Дәрбази һондоре буйин

Дәрбази навәроке буйин

Гәло Дьбә Ԝәки Дьнйа бе Зӧлми бә?

Гәло Дьбә Ԝәки Дьнйа бе Зӧлми бә?

Гәло щәм тә йан нәфәред мала тә тьште ӧса ԛәԝьмийә, кӧ һун жь бо зӧлмийе зийане кʹәтьнә? Гәло тӧ гәрәке бәрхԝә кʹәви кӧ дьбәкә тӧ ль ахьрийе жь бо зӧлмийе зийане кʹәви? Ль сәр зӧлмийе дьбежьн ԝәки әв һәйә «нәхԝәшийа тʹәмамийа дьнйайе». Ԝәрен һьнә мәсәла бьньһерʹьн.

ЗӦЛМИЙА МАЛБӘТЕ У ЙА СЕКСУАЛ: Ль гора һʹәсабе Мьләтед Йәкбуйи, «жь се кʹӧлфәта йәк, жийина хԝәда рʹасти зӧлмийа физики йан сексуали те жь алийе рʹеһәвалда». Йазьх, «ньһа ль тʹәмамийа дьнйайе жь пенщ кʹӧлфәта йәк дькарә бькʹәвә бьн зӧлмийа ӧса: мәсәлә хьрабкьрьн».

КРИМИНАЛ: Ль гора һʹәсабе, дь Ԝәлатед Йәкбуйида, ԝәкә 30 000 зедәтьр кʹомед ԛачаха, зӧлмийе дькьн. Дь Америкайа Латинида, жь 3 мәрьва 1, бо криминале зийане дькʹәвә.

КӦШТЬН: Чаԝа кӧ һатьбу кʹьфшкьрьне дь сала 2012-да, ԝәкә нив милион мәрьв һатьнә кӧштьне. Дь шәрʹада һаԛас мәрьв нәһатьнә кӧштьне. Һьмбәри ԝәлатед дьн, дь Африкайа Башуреда у Америкайа Навинда, чар щар һе зедә мәрьв тенә кӧштьне. 100 000 мәрьва зедәтьр дь Америкайа Латинида һатьбун кӧштьне, у незики 50 000 жи дь Бразилйайеда. Гәло сафикьрьна ве проблеме дькарә бе дитьне?

ГӘЛО ДЬКАРЬН ЗӦЛМИЙЕ БЬДЬНӘ СӘКЬНАНДЬНЕ?

Гәло чьма зӧлми ӧса бәла буйә? Гәләк мәʹни һәнә, мәсәлә: стрес жь бо фьрԛийа мәзьн дь сосийаледа у аборийеда, зӧлми һьндава зарʹа жь бо гәләк ичʹкәвәхԝарьн у наркотикайе, ӧса жи нәфрʹәткьрьн у һʹәвсуди. Диса жи мәни әԝ ә, кӧ һьнә мәрьвед зӧлм найенә щәзакьрьне.

Ле дь һьнә щийада ида дьхәбьтьн, сәва кӧ зӧлмийе бьдьнә сәкьнандьне. Дь Бразилийайеда, шәһәре Сао Пауло, кʹидәре кӧ гәләк мәрьв дьжин, дәһә салед дәрбазбуйида, һәжмара кӧштьне ԝәкә 80 сәләфи кем бу. Дь ви шәһәрида һʹәму щурʹә зӧлми диса һәнә, у жь 100 000 мәрьва 10 тенә кӧштьне. Ле чь гәрәке бе кьрьне, сәва кӧ зӧлми педа бе сәкьнандьне?

Сафикьрьна баш әԝ ә, кӧ мәрьв гәрәке ньһерʹандьн у рʹабун-рʹуньштандьна хԝә бьгӧһезьн. Мәрьвед зӧлм гәрәке хәйсәтед ӧса нав хԝәда бьгӧһезьн, ча бабахи, тьмати у хԝәһʹьзи. У дәԝсе әԝана гәрәке һʹьзкьрьна хԝә пешда биньн, ԛәдьре мәрийа бьгьрьн у бона ԝан хәм бькьн.

Гәло чь гәрәке мәрьва һелан кә, сәва кӧ нав хԝәда гӧһастьнед ӧса мәзьн бькьн? Һәла бьфькьрьн дәрһәԛа ԝе йәке, чь кӧ Кʹьтеба Пироз һин дькә:

  • «Чьмки бь ве йәке әм һʹьзкьрьна хԝә һьндава Хԝәдеда дьдьнә кʹьфше, гава әм тʹәмийед ԝи дьԛәдиньн» (1 Йуһʹәнна 5:3).

  • «Әԝе кӧ жь Йаһоԝа дьтьрсә, зӧлмийе нәфрʹәт дькә» * (Мәтʹәлок 8:13, ДТʹ).

Һʹьзкьрьн һьндава Хԝәдеда, у тьрса кӧ дьле ԝи нәешиньн, дькарә мәрьвед зӧлм һелан кә, кӧ жийина хԝә педа бьгӧһезьн. Гәло әв йәк бь рʹасти ӧса нә?

Ԝәрен әм бьньһерʹьн мәсәла Алекс, * йе кӧ жь бо ԛачахбуне, 19 сала дь кәла Бразьлйайеда рʹуньштьбу. Әԝи дәстпекьр тʹәви Шәʹдед Йаһоԝа Кʹьтеба Пироз һин бә у дь сала 2 000-да бу Шәʹде Йаһоԝа. Әԝи бь рʹасти рʹабун-рʹуньштандьна хԝәйә зӧлм педа гӧһаст? Бәле, у Алекс гәләк пʹошман дьбә жь бо һʹәму шьхӧлед хьраб кӧ әԝи дькьр. Әԝ дьбежә: «Мьн Хԝәде һʹьз кьр, йе кӧ мьнрʹа да кʹьфше, кӧ бь дьловани бахшандийә мьн. Рʹазибун у һʹьзкьрьн һьндава Йаһоԝа, али мьн кьрьн жийина хԝә бьгӧһезьм».

