Jehova ukorinela adalen soj gorda. Soske kerela adava?

5. Soske tani seriozno greška te postapina gordo?

⁵ Sar prvo, keda postapinaja gordo, tegani sikavaja kaj na poštujnaja e Jehova, amare Devle hem Vladetele. Dujto, keda keraja nešto so nane amen avtoriteti te kera, verojatno ka rasprajna amen ili ka ovel amen nesoglasuvanje e javerencar (Izr. 13:10). Hem trito, keda o javera ka dikhen kaj kergjem nešto so na sine amen pravo te kera, šaj ka osetina amen ladžakerde (Luka 14:8, 9). Taro akala bukja dikhaja soske o Jehova mangela te ova skromna.

6, 7. Sar tane paše povrzime i skromnost hem i poniznost?

⁶ I skromnost hem i poniznost tane paše povrzime. Jekh ponizno hristijani nane gordo hem dikhela e javeren sar pobare pestar (Fil. 2:3). Nekoj soj ponizno obično tano hem skromno. Ov džanela kaj isi le ograničuvanja hem ponizno priznajnela ple greške. Ov mangela te šunel so mislinena o javera hem te sikljovel lendar. O Jehova but mangela e ponizno manuše.

⁷ I Biblija sikavela kaj o skromno manuš realno dikhela ki peste hem haljovela kaj isi nesave bukja so našti te kerel len ili nane leske dozvolime. Akava pomožinela le te poštujnel e javeren hem te postapinel ljubezno.

8. So sikavela kaj nekoj počminela te ovel gordo?

 ⁸ Ama, nekogaš šaj ka počmina gordo te razmislina bizo te ova svesna bašo adava. Sar šaj te avel dži ko adava? Šaj ka počmina te osetina amen považna taro javera soske isi amen nesave odgovornostija ko sobranie, ili paše siem nekasaja so isi le odgovornostija (Rim. 12:16). Ili, šaj ka počmina namerno te privlečina e javerengoro vnimanie ki amende (1. Tim. 2:9, 10). Šaj čak ka počmina te vakera e javerenge so valjani te keren hem so na valjani te keren (1. Kor. 4:6).

9. Soske nesave ule gorda? Vaker primer tari Biblija.

⁹ Šaj ka počmina te postapina gordo ako na kontrolirinaja amare pogrešna želbe. But džene ule gorda soske mangle te oven slavna, sine ljubomorna e javerenge, ili na kontroliringje pli holi. Akava slučingja pe nesave manušenge soj spomnime ki Biblija, sar na primer o Avesalom, o Ozija hem o Navuhodonosor. O Jehova jasno sikavgja lenge kaj valjani te oven ponizna (2. Sam. 15:1-6; 18:9-17; 2. Let. 26:16-21; Dan. 5:18-21).

10. Soske na valjani te osudina e javerengere motivija? Vaker primer tari Biblija.

¹⁰ Isi javera da pričine soske ponekogaš o manuša nane skromna. Razmislin bašo Avimeleh hem bašo Petar (1. Moj. 20:2-7; Mat. 26:31-35). Sine li ola gorda? Ili šaj na džanena sine sa o faktija hem postapingje bizo te razmislinen? Adaleske so našti te džana so isi nekas ko vilo, na valjani te osudina e javerengere motivija. (Čitin Jakov 4:12.)

11. So valjani te džana?

¹¹ Jekh skromno manuš džanela kova tano leskoro than ki e Devleskiri organizacija. O Jehova tano Devel so isi le redo. Ov sekole jekheske ko sobranie dengja te ovel le plo than. Sekoj amendar tano potrebno ko sobranie. O Jehova dengja amen različna poklonija, veštine, talentija ili sposobnostija, hem mukhela korkori amen te odlučina sar ka koristina len. Ako siem skromna, ka koristina len ko način sar so mangela o Jehova (Rim. 12:4-8). Amen džanaja kaj o Jehova adžikerela amendar te koristina len te šaj te falina le hem te pomožina e javeren. (Čitin 1. Petrovo 4:10.)

12, 13. So na valjani te bistra keda doživinaja promene ki amari služba e Jehovaske?

¹² O bukja so keraja len ki služba e Jehovaske šaj te meninen pe sar so nakhela o vreme. Na primer, razmislin bašo but promene so doživingja o Isus. Prvo, ov sine korkori ple Dadea (Izr. 8:22). Tegani, ov pomožingja e Jehovaske te kerel e angelen, i vselena, hem e manušen (Kol. 1:16). Palo adava, ov sine bičhaldo ki Phuv. Bijandilo sar bebe hem barilo (Fil. 2:7). Palo leskoro meribe, ov irangja pe ko nebo hem ko 1914 berš ulo Cari ko e Devleskoro Carstvo (Evr. 2:9). Hem ki idnina, keda ka završinen o iljada berša, o Isus ka iranel o Carstvo e Jehovaske te šaj „o Devel te ovel sarinenge sa“ (1. Kor. 15:28).

