Мелитон Сардски — бранилац библијских истина?

ПРАВИ хришћани сваке године обележавају Господову вечеру на дан који одговара 14. нисану јеврејског календара. Они су послушни Исусовој заповести: „Чините ово мени на спомен.“ Управо на тај дан, 33. године наше ере, Исус је, након прославе Пасхе, успоставио Меморијал у знак сећања на своју жртвену смрт. Тог истог дана је и умро (Лука 22:19, 20; 1. Коринћанима 11:23-28).

У другом веку наше ере, неки су почели да мењају време и начин обележавања овог догађаја. У Малој Азији, и даље се обележавао датум Исусове смрти. Међутим, према једном делу, „у Риму и Александрији био је обичај да се обележава ускрсење, и то у наредну недељу“, што се називало Ускршња Пасха. Група позната под именом кватродецимани (назив је изведен од латинске речи која значи четрнаест) бранила је гледиште да Исусову смрт треба обележавати 14. нисана. Мелитон Сардски је био њихов истомишљеник. Ко је био Мелитон? На који је начин бранио ову, као и друге библијске истине?

’Велико светло‘

Према делу Црквена историја Еусебија из Цезареје, Поликрат Ефешки је крајем другог века у Рим послао писмо у ком је доказао да треба обележавати „четрнаести дан, дан Пасхе, у складу с Јеванђељем, без одступања, држећи се правила вере“. Према овом писму, Мелитон — епископ из Сарда у Лидији — био је један од оних који су сматрали да је 14. нисан дан који треба обележавати. У писму стоји да су Мелитонови савременици на њега гледали као на једно од ’великих светала која су заспала смртним сном‘. Поликрат је такође рекао да се Мелитон није женио и да је „живео потпуно у Светом Духу, а сада лежи у Сарду чекајући позив с неба да устане из мртвих“. То можда значи да је Мелитон био међу онима који су веровали да се ускрсење неће одиграти све до Христовог повратка (Откривење 20:1-6).

 Изгледа да је Мелитон био храбар и одлучан човек. Штавише, он је Марку Аурелију, који је био римски император од 161. до 180. н. е., написао Апологију у корист хришћанства, једну од првих које су уопште написане. Мелитон се није плашио да брани хришћанство и да оптужи зле и похлепне људе. Ти зли људи позивали су се на царске наредбе и тражили оправдања да би прогонили и неправедно осудили хришћане, како би узели њихове поседе.

Мелитон је императору одважно написао: „Упућујемо Вам само ову молбу: да сами испитате оне због којих су настали ови раздори [хришћане] и да исправно просудите да ли треба да умру и буду кажњени или им треба засигурати безбедност и слободу. Ако ова одредба и нова одлука, која не би била праведна чак ни према варварским непријатељима, не долази од Вас, молимо Вас још више да не превидите нас који трпимо незаконито пљачкање руље.“

Коришћење Светог писма у одбрани хришћанства

Мелитон се веома занимао за проучавање Светог писма. Премда немамо потпун списак његових дела, неки наслови нам откривају колико су га интересовале библијске теме. Нека од његових дела су: О хришћанском животу и пророцима, О вери и човеку, О стварању, О крштењу и истини, вери и Христовом рођењу, О гостољубивости, Кључ и О Ђаволу и Јовановом откривењу.

Мелитон је лично путовао у земље о којима се говори у Библији како би утврдио тачан број књига Хебрејских списа. О томе је написао: „Дакле, када сам отишао на Исток, тамо где се све ово проповедало и где се живело по томе, и након што сам тачно сазнао које су књиге Старог Завета и забележио чињенице, шаљем их теби.“ Иако се у овом списку не наводе Немија и Јестира, то је ипак најстарији каталог канонских  књига Хебрејских списа у делима оних који су се изјашњавали као хришћани.

Током овог истраживања, Мелитон је сакупио низ стихова из Хебрејских списа у којима се налазе пророчанства о Исусу. То његово дело, под насловом Изводи, показује да је Исус био дуго очекивани Месија и да су Мојсијев закон и Пророци указивали на Христа.

Одбрана важности откупнине

У значајнијим градовима Мале Азије постојале су велике заједнице Јевреја. Јевреји из Сарда, где је Мелитон живео, обележавали су Пасху 14. нисана. Мелитон је написао проповед под називом Пасха, која је показала да је под Законом било оправдано држати Пасху и која је одбранила то што хришћани обележавају Господову вечеру 14. нисана.

Након што је прокоментарисао 12. поглавље Изласка и показао да је Пасха предочавала Христову жртву, Мелитон је објаснио зашто нема смисла да хришћани обележавају Пасху. Разлог је био тај што је Бог укинуо Мојсијев закон. Затим је показао зашто је Христова жртва била неопходна: Бог је Адама сместио у рај с намером да му пружи срећан живот. Међутим, први човек није послушао заповест да не једе с дрвета познања добра и зла. Тако се појавила потреба за откупнином.

Мелитон је више пута нагласио да је Исус био послат на земљу и да је умро на стубу како би људе који имају веру откупио од греха и смрти. Занимљиво је да је Мелитон користио грчку реч ксилон, што значи „дрво“, када је указивао на стуб на ком је Исус умро (Дела апостолска 5:30; 10:39; 13:29).

Мелитон је био познат и ван Мале Азије. С његовим делима су били упознати Тертулијан, Климент Александријски и Ориген. Међутим, историчар Ранијеро Канталамеса запажа: „Опадање Мелитоновог значаја, што је постепено довело до нестанка његових списа, започело је када је обичај Ускршње недеље однео победу и када се на кватродецимане почело гледати као на јеретике.“ На крају су Мелитонови списи готово у целини нестали.

Под утицајем отпадништва?

Након смрти апостола̂, у хришћанство се увукао проречени отпад (Дела апостолска 20:29, 30). Очигледно је то утицало и на Мелитона. Изгледа да научни стил његових списа одражава утицај дела̂ грчке филозофије, као и римског друштва. Можда је због тога Мелитон хришћанство назвао „нашом филозофијом“. Такође је уједињење хришћанског света с Римским царством сматрао „највећим доказом... успеха“.

Мелитон сигурно није следио савет апостола Павла: „Пазите, можда би вас неко могао одвести као свој плен помоћу филозофије и празне преваре по људском предању, по елементарним стварима света, а не по Христу.“ Дакле, премда је Мелитон у одређеној мери бранио библијске истине, у многим аспектима је одступио од њих (Колошанима 2:8).

[Слика на 18. страни]

Исус је 14. нисана успоставио Господову вечеру