Телевизијске вести — колико у њима стварно има вести?

Након што је анализирала садржај и начин излагања у 102 емисије вести на локалним телевизијама у 52 велеграда у Сједињеним Државама, једна група за посматрање медија установила је да су од тога само 41,3 посто биле вести. Шта је у осталом делу?

У просеку, 30,4 посто времена емитовања локалних телевизијских вести састоји се од реклама. У ствари, неке од анкетираних станица више времена поклањају рекламама него вестима. Поред тога, вести су често испуњене трицама, наводи извештај који сажима резултате ове студије. a Под насловом „Трице“, овај извештај групише „свеукупно време које је посвећено ћаскању међу спикерима, промоцијама нових производа и прегледима вести које следе, ’сладуњавим‘ или бесмисленим вестима и стварима око неких прослава.“ Ево неких тричавих вести: „Такмичење ужасних тенора“, „Репортер у ’страшној, невероватној, запањујућој‘ вожњи на вијугавој железници“ и „У супермаркетима све више људи купује намазе за сендвиче“.

Какве приче сачињавају дневне вести? Телевизијским вестима доминирају приче о криминалу, које чине 26,9 посто вести. „’Што крвавије, то боље‘, и даље је општепозната истина у локалним телевизијским вестима... Можда је у задњих неколико година стопа криминала опала у држави [САД], али не и у локалним телевизијским вестима.“ Зашто? Према ауторима ове студије, „криминална збивања су драматична и привлаче пажњу људи“.

Одмах до криминала долазе репортаже о несрећама, као што су пожари, саобраћајни удеси, поплаве и експлозије (12,2 посто вести), а за њима долазе спортске вести (11,4 посто). Затим следе теме о здрављу (10,1 посто), влади (8,7 посто) и привреди (8,5 посто). Темама као што су образовање, природна средина, уметност и наука поклања се мало пажње (од 1,3 до 3,6 посто). С друге стране, извештаји о времену заузимају у просеку 10 посто свих емисија вести. „Свако воли да прича о времену, а ни телевизијске вести нису изузетак“, коментаришу истраживачи. Они додају: „Било какво време, добро или лоше, топло или хладно, влажно или суво, може у вестима испунити доста времена.“

Извештај позитивним тоном наводи да све већи број новинара и гледалаца увиђа потребу за неком променом. Међутим, ова студија признаје да није лако учинити такву промену, зато што „тржиште и похлепа могу увек угрозити квалитет новинарства“.

[Фуснота]