¹³ Amende da šaj te ovel amen but promene ko amaro životo. Nekogaš  amare odgovornostija šaj te meninen pe soske angjem asavke odluke. Na primer, šaj odlučingjem te ženina amen, šaj ulo amen čhave, ili odlučingjem te kera nesave promene te šaj te služina e Jehovaske polnovremeno. Nekogaš amare odgovornostija šaj ka meninen pe soske isi amen javera okolnostija. Šaj ka ova ki možnost te kera poviše ki služba, ili šaj ka valjani te kera pohari. Ama, bizi razlika dali siem terne ili phure, saste ili nasvale, o Jehova džanela sar šaj sekoj amendar najšukar te služinel leske. Ov na adžikerela amendar te kera poviše taro adava so šaj. Hem but ceninela sa so keraja baši leste (Evr. 6:10).

14. Sar i skromnost pomožinela amen te ova zadovolna amare zadačencar?

¹⁴ Isto sar o Isus, amen da šaj te ova zadovolna sekole zadačaja so dela amen o Jehova (Izr. 8:30, 31). O skromno manuš tano zadovolno taro zadače hem odgovornostija so isi le ko sobranie. Ov na koncentririnela pe ko adava so kerena o javera. Namesto adava, zadovolno tano ple thanea so isi le ki e Devleskiri organizacija. Ki pli zadača dikhela sar nešto soj leske dendo taro Jehova. O skromno manuš isto agjaar poštujnela e javeren hem spremno poddržinela len. Ov haljola kaj o Jehova lenge da dengja zadača (Rim. 12:10).

15. So šaj te sikljova taro Gedeon?

¹⁵ O Gedeon tano but šukar primer baši skromnost. Keda o Jehova vakergja leske te spasinel e Izraelcon taro Madijamcija, o Gedeon phengja: „Mli familija tani najtikni ko Manasija,  hem me sium najtikno ko kher me dadeskoro“ (Sud. 6:15). Ama, e Gedeone sine le doverba ko Jehova hem prifatingja i zadača. Tegani o Gedeon uveringja pe kaj šukar halilo so rodela lestar o Jehova hem molingja pe bašo vodstvo (Sud. 6:36-40). Ov sine silno hem hrabro manuš, ama isto agjaar sine mudro hem pretpazlivo (Sud. 6:11, 27). Palo adava, keda o manuša mangle te čhiven le te ovel vladeteli, ov na manglja. Keda završingja i zadača so dengja le o Jehova, ov irangja pe khere (Sud. 8:22, 23, 29).

16, 17. Sar šaj o skromno manuš te napredujnel?

¹⁶ Ako nekoj prifatinela nesavi zadača ili mangela te kerel nešto poviše ko sobranie, adava na značinela kaj nane skromno. I Biblija vakerela kaj tano šukar keda jekh sluga e Jehovaskoro mangela ki pobari mera te služinel e phralenge hem te napredujnel (1. Tim. 4:13-15). Ama, dali valjani te dobina nevi zadača te šaj te napredujna? Na. Sarine valjani te trudina amen te podobrina amari ličnost hem amare sposobnostija te šaj pošukar te služina e Jehovaske hem te pomožina e javerenge.

¹⁷ Angleder te prifatinel nesavi zadača, o skromno manuš ka dikhel so rodela pe lestar ki adaja zadača. Ov ka molinel pe bašo adava hem šukar ka razmislinel dali šaj te kerel la. Ka razmislinel bašo akala bukja: „Dali ka ovel man dovolno vreme hem sila te kerav javera da važna bukja? Ako na, dali šaj nesave taro mle zadače te dav te kerel len nekoj javer?“ Keda ka razmislinel bašo akala pučiba, o skromno manuš šaj ka odlučinel kaj našti te kerel adaja nevi zadača. Ako siem skromna, šaj ka valjani bašo nesave zadače te vakera „na“.

18. a) So kerela o skromno manuš keda dela pe leske nevi zadača? b) Sar o stiho taro Rimjanite 12:3 pomožinela amen te ova skromna?

¹⁸ O Jehova mangela „skromno te dža lea“ (Mih. 6:8). Adaleske, keda dobinaja nevi zadača, rodaja vodstvo hem pomoš lestar, isto sar so kergja o Gedeon. Valjani hor te razmislina bašo adava so vakerela o Jehova preku i Biblija hem leskiri organizacija. Ma te bistra kaj sa so keraja ki služba e Jehovaske nane adaleske so isi amen nesave sposobnostija, nego adaleske so o Jehova tano ponizno hem mangela te pomožinel amen (Ps. 18:35). O skromno manuš nane „te mislinel baši peste poviše taro adava so valjani te mislinel“. (Čitin Rimjanite 12:3.)

19. Soske valjani te ova skromna?

¹⁹ Jekh skromno manuš džanela kaj samo o Jehova zaslužinela sa i slava, soske ov tano o Stvoriteli hem o Najbaro so postojnela (Otk. 4:11). Ako siem skromna, ka ova zadovolna adalea so šaj te kera ki služba e Jehovaske. Ka poštujna o čuvstvija hem o mislenje e phralengoro hem e phenjengoro, a adava ka kerel te ova obedineta. O skromno manuš šukar mislinela angleder te kerel nešto, akava pomožinela le te na kerel seriozna greške. O Jehova mangela okolen soj skromna. Adaleske, i skromnost tani but važno e Devleskere narodoske. Ki javer statija ka dikha sar šaj te ačhova skromna čak keda tano pharo te kera adava.