Млади питају . . .

Зашто нас је тата напустио?

„Никада нисам стварно разумео зашто је мој отац отишао. Знао сам само оно што ми је мајка испричала“ (Џејмс). a

КАДА се отац покупи и оде од куће, за собом обично оставља бујицу бола и горчине. „Стварно сам био потресен када су се мама и тата растали“, каже 14-годишњи Џејмс, горе цитиран. Када отац оде без иједне речи објашњења и после престане да одржава контакт с децом, она се годинама могу борити са осећајима кривице, одбачености и озлојеђености. b

Ако је твој отац отишао, можда си болно свестан разлога због ког је то урадио. „Мој отац је отишао због друге жене“, каже младић по имену Мајкл. „Једном сам га видео с њом и био сам страшно љут. Имао сам осећај да нас је изневерио.“ Међутим, у неким случајевима такав одлазак може бити олакшање. Мелиса чији је отац алкохоличар, каже: „Да је остао с нама било би нам још теже.“

Ипак, у многим случајевима деца немају појма зашто је њихов отац отишао и због тога његово одсуство може бити још болније. Додуше, можда си знао да твоји родитељи имају проблема, али можда ниси ни сањао да ће се разићи. Роберт се присећа: „Када је тата отишао, стварно нисам разумео шта се све дешавало. Само сам знао да нешто није у реду јер су се родитељи стално свађали.“

Зашто неки очеви напуштају дом? Ако је и твој отац отишао, да ли то треба да схватиш као да је тебе лично одбацио? Зашто можда твоји родитељи не желе много да ти причају о томе? Зар ти не дугују објашњење?

Зашто ћуте?

Разлози очевог одласка никад нису пријатни. Често је разлог прељуба — неисправно понашање које се обично вешто скрива од породице. Када жена открије такав преступ може одлучити да се разведе од мужа. Може га чак замолити да мирно оде пре него што она поднесе молбу за развод брака. Деца можда уопште не знају зашто се то дешава.

Ипак, покушај да разумеш зашто твоја мама не жели да ти тачно открије шта се  десило. Један разлог је тај што можда мисли да би само повећало бол ако би ти открила било какво неисправно понашање твога оца. Такође, замисли само колико је жена повређена када открије да је муж вара (Малахија 2:13, 14). Зато ако је прељуба узрок раздвајања твојих родитеља, немој се изненадити ако твоја мајка сматра да је сувише болно да о томе разговара.

А како је са оцем? Ако је био неверан твојој мајци разумљиво је да није кадар да с тобом прича о томе. Неки мушкарци се осећају толико кривима због свог неисправног понашања да својој деци не могу погледати у очи! Па ипак, упркос томе што су срамно поступили, многи очеви и даље воле своју децу и можда настоје да поново успоставе однос с њима.

У неким случајевима отац одлази због неисправног понашања жене, и он се на све начине труди да остане близак с децом. У другим пак, развод није уопште последица прељубе већ врхунац дугогодишњих брачних свађа c (Пословице 18:24, NW). Пошто се то обично дешава иза затворених врата, ти можда немаш појма око чега су се свађали.

Библија у Пословицама 25:9 каже: „Брани парбу своју од ближњега свога, али немој другог да откриваш тајне.“ Понекад брачне свађе укључују приватне, интимне ствари. Веровао или не, вероватно је боље да не слушаш о томе. Осим тога, ’откривање тајни‘ често лошу ситуацију учини још гором. Можда си склон томе да станеш на нечију страну — што ће само створити још већи раскол у породици. Дугорочно гледано, за тебе је боље ако родитељи задрже за себе појединости у вези са својим препиркама.

Бори се са озлојеђеношћу стичући увид

Па ипак, тешко је не бити љут и озлојеђен када отац напусти дом, а ти не знаш зашто је то урадио. Међутим, у Пословицама 19:11 (NW) Библија запажа: „Увид који човек има сигурно смањује [не безусловно и отклања] његов гнев.“ Није потребно да знаш све појединости да би имао увид.

