Пређи на садржај

Пређи на садржај

Шта су открили у Језраелу?

Шта су открили у Језраелу?

Шта су открили у Језраелу?

ВЕКОВИМА је на месту древног града Језраела била само пустош. Једно време је овај град био врло значајан у библијској историји. Лишен своје раније славе и прекривен слојевима земље, данас је он сведен на једну хумку, то јест брежуљак. Недавних година археолози су почели да истражују остатке Језраела. Шта су ове рушевине изнеле на видело о библијским извештајима?

Језраел у Библији

Смештен у источном делу долине Језраел, град Језраел налазио се у плоднијем подручју древне земље Израел. Право преко долине, на северу, лежало је брдо Морех крај којег су се Миђани улогорили док су се припремали да нападну судију Гедеона и његове чете. Нешто источније, у подножју планине Гелвује, налази се извор Арод. Овде је Јехова смањио Гедеонову војску од неколико хиљада војника на само 300 људи како би показао да може ослободити свој народ без моћне војне силе (Судије 7:1-25; Захарија 4:6). На оближњој планини Гелвуји, Филистеји су поразили Саула, првог краља Израела, у драматичној бици у којој су Јонатан и друга два Саулова сина убијени, а Саул извршио самоубиство (1. Самуилова 31:1-5).

Библијски извештаји о древном граду Језраелу говоре о изразитим супротностима. Они говоре о злоупотреби власти и отпадништву израелских владара, али и о верности и ревности Јеховиних слугу. Ту у Језраелу је краљ Ахав — владар северног десетоплеменског краљевства Израела, у другој половини десетог века пре н. е. — сместио своју краљевску резиденцију иако је званично главни град била Самарија (1. Краљевима 21:1). Из Језраела је Ахавова жена туђинка, Језавеља, претила смрћу Јеховином пророку Илији. Она је била гневна што је Илија неустрашиво погубио Валове пророке на гори Кармил након испита који је он извео о томе ко је прави Бог (1. Краљевима 18:36–19:2).

Затим је у Језраелу био почињен један злочин. Био је убијен Навутеј Језраељанин. Краљ Ахав је завидно прижељкивао Навутејев виноград. Када је краљ тражио да му се да земља, лојални Навутеј је одговорио: „Сачувај Боже да теби дам наслеђе отаца својих.“ Овај принципијелни одговор се Ахаву уопште није допао. Пошто је приметила краљево суморно расположење, краљица Језавеља је покренула лажни судски процес и оптужила Навутеја за богохуљење. Недужни Навутеј је проглашен кривим и каменован до смрти, а краљ се дочепао његовог винограда (1. Краљевима 21:1-16).

Због ових злих дела, Илија је пророковао: „Пси ће изести Језавељу испод зидова Језраелских.“ Надаље је пророк објавио: „Ко од дома Ахавова умре у граду изешће га пси... Нико се није продао као Ахав да чини оно што је зло пред очима Јеховиним, а Језавеља, жена његова, подговараше га на то.“ Међутим, зато што се Ахав понизио када је Илија јавио Јеховину осуду, Јехова је објавио да ова казна неће доћи док је Ахав жив (1. Краљевима 21:23-29). Библијски извештај даље каже да је у данима Илијиног наследника Јелисеја, Јуј био помазан за краља Израела. Када је ујахао у Језраел, Јуј је наредио да се Језавеља баци кроз прозор палате, тако да су је коњи изгазили. Касније је откривено да су пси луталице оставили само њену лобању, стопала и шаке (2. Краљевима 9:30-37). Последњи библијски извештај директно везан за Језраел говори о погубљењу 70 Ахавових синова. Јуј је сакупио њихове главе у две гомиле код Језраелских градских врата, након чега је побио друге великаше и свештенике који су били укључени у Ахавово отпадничко владање (2. Краљевима 10:6-11).

Шта су археолози пронашли?

