Бог ми је помогао у кушњама

Испричао Вазир Асанов

Скочио сам из кревета, свезао Библију око појаса и на брзину се обукао. Пре него што сам искочио кроз прозор, смотао сам нешто одеће у свежањ, ставио је на кревет и прекрио ћебетом како би изгледало као да још увек спавам. Затим сам отрчао до Дворане Краљевства, молећи Бога за помоћ. То се десило 1991, када сам имао 14 година.

РОЂЕН сам у курдској породици у граду који се налази у јужном делу данашњег Казахстана, који је у то време био једна од 15 република Совјетског Савеза. Родитељи и рођаци су усађивали у мене уверење да ћу једног дана постати лидер и ослободилац свог народа. Гајио сам такву мржњу према непријатељима курдског народа да сам био спреман да убијем како бих свом народу донео ослобођење од угњетавања.

Крајем 1980-их, моја мајка, млађи брат и ја почели смо да проучавамо Библију с Јеховиним сведоцима. Међутим, отац нам је забранио да се дружимо с хришћанима. Ипак, ја сам наставио да проучавам. Непослушност поглавару у курдској породици практично је незамислива. Волео сам оца, али сам волео и библијску истину коју сам усвајао.

Противљење код куће и у школи

Једном приликом, наставник је видео Стражару кулу у мојој торби и обавестио о томе родитеље. Отац ме је у бесу ударио тако јако да ми је крв кренула из носа. „Још увек си у тој религији?“, викао је.

Након тога, отац је обзнанио да ме више не сматра својим сином. То ме је јако заболело! У исто време, многи моји школски другови почели су да ме избегавају а неки су ме отворено вређали. Наставници су ми давали ниже оцене и често су исмевали моју веру током часа, покушавајући да ме убеде да је њихово атеистичко гледиште исправно.

Упркос таквом противљењу, и даље сам се трудио да посећујем хришћанске састанке и другима говорим о својој новопронађеној вери. Нешто касније, отац је сазнао да се и даље дружим са Сведоцима и да читам Библију. Једне недеље сам смислио изговор како бих изашао из куће и отишао на састанак. Истог трена, отац ме је натерао да идем на спавање. Одлучно је рекао: „Од сада ћеш сваке недеље у ово време бити у кревету.“ Запретио ми је да ће ме оштро казнити ако будем непослушан, а ја сам знао да тако и мисли.

Кроз сузе сам преклињао Јехову, правог Бога, да смекша очево срце, али ништа  се није променило. Сетио сам се прогонства које су Израелци доживели у Египту. Због својих поступака, отац ме је подсећао на фараона, који није хтео да пусти Израелце да служе Јехови (Излазак 5:1, 2).

Време за одлуке

Једне недеље сам одлучио да одем на састанак. Био сам узнемирен и срце ми је снажно лупало док сам лежао у кревету и тихо се молио Јехови. Када су моји родитељи ушли у собу, претварао сам се да спавам. Отац је поносно рекао: „Види како је мој син послушан.“ Пољубио ме је, а затим су тихо изашли из собе. И даље сам се усрдно молио.

Убрзо након што су родитељи изашли из собе, као што сам испричао на почетку, брзо сам устао, извукао ципеле испод кревета и искочио кроз прозор. Два сата на састанку брзо су прошла, а ја сам се питао шта ће се десити када се вратим кући. На срећу, иако је мајка видела да је у кревету био свежањ одеће, није то рекла оцу. Међутим, упозорила ме је да ће ме други пут рећи.

Године 1992, рекао сам родитељима да један мој пријатељ иде на посебну прославу и да сам и ја позван. Заправо, тај посебан догађај на који сам планирао да одем био је покрајински састанак Јеховиних сведока који се одржавао у граду Таразу, око 100 километара од нашег града Каратауа. Требало је да се тамо крстим у знак предања Јехови. Замолио сам мајку да ми из амбара да кофу сунцокретових семенки. Испекао сам их и продао на пијаци, и тако сам имао довољно новца да одем на конгрес.

Када сам се вратио, отац ме је питао да ли сам се добро провео с пријатељем. Рекао сам да је било одлично. Осећао сам да је Јехова уз мене, јер ме отац више ништа није питао у вези с тим. Много су ми значиле речи из Пословица 3:5, 6: „Уздај се у Јехову свим срцем својим, а на свој разум немој се ослањати. На свим путевима својим имај га на уму, и он ће исправити стазе твоје.“

Духовно сам ослабио

Након мог крштења отац је наставио да се противи. Сваки пут када бих био са Сведоцима, он би ме претукао не обазирући се да ли ту има још неког. Скоро сваки дан сам се суочавао са понижавањем и притисцима, и често сам плакао. У то време Казахстан је након распада Совјетског Савеза постао независна држава, и моји родитељи и рођаци су почели да ме наговарају да се укључим у политику и урадим нешто корисно. Мислили су да пропуштам важну прилику.