Сәзар, жь Бразилийе пе силһʹа ԛачахти дькьр. Әԝи 15 сала һәма ви щурʹәйи дьжит. Ле чь ԝи һелан кьр кӧ бе гӧһастьне? Чахе әԝ дь кәледа бу, әԝ тʹәви Шәʹдед Йаһоԝа текли бу у һинбуна Кʹьтеба Пироз дәстпекьр. Сәзар дьбежә: «Тʹәзә мьн нета жийине дит. Әз һин бум Хԝәде һʹьз бькьм у тьрса Хԝәде кʹәтә дьле мьн. Әве тьрсе әз һелан кьрьм шьхӧлед хԝәйи хьраб бьһельм, чь кӧ дьле Йаһоԝа дешанд. Мьн дьхԝәст шькьрдарийа хԝә һьндава Йаһоԝа бьдьмә кʹьфше. Һәма әве һʹьзкьрьн у тьрсе әз һелан кьрьм жийина хԝә бьгӧһезьм».

Пебьһʹәсьн кӧ чаԝа һун дькарьн дьнйа бе зӧлмда бьжин

Жь ԝан мәсәла чь те кʹьфше? Ԝәки ԛәԝата Кʹьтеба Пироз дьгьһиже кӧ жийина мәрьва педа бьгӧһезә, һәла ньһерʹандьна ԝана жи дьгӧһезә (Әфәси 4:23). Алекс, дәрһәԛа кʹижани кӧ мә жоре гьли дькьр, дьбежә: «Чь кӧ әз жь Кʹьтеба Пироз пеһʹәсийам, сәва мьн мина ава тʹәмьз бу, кʹижан кӧ һʹьше мьн жь фькьред хьраб тʹәмьз кьр. Әве тьштед ӧса тʹәмьз кьр, чь кӧ әз бәре ԛә нәдьфькьрим жи кӧ әзе бькарьбьм жь ве йәке тʹәмьз бьм». Бәле, чахе әм һʹьше хԝә бь әʹламәтийа тʹәмьзә жь Кʹьтеба Пироз тʹьжә дькьн, әв йәк фькьред хьраб жь мә дур дьхә. Демәк Хәбәра Хԝәде дькарә мә паԛьж кә (Әфәси 5:26). Чаԝа һатә кʹьфше мәрьвед зӧлм у хԝәһʹьз дькарьн жийина хԝә бьгӧһезьн у бьбьнә мәрьвнә ԛәнщ у әʹдьлайиһʹьз (Рʹомайи 12:18). Чахе әв мәрьв принсипед Кʹьтеба Пироз дьдьнә хәбате, бь ԝе йәке жийина ԝан баш у бь әʹдьлайи дәрбаз дьбә (Ишайа 48:18).

Дь 240 ԝәлатада, 8 милйона зедәтьр Шәʹдед Йаһоԝа кʹьлита сафикьрьна зӧлмийе дитьнә. Мәрьвед жь һʹәму мьләта, у фьрԛи тʹьнә дәԝләти нә йан кʹәсиб, һин бун Хԝәде һʹьз бькьн. Ԝана ӧса жи мәрьвед дьн һʹьз кьрьн у чаԝа малбәта һʹәмдьнйайе, әʹдьлайеда дьжин (1 Пәтрус 4:8). Әв йәк рʹасти жи избаткьрьнәкә мәзьн ә, кӧ нишан дькә, ԝәки дьнйа бе зӧлми дькарә һәбә.

ДЬНЙАКӘ БЕ ЗӦЛМ ИДА НЕЗИК Ә!

Кʹьтеба Пироз соз дьдә кӧ Хԝәде ԝе зутьрәке әʹрде жь зӧлмийе паԛьж кә. Әв дьнйа тʹәви шьхӧле хԝәйи зӧлм «бона Рʹожа Ахрәте тенә һьштьне, кʹижанеда мәрьвед нәпʹак ԝе ӧнда бьн һәрʹьн» (2 Пәтрус 3:5-7). Ида жь бо мәрьвед зӧлм, йед дьн ԝе нәчәрчьрьн. Жь кʹӧ әм заньн, ԝәки Хԝәде дьхԝазә зӧлмийе педа бьдә сәкьнандьне?

Кʹьтеба Пироз дьбежә: Хԝәде «жь кәсен хьраб у йен кӧ зордарийе һʹәз дькьн, нәфрʹәте дькә» (Зәбур 11:5, ДО). Әʹфьрандаре мә, әʹдьлайе у һәԛийе һʹьз дькә (Зәбур 33:5; 37:28). Ләма жи әԝ һʹәта-һʹәтайе ԝе мәрьвед зӧлм тәйах нәкә.

Бәле, дьнйа тʹәзә кӧ ԝе бь әʹдьлйайе тʹьжә бә, ида незик ә (Зәбур 37:11; 72:14). Һун дькарьн һе зедә пебьһʹәсьн, ԝәки чь лазьм ә диса бькьн сәва кӧ бьжин дьнийакә бе зӧлмда?

^ абз. 12 Чаԝа кӧ дь Кʹьтеба Пирозда һатийә ньвисандьне, Йаһоԝа наве Хԝәде йә

^ абз. 14 Нав һатьнә гӧһастьне.