Године 1990. започео је један заједнички пројекат ископавања на месту Језраела. Учествовали су Институт за археологију са универзитета у Тел Авиву (којег је представљао Дејвид Усишкин) и Британска школа археологије из Јерусалима (коју је представљао Џон Вудхед). Током седам циклуса (сваки циклус је трајао шест недеља), од 1990. до 1996, на овом локалитету је радило од 80 до 100 добровољаца.

Савремени приступ археологији састоји се у испитивању доказа с места ископавања на темељу самих одлика тог места, без позивања на унапред формиране идеје и теорије. Дакле, за археологе који проучавају библијске земље, извештај из Писма не представља задњу реч на том пољу. Сви други извори и природни докази морају се размотрити и пажљиво одмерити. Међутим, како каже Џон Вудхед, не постоји ниједан древни писани материјал о Језраелу осим неколико поглавља из Библије. Требало би зато да библијски извештај и библијска хронологија буду део сваког истраживања. Шта су настојања археолога открила?

Пошто су утврде и грнчарија били ископани, од почетка је било јасно да рушевине потичу из такозваног гвозденог доба, што их тачно ставља унутар периода библијског Језраела. Али наставак ископавања пружио је пуно изненађења. Прво изненађење била је величина и налазишта и његових масивних утврда. Археолози су очекивали налазиште са утврдама које би се могле упоредити са онима у древној Самарији, главном граду краљевства Израела. Међутим, како се и даље копало, постало је јасно да је Језраел био далеко већи. Дуж зидова су биле смештене утврде, димензија 300 са 150 метара, чија је укупна унутрашња површина више од три пута већа од површине утврда било којег другог откривеног града у Израелу из тог периода. Град је био окружен сувим јарком при чему се са утврђења стварао пад од 11 метара. Према професору Усишкину, овај јарак је за библијска времена био карактеристика без преседана. „У Израелу нисмо нашли ништа слично овоме све до периода крсташа“, рекао је он.

То што у центру града није било огромних грађевина била је друга неочекивана одлика. Велика количина црвенкастобраон земље која је донесена током изградње града искоришћена је за стварање једног уздигнутог нивоа земље — типа великог подигнутог подијума, или платформе — са оградом око њега. Други прелиминарни извештај о ископавању у Тел Језраелу коментарише да би овај узвишени подијум могао бити доказ да је Језраел био нешто више од краљевске резиденције. У њему се каже: „Желели бисмо да изнесемо могућност да је Језраел био централна војна база краљевске војске Израела у време амридских [Амрија и његових потомака] краљева... у којој су се јединице бојних кола и коњица држале и обучавале.“ Судећи по величини овог уздигнутог подијума, као и по самој огради, Вудхед теоретише да би ово могло бити нека врста места за војну параду ради истицања војне моћи у то време највеће силе бојних кола на Средњем истоку.

Ископани остаци градских врата јесу одлика која посебно интересује археологе. Они указују на један улаз с капијом и најмање четири трема. Међутим, пошто је пуно камења са овог налазишта током векова разграбљено, открића су непотпуна. Вудхед је мишљења да ови остаци указују на врата са шест тремова, која су сличних димензија као врата откривена у Мегиду, Асору и Гезеру. a

Археолошка открића указују на изненађујуће кратак период постојања овог града који је тако идеално лоциран, како у војном тако и у географском погледу. Вудхед истиче да је Језраел, као јако утврђен град, постојао само један одређени период — и био у употреби само неколико деценија. То је у оштрој супротности с многим другим кључним библијским местима у Израелу, као што су Мегидо, Азор, и главни град Самарија, који су били више пута преграђивани, проширивани и насељавани током различитих периода. Зашто је ово идеално место тако брзо изашло из употребе? Вудхед претпоставља да су Ахав и његова династија малтене проузроковали економску пропаст због расипања државних средстава. То се види у неумереној величини и моћи Језраела. Нови режим под Јујом вероватно је желео да се одвоји и од самог помена на Ахава, па је због тога напустио град.