На пример, Библија нам помаже да схватимо да су наши родитељи несавршени. Она каже: „Сви су сагрешили и не достижу Божју славу“ (Римљанима 3:23). Прихватање ове болне истине помоћи ће ти да грешке родитеља видиш у исправном светлу. Ако рецимо твој отац није испоштовао брачни завет, то је озбиљан пропуст због ког је одговоран пред Богом (Јеврејима 13:4). Али то не значи обавезно да те је одбацио или да те не воли.

Сви брачни парови подносе „невољу у телу“ (1. Коринћанима 7:28). Иако нема оправдања за то, неки мушкарци и жене препуштају се неисправном понашању под притиском живота у овом проблематичном свету. Роберт се присећа: „Тата је желео оно што је за нас најбоље. Преселили смо се као породица у једно подручје где је он мислио да ће моћи више да зарађује за живот тако да бисмо могли имати лепу кућу и бити срећни.“ Али његови добронамерни покушаји да као отац изгради један бољи живот за своју породицу убрзо су кренули наопако. Роберт објашњава: „Тата је све ређе посећивао хришћанске састанке. Затим је изгубио  посао. После неког времена почео је да вређа маму и сестру.“ Убрзо се ситуација толико погоршала да су се његови отац и мајка развели.

Роберта је могла уништити огорченост због грешака његовог оца. Али увид у очеву ситуацију је ублажио његов гнев. Иако је распад брака његових родитеља био потресан, Роберт је нешто важно научио из тога. Он каже: „Када будем основао породицу духовне ствари морају доћи на прво место.“

Мајкл, раније поменут, такође се морао борити са осећањем огорчености. „Хтео сам да нанесем бол тати због оног што нам је урадио“, признаје он. Ипак је остао у вези са оцем. С временом је Мајкл успео чак и да се ослободи гнева и да настави нормално да живи.

Можда и ти желиш да покушаш да колико год је то могуће сачуваш нормалан однос са оцем. Истина, он је можда повредио тебе и маму. Али ти вероватно не знаш све чињенице. Па чак и ако знаш да је крив због тог преступа, он је још увек твој отац. Ти си обавезан да му покажеш бар извесну меру поштовања (Ефешанима 6:1-3). Избегавај ’гнев и срџбу и вику и погрдан говор‘ када разговараш с њим (Ефешанима 4:31). Уколико је могуће остани неутралан што се тиче личних препирки твојих родитеља. Тиме што ћеш уверити оба твоја родитеља да их волиш моћи ћеш имати добар однос и с једним и с другим.

Ниси ти крив

То што је твој отац напустио дом вероватно је нешто најболније што си икад доживео. Чак и ако никад не откријеш све разлоге због којих је отишао, нема потребе да се ти осећаш кривим. Тачно је да то може изгледати као да те је лично одбацио. Али бракови се ретко кад распадну због деце. Твоји родитељи су се заветовали пред Богом да ће остати заједно. На њима је одговорност да испуне тај завет — а не на теби (Проповедник 5:3-5).

Ако си још увек збуњен, осећаш се кривим и одговорним, зашто не покушаш да то кажеш родитељима? Они могу да се отворе и да те умире. Џејмс, цитиран на почетку, потврђује то: „Имао сам обичај да размишљам како сам ја крив, све док отац и мајка нису сели и разговарали са мном.“ Млада Ненси је исто тако осећала кривицу када су се њени отац и мајка разишли. После неколико разговора с мамом она је закључила: „Деца не треба да криве себе због оног што раде њихови родитељи.“ Да, ако препустиш родитељима да ’носе свој сопствени терет‘ одговорности то ће те заштитити од тога да се осећаш емоционално преоптерећен (Галатима 6:5). Али како можеш да се бориш с мишљу да сада живиш у кући без оца? Један од наредних чланака у овој серији пружиће неке одговоре.

[Фусноте]

[Слика на 15. страни]

Немој кривити себе због брачних проблема твојих родитеља