Шта тврде многи научници? Све живе ћелије се могу сврстати у две главне категорије — једне имају једро, а друге га немају. Људске, животињске и биљне ћелије имају једро. Бактеријске ћелије немају. Ћелије с једром називају се еукариотске, док су оне без једра прокариотске. Пошто су прокариотске ћелије нешто једноставније од еукариотских, многи верују да су животињске и биљне ћелије еволуирале из бактеријских ћелија.

 У ствари, многи кажу да су милионима година неке „једноставне“ прокариотске ћелије гутале друге ћелије, али их нису вариле. Уместо тога, наставља теорија, „природа“ је пронашла начин не само да направи корените промене у функцији прогутаних ћелија већ и да их задржи унутар ћелије „домаћина“ приликом њене деобе.⁹ *

Шта каже Библија? Библија показује да је живот на Земљи дело стваралачког ума. Запази ову јасну и логичну изјаву: „Сваки дом је неко саградио, а онај ко је све саградио јесте Бог“ (Јеврејима 3:4). Други одломак из Библије каже о Богу: „Како је много дела твојих, о Јехова! Сва си их мудро начинио, пуна је земља стваралаштва твога... Врве животиње без броја, створења мала и велика“ (Псалам 104:24, 25).

Шта откривају докази? Напредак микробиологије омогућио је човеку да завири у задивљујућу унутрашњост најједноставнијих живих прокариотских ћелија. Еволуционисти претпостављају да су прве живе ћелије биле налик на данашње једноставне прокариотске ћелије.¹⁰

Ако је теорија еволуције истинита, требало би да на логичан и уверљив начин објасни како је прва „једноставна“ ћелија настала пуким случајем. С друге стране, ако је живот настао стварањем, онда у грађи чак и најмањих створења морају постојати докази да их је неко генијално осмислио. Позивамо те да кренеш у замишљени обилазак прокариотске ћелије. Док то чиниш, запитај се да ли је таква ћелија могла настати без икаквог спољашњег узрока.

Да би могао да уђеш у прокариотску ћелију, морао би да будеш неколико стотина пута мањи од тачке на крају ове реченице. Осим тога, улаз онемогућава отпорна, еластична мембрана која окружује ћелију као што зид од цигли и малтера окружује неку фабрику. Ћелијска мембрана је 10 000 пута тања од једног листа папира, али је много сложенија од зида направљеног од цигли. У ком смислу?

Као што зид окружује фабрику, тако мембрана штити унутрашњост ћелије од могућих спољашњих опасности. Међутим, мембрана није непропусна већ омогућава ћелији да „дише“ тако што допушта малим молекулима, као што је молекул кисеоника, да улазе у ћелију и излазе из ње. Али, мембрана не допушта сложенијим, потенцијално опасним молекулима да уђу у ћелију без дозволе. Она такође спречава корисне молекуле да напусте ћелију. Како све то постиже?

Размисли поново о фабрици. Она обично има чуваре чија је дужност да прате који производи улазе и излазе на различита врата у фабричком зиду. Слично томе, у ћелијску мембрану су уграђени посебни протеински молекули који су уједно и врата и чувари.

Неки од тих протеина (1) у средини имају отвор кроз који само одређене  врсте молекула могу ући у ћелију или изаћи из ње. Други протеини су отворени на једној страни ћелијске мембране (2), а затворени на другој. Они имају „пристаниште“ (3) прилагођено облику одређене материје. Кад та материја стигне до ћелије, други крај протеина се отвара и пропушта „товар“ кроз мембрану (4). Сва ова активност се одвија на површини чак и најједноставније ћелије.

Замисли да те је „обезбеђење“ пустило унутра и да се сада налазиш у ћелији. Унутрашњост прокариотске ћелије испуњена је бистром течношћу која је богата хранљивим материјама, солима и другим супстанцама. Ћелија користи те основне састојке да би произвела оно што јој је потребно. Али тај процес није препуштен случају. Попут фабрике са способном управом, ћелија организује да се хиљаде хемијских реакција одвијају по утврђеном реду и временском распореду.