Мој старији брат је постао познати спортиста и отац ме је често подстицао да се угледам на њега. Тако сам и ја крајем 1994. почео да се бавим спортом. Захваљујући урођеним талентима, убрзо сам почео да освајам награде и стичем славу због добрих резултата у фудбалу и гимнастици. Такође сам почео да студирам право како бих могао да штитим интересе курдског народа. Чак сам почео да се бавим политиком и размишљао сам о томе да оснујем курдску омладинску партију. Сада је отац коначно био задовољан.

„Победио си, тата“

Духовно сам ослабио и престао да читам Библију и посећујем састанке Јеховиних сведока. Тешио сам се мишљу да ћу Јехови служити кад будем мало старији. Једном ме је отац питао да ли сам у контакту с Јеховиним сведоцима. „Не. Победио си, тата“, одговорио сам. „Да ли си сада срећан?“ Био је веома задовољан.  „Сада си коначно мој син!“, рекао је поносно.

На састанке нисам одлазио две године. Иако сам повремено имао жељу да присуствујем, осећање срамоте би ме спречило да то учиним. Мислио сам да браћа у скупштини неће разумети моју ситуацију.

Истовремено, био сам уверен да не постоји ништа боље од служења Јехови. ’На крају крајева, ја волим Јехову!‘, често бих уверавао себе. Затим је отац почео да врши притисак на мене да стекнем факултетско образовање. Пристао сам и чак му обећао да ћу дипломирати с одличним успехом. Ипак, дубоко у себи надао сам се да ћу пронаћи Сведоке када стигнем у Алма-Ату, велики савремени град у јужном делу Казахстана.

Срећан преокрет

Убрзо након што сам почео да студирам, срео сам два Сведока који су проповедали у једној улици у Алма-Ати. Пришли су ми и упитали: „Шта мислиш, ко влада светом?“

„Сатана Ђаво“, одговорио сам, „непријатељ Јехове и свих људи“ (2. Коринћанима 4:3, 4). Објаснио сам да сам крштени Сведок, али да сам сада неактиван.

Крајем 1996, поново сам почео да проучавам Библију са Сведоцима. Након неколико студија, свим срцем сам желео да служим Јехови и укључио сам се у све активности Сведока у Алма-Ати. У септембру 1997, почео сам пуновремено да служим као пионир.

После годину дана, отац ми је дошао у посету. Потрчао сам му у сусрет и загрлили смо се. Молио ме је за опроштај због начина на који је поступао према мени свих тих година, говорећи да је погрешно разумео и мене и моју веру. „Оче, пуно те волим“, рекао сам.

Како сам само био срећан када је отац узео библијску литературу и тражио Библију, рекавши да жели да је прочита од корица до корица! Годину дана касније поново је дошао у посету, али овог пута с мајком. У Дворани Краљевства, прилазили су им људи различитих народности, представљали се и изражавали срдачну добродошлицу. То је оставило дубок утисак на оца и он је почео да чита литературу Сведока с великим занимањем.

Богати благослови

Септембра 2001, оженио сам се дивном девојком, Рускињом по имену Јелена. Она се крстила 1997, а пионирску службу започела је у мају 2003. На нашу велику радост, чули смо да су моји родитељи почели да проучавају Библију са Сведоцима и да добро напредују. Заправо, у то нисам могао да верујем све док ми отац није лично потврдио. Преко телефона ми је рекао да је Јехова једини прави Бог!

Заиста сам срећан што сам у Алма-Ати имао прилику да проучавам Библију с људима из разних земаља, као што су Кина, Иран, Пакистан, Сирија и Турска. Недавно ме је један ирански свештеник замолио да проучавамо Библију на његовом матерњем, персијском језику. Један бивши генерал из Авганистана био је задивљен оним што је научио о Јехови. Имао сам задовољство и да проучавам са једном особом из Сирије на свом матерњем, курдском језику, а исто тако и на казашком и руском, језицима које сам научио као дете.

Јелена и ја сада припадамо скупштини на казашком језику. То је једна од преко 35 скупштина Јеховиних сведока у Алма-Ати. Прошле године смо позвани да привремено служимо у новоизграђеном Бетелу који се налази недалеко од Алма-Ате.

Некада сам био поучаван да мрзим, али Јехова ме је научио да волим. Уверен сам да увек треба да чинимо оно што се Јехови допада, чак и када смо под притиском добронамерних рођака и пријатеља (Галатима 6:9). Срећан сам што смо моја жена и ја „заокупљени Господовим делом“ (1. Коринћанима 15:58).

[Истакнути текст на 13. страни]

Мајка ме је упозорила да ће ме други пут рећи оцу

 [Слика на 15. страни]

Дворана Краљевства у Каратауу, где сам одлазио као тинејџер

[Слика на 15. страни]

Моји родитељи, који су сада наклоњени Сведоцима

[Слика на 15. страни]

Јелена и ја на дан нашег венчања

[Слика на 15. страни]

Са Јеленом, у новом Бетелу близу Алма-Ате