Пређи на садржај

Пређи на садржај

Како помоћи онима који пате од менталних поремећаја

Како помоћи онима који пате од менталних поремећаја

СВЕТО ПИСМО КАЖЕ: „Прави пријатељ воли у свако доба, а у невољи постаје брат.“ (ПОСЛОВИЦЕ 17:17)

Шта значе ове речи

Ако наш пријатељ пати од неког менталног поремећаја, можда не знамо како да се поставимо. Али стало нам је до њега и желимо да му помогнемо у тој борби с болешћу. У наставку ћемо видети шта можемо учинити.

Како нам те речи могу помоћи

„Нека свако буде брз да слуша“ (ЈАКОВЉЕВА 1:19).

Један од најбољих начина да помогнете свом пријатељу јесте да га слушате онда када је расположен да прича. Немојте мислити да увек морате нешто рећи. Довољно је само да га пажљиво слушате и да будете саосећајни. Потрудите се да разумете како се осећа и немојте пребрзо доносити закључке нити га осуђивати. Имајте на уму да ће можда рећи нешто што уопште не мисли и због чега ће се касније кајати (Јов 6:2, 3).

„Тешите потиштене“ (1. СОЛУЊАНИМА 5:14).

Ако је ваш пријатељ јако узнемирен или се осећа безвредно, чак и ако не знате шта тачно да кажете можете га охрабрити и утешити тако што ћете му показати колико вам је стало до њега.

„Прави пријатељ воли у свако доба“ (ПОСЛОВИЦЕ 17:17).

Понудите конкретну помоћ. Немојте претпостављати шта је вашем пријатељу потребно, већ га питајте. Ако ни сам не зна шта би му у том тренутку пријало, предложите да нешто радите заједно, на пример да одете у шетњу. Можете се понудити и да одете у куповину, да му средите кућу или да нешто друго урадите (Галатима 6:2).

„Будете стрпљиви“ (1. СОЛУЊАНИМА 5:14).

Вашем пријатељу можда неће увек бити до приче. Реците му да ћете га радо саслушати кад буде расположен за разговор. Можда ће због своје болести рећи или урадити нешто што ће вас повредити. Понекад ће отказати договор или ће бити превише осетљив. Зато будите стрпљиви и пуни разумевања док се трудите да му помогнете (Пословице 18:24).

Ваша помоћ много значи

„Трудим се да будем пријатељица на коју увек може да се ослони. Чак и ако не могу да решим њене проблеме, барем могу да је саслушам. Понекад је то све што јој је потребно да би се осећала боље“ (Фера a, чија пријатељица пати од поремећаја у исхрани, анксиозности и клиничке депресије).

„Једна моја пријатељица је много добра и пријатна. Позвала ме је у госте и спремила укусан оброк. У тако опуштеној атмосфери било ми је лакше да причам о својим осећањима. То ме је стварно много охрабрило“ (Хе Jун, која пати од клиничке депресије).

„Стрпљење је нарочито важно. Када моја супруга уради нешто што ме избаци из такта, сетим се да је то одраз њене болести, а не њене личности. То ми помаже да имам више разумевања и да се не љутим на њу“ (Џејкоб, чија супруга пати од клиничке депресије).

„Моја супруга ми пружа огромну подршку. Кад ме преплаве зебња и узнемиреност, није ми ни до чега. Она тада не инсистира да урадим нешто за шта немам воље, чак и ако то значи да је она ускраћена за нешто у чему би уживала. Много ми значи што је тако несебична и стварно не знам шта бих без ње“ (Енрико, који пати од анксиозности).

a Нека имена су промењена.