Живот — драгоцен или безвредан?

„Пошто је човек створен по Божјем обличју, одузети му живот значи уништити нешто најдрагоценије и најсветије што постоји“ (The Plain Man’s Guide to Ethics, од Вилијама Барклија).

’НЕШТО најдрагоценије што постоји.‘ Да ли и ви тако гледате на живот? Ако погледамо како се људи понашају, очигледно је да многи не деле мишљење овог писца. Милиони живота су окрутно уништени због насилних људи који теже за себичним циљевима не обазирући се на добробит својих ближњих (Проповедник 8:9).

Потрошна роба

Први светски рат је класичан пример тога. Историчар А. Џ. П. Тејлор каже да су током тог ужасног сукоба увек изнова „људи били жртвовани без икаквог разлога“. Тежећи за угледом и славом, војни лидери су користили војнике као да су безвредни и као да су потрошна роба. У Верденској бици у Француској било је преко пола милиона жртава. „Није било ничега [од стратешког значаја] што би се могло освојити или изгубити“, пише Тејлор. „У питању су били само људи које је требало побити и слава коју је требало стећи“ (The First World War).

Такав презир према вредности живота и даље је уобичајен. Изучавалац Кевин Бејлс истиче да је у последње време „због експанзије становништва светско тржиште рада преплављено милионима сиромашних и рањивих људи“. Они се целог живота боре само да би преживели у комерцијалном систему који их угњетава и у ком је „живот постао безвредан“. Они који их  искоришћавају, каже Бејлс, опходе се према њима као према робовима — „оруђу које могу искористити да би зарадили новац“ (Disposable People).

„Ловљење ветра“

Постоје и многи други разлози због чега се милиони људи данас осећају потпуно безвредно и очајно — и због чега осећају да никоме стварно није стало до тога да ли су живи или мртви. Осим рата и неправде, ту су и оскудица, глад, болести, смрт вољених особа и многе друге ствари које данас погађају све људе и наводе их да се питају да ли уопште вреди живети (Проповедник 1:8, 14).

Наравно, не суочавају се сви са оскудицом и патњом. Међутим, чак и они који не трпе такво угњетавање често постављају питање које је поставио и Соломон, краљ древног Израела: „Коју корист има човек од свега рада свога и од забринутости срца свога око труда свога под сунцем?“ Размишљајући о томе, многи долазе до закључка да је много тога што су радили само „таштина и ловљење ветра“ (Проповедник 2:22, 26).

„Је ли то све?“ Ово питање многи поставе када се осврну на свој живот. Заиста, колико има оних који су на крају свог живота стварно и ’сити живота‘, као што је био патријарх Аврахам? (Постање 25:8). Многи непрестано имају осећај празнине. Па ипак, живот не мора да буде испразан. Бог сматра драгоценим живот сваког човека и жели да нам свима живот буде заиста испуњен. Како је то могуће? Размотрите шта следећи чланак каже о томе.