Сви до сада ископани докази потврђују да је Језраел био главни израелски центар у гвозденом добу. Његова величина и утврде слажу се са описом из Библије, који га приказује као истакнуту краљевску резиденцију Ахава и Језавеље. Знаци који указују на краткотрајну настањеност у њему током овог периода слажу се с библијским извештајем о овом граду: брзо је постао значајан током Ахавовог владања и затим, на Јеховину заповест, био је очигледно срамотно понижен када је Јуј ’побио све оне који бејаху остали од дома Ахавова у Језраелу и све великаше његове и доглавнике и управнике његове да ниједан не утече‘ (2. Краљевима 10:11).

Хронологија Језраела

„У археологији је тако тешко добити тачну основу за одређивање датума“, признаје Џон Вудхед. Док су разматрали резултате седмогодишњег ископавања, ови археолози су их упоређивали са открићима на другим археолошким налазиштима. То је довело до поновног прорачунавања и дебата. Зашто? Јер од ископавања у Мегиду, које је извршио израелски археолог Јигаел Јадин, током 1960-их и раних 1970-их, многи из света археологије сматрали су да је он открио утврде и градске капије које датирају из периода краља Соломона. Сада су, утврде, грнчарија и врата откривени у Језраелу навели неке да посумњају у ове закључке.

На пример, грнчарија пронађена у Језраелу идентична је са оном из слоја земље у Мегиду коју је Јадин повезао са Соломоновом владавином. Структура и димензије врата ова два града су сличне, ако не и идентичне. Вудхед каже: „Сви докази или стављају Језраел у Соломоново време или датуме ових одлика из других места [Мегида и Азора] враћају у период Ахава.“ Пошто Библија јасно повезује Језраел са Ахавовим периодом, он мисли да је разумније прихватити да ови слојеви одају слику времена Ахавове владавине. Давид Усишкин се слаже: „Библија каже да је Соломон саградио Мегидо — она не каже да је он саградио баш та врата̂.“

Може ли се сазнати историја Језраела?

Да ли ова археолошка открића и настале дебате бацају сенку сумње на библијски извештај о Језраелу или Соломону? Заправо, полемика у археологији слабо утиче на библијски извештај. Археологија, за разлику од библијског приповедања, има другачију основу за испитивање историје. Она поставља другачија питања и истиче друге ствари. Могли бисмо упоредити једног истраживача Библије и археолога с путницима на приближно паралелним путевима. Један путник вози по улици, други хода по тротоару. Њихова запажања и интереси су различити. Ипак, њихове процене се више надопуњавају него што се размимоилазе. Упоређивање утисака ова два путника може довести до фасцинантних увида.

Библија садржи писани запис древних догађаја и људи; археологија покушава да дође до информација о овим догађајима и људима испитујући сваки траг који се још увек може наћи у земљи. Међутим, ови остаци су обично непотпуни и подложни различитим тумачењима. С тим у вези, у својој књизи Archaeology of the Land of the Bible—10,000−586 B.C.E. Амихај Мазар коментарише: „Археолошки рад на терену у великој мери представља умешност као и комбинацију обучености и професионалне вештине. Ниједна крута методологија не може засигурати успех, па су флексибилност и креативност управника на терену обавезни. Карактер, таленат и здрав разум археолога нису мање важни од његове обучености и извора материјала који су му доступни.“

Археологија је потврдила постојање главног краљевског и војног центра у Језраелу, центра који је постојао изненађујуће кратко време током историјског периода који се поклапа са Ахавовом владавином — баш као што то и Библија каже. Појавила су се многа интересантна питања која археолози могу да изучавају у наредним годинама. Ипак, странице Божје Речи Библије настављају да говоре с јасноћом, пружајући нам исцрпну причу на начин на који археолози никада неће моћи.

[Фуснота]

a Види чланак „Мистерија о вратима“ у Кули стражари од 15. августа 1988. (енгл.).

[Слике на 26. страни]

Археолошка ископавања у Језраелу

[Слика на 28. страни]

Ханански идол пронађен у Језраелу