Једна од најважнијих ћелијских активности јесте синтеза, то јест стварање протеина. Како ћелија то чини? Као прво, видећеш да она производи око 20 основних градивних елемента званих амино-киселине. Ти градивни елементи се отпремају до рибозома (5), који се могу упоредити с аутоматизованим машинама које спајају амино-киселине по прецизном редоследу да би се добио одређени протеин. Као што се производни процес у фабрици може одвијати према упутствима у главном компјутерском програму, многим функцијама ћелије управља „компјутерски програм“ или ко̂д, познат као ДНК (6). ДНК шаље рибозомима детаљна упутства која показују који протеин треба направити и како (7).

Оно што се дешава током стварања протеина заиста је фантастично! Сваки протеин се савија у јединствен тродимензионални облик (8). Управо тај облик одређује коју ће специфичну улогу протеин обављати. * Замисли производну траку на којој се склапају делови мотора. Сваки појединачан део мора бити направљен без грешке да би мотор радио. Слично томе, протеин  мора бити прецизно направљен и савијен у прави облик, иначе неће правилно функционисати и чак би могао да оштети ћелију.

Како протеин стиже од места где је направљен до места где ће обављати своју улогу? Сви протеини које ћелија направи имају уграђену „плочицу са адресом“, што је гаранција да ће бити испоручени тамо где су потребни. Премда се сваког минута направе и испоруче хиљаде протеина, сваки од њих стиже на праву „адресу“.

Зашто су те чињенице важне? Сложени молекули које налазимо у најједноставнијим животним облицима не могу се сами репродуковати. Изван ћелије, они се распадају. Унутар ћелије се не могу репродуковати без помоћи других сложених молекула. Примера ради, ензими су потребни да би се произвео аденозин-трифосфат (АТП), посебан молекул који служи као извор енергије, али његова енергија је потребна за производњу ензима. Слично томе, ДНК (о којој ће бити речи у трећем делу) неопходна је за градњу ензима, али она не може настати без ензима. Осим тога, друге протеине ствара  само ћелија, али ћелија не може настати без протеина. *

Микробиолог Раду Попа не верује у библијски запис о стварању. Па ипак, он је 2004. године поставио следеће питање: „Како је природа успела да створи живот ако то нама не полази за руком у контролисаним лабораторијским условима?“¹³ Такође је рекао: „За функционисање живе ћелије неопходни су механизми чија је сложеност толико велика да изгледа немогуће да су сви они настали игром случаја и у исто време.“¹⁴

Шта ти мислиш? Теорија еволуције покушава да објасни порекло живота на Земљи одбацујући могућност Божјег деловања. Међутим, што више научници откривају о животу, све је мања вероватноћа да је он могао настати случајно. Покушавајући да реше тај проблем, неки еволуционисти желе да направе разлику између теорије еволуције и питања порекла живота. Али, да ли ти то делује логично?

Теорија еволуције почива на гледишту да је живот отпочео након дугог низа повољних случајности. Затим се претпоставља да је задивљујућа разноликост и сложеност свих живих бића настала захваљујући наредном низу догађаја који нису имали спољашњи узрок. Међутим, ако овој теорији недостаје темељ, шта ће се десити с другим теоријама које су изграђене на таквим претпоставкама? Небодер који је саграђен без темеља сигурно ће се срушити. Исто тако, теорија еволуције која не може да објасни порекло живота неће опстати.

Након што си укратко осмотрио грађу и функцију „једноставне“ ћелије, шта запажаш — доказе да је настала услед многих случајних догађаја или потврду да је она резултат изванредног планирања и обликовања? Ако си још увек несигуран, онда упознај боље „главни програм“ који управља активношћу свих ћелија.