Пређи на садржај

Пређи на садржај

4. ПИТАЊЕ

Да ли су сви животни облици потекли од заједничког претка?

Да ли су сви животни облици потекли од заједничког претка?

Дарвин је сматрао да се порекло целокупног живог света може пратити уназад, све до једног заједничког претка. Он је историју живота на Земљи замишљао попут великог дрвета. Други су прихватили то гледиште и веровали су да је „дрво живота“ најпре било једно стабло које су представљале прве једноставне ћелије. Нове врсте су се гранале из тог стабла и делиле на мање гране, то јест породице биљака и животиња, а затим на гранчице, све врсте унутар биљних и животињских породица које данас постоје. Да ли је заиста било тако?

Шта тврде многи научници? На основу изјава многих научника стиче се утисак да фосилни запис потврђује теорију о заједничком пореклу живог света. Надаље, они сматрају да је сличност „компјутерског језика“, то јест ДНК свих живих бића још један показатељ да су се она сигурно развила од заједничког претка.

Шта каже Библија? Из Постанка сазнајемо да су биљке, морска створења, копнене животиње и птице биле створене „по својим врстама“ (Постанак 1:12, 20-25). Реч „врста“ је превод хебрејског израза којим се не оспоравају варијације унутар једне врсте, али се указује на постојање непроменљивих граница између врста које припадају различитим породицама. Осим тога, оно што Библија каже о стварању наводи на закључак да су се нове групе створења појавиле у фосилном запису изненада и потпуно развијене.

Шта откривају докази? Да ли докази потврђују библијски опис догађаја или је Дарвин био у праву? Шта су показала открића до којих се дошло током протеклих више од 150 година?

ДАРВИНОВО ДРВО ЈЕ ОБОРЕНО

Научници су недавно упоређивали генетске кодове десетина једноћелијских организама, као и генетске кодове биљака и животиња. Претпостављали су да ће таква поређења потврдити Дарвинову претпоставку о разгранатом „дрвету живота“. Међутим, то се није догодило.

Шта је утврђено током тог истраживања? Биолог Малком Гордон је 1999. написао: „По свему судећи, животни облици имају различито порекло. Могло би се рећи да свеопште дрво живота нема само један корен.“ Постоје ли докази да су све велике гране живота израсле из једног стабла, као што је Дарвин веровао? Гордон наставља: „Очигледно је да првобитна теорија о заједничком пореклу не важи за [биљна и животињска] царства према данашњој подели. Вероватно не важи ни за многе типове, ако не и за све њих. По свој прилици се не може применити ни на многе класе унутар типова.“29 *

И новија истраживања су у супротности с Дарвиновом теоријом о заједничком пореклу. Примера ради, у чланку који је 2009. објављен у часопису New Scientist, цитирана је следећа изјава еволуционисте Ерика Батеста: „Немамо никаквих доказа који би потврдили теорију о дрвету живота.“30 У истом чланку је цитиран и еволуциони биолог Мајкл Роуз који је рекао: „Дрво живота је прећутно закопано, то је свима јасно. Теже је помирити се с чињеницом да због тога морамо из основа променити своје схватање биологије.“31 *

ШТА ПОКАЗУЈЕ ФОСИЛНИ ЗАПИС?

Многи научници се позивају на фосилни запис као доказ да сви животни облици имају заједничко порекло. На пример, они кажу да фосили потврђују да су се водоземци развили од риба, а сисари од гмизаваца. Међутим, шта заправо показује фосилни запис?

„Уместо потврде о постепеном развоју живота“, каже еволуциони палеонтолог Дејвид Рауп, „оно што су геолози у Дарвиново и у савремено доба заправо пронашли јесте прилично недоследан и испрекидан запис. Наиме, различите врсте су се јављале једна за другом изненада, током свог постојања су се мењале мало или нимало, а затим су одједном нестале из [фосилног] записа.“32

Огромна већина фосила показује да током изузетно дугих периода међу врстама није долазило до промена. Нема доказа да се од једне врсте постепено развила нека друга. Јединствена телесна грађа се појављује изненада. Нове карактеристике се јављају одједном. На пример, није утврђено да су слепи мишеви са сонаром и ехолокацијом имали примитивније претке.

У ствари, изгледа да се више од половине свих главних група животиња појавило у релативно кратком периоду. Због тога што се много нових засебних животних облика тако изненада јавља у фосилном запису, палеонтолози тај период називају „камбријском експлозијом“. Када је био тај камбријски период?

Претпоставимо да су процене истраживача тачне. Историју Земље бисмо онда могли приказати помоћу временске скале која се протеже целом дужином фудбалског терена (1). У тој сразмери, требало би да пређеш седам осмина дужине терена да би дошао до раздобља које палеонтолози називају камбријским периодом (2). Током једног кратког дела тог периода главне групе животиња се јављају у фосилном запису. Колико је изненадна њихова појава? Док ходаш даље, сва та различита створења одједном се појављују на простору мањем од једног корака!

Релативно изненадна појава ових различитих животних облика навела је неке еволуционисте да доведу у питање првобитну Дарвинову теорију. На пример, еволуциони биолог Стјуарт Њуман је 2008. у једном интервјуу говорио о потреби за новом теоријом еволуције која би могла да објасни изненадну појаву нових животних облика. Он је рекао: „Верујем да ће објашњење свих еволуционих промена на темељу Дарвинових идеја ускоро постати само једно у низу објашњења — можда чак неће бити ни најважније када се ради о разумевању макроеволуције, то јест постепених промена које су водиле до преласка једне врсте у другу.“33

ПРОБЛЕМИ С „ДОКАЗОМ“

Због чега је у неким уџбеницима промењен однос величина фосила који су приказани као прелазни облици?

Горе лево: приказ из неких уџбеника

Горе десно: прави однос величина

Међутим, шта се може рећи за фосиле које научници сматрају потврдом да су се водоземци развили од риба а сисари од гмизаваца? Пружају ли они чврст доказ у прилог еволуцији? Након што се фосилни запис поближе осмотри, на површину избија неколико проблема.

Као прво, у уџбеницима је понекад погрешно приказан однос величина створења која су представљена као прелазни облици између гмизаваца и сисара. Она су на сликама приближне величине, док су у стварности нека од њих била огромна, а друга мала.

Као друго, још већи проблем је недостатак доказа да та створења имају заједничко порекло. Узорци који су постављени у низ често потичу из периода које, према научним проценама, деле милиони година. У вези с временом које раздваја многе од тих фосила, зоолог Хенри Ги каже: „Будући да су периоди који раздвајају фосиле толико огромни, не можемо тврдити да се ради о прелазним облицима из једне врсте у другу.“34 *

У вези с фосилима риба и водоземаца, биолог Малком Гордон каже да пронађени фосили представљају само мали, „могуће сасвим нетипичан пример биолошке разноликости која је у прошлости постојала унутар тих група“. Он затим каже: „Не постоји начин да сазнамо да ли су и у којој мери ти организми били важни за каснији след догађаја, или каква је била њихова узајамна веза.“35 *

ШТА ЈЕ ПРАВА РАДЊА „ФИЛМА“?

У једном чланку који је 2004. објављен у часопису National Geographic фосилни запис је упоређен са „филмом о еволуцији у ком је на сваких 1 000 кадрова 999 изгубљено на поду собе за монтажу“.36 Осмотримо дубљи смисао овог поређења.

Ако „95 кадрова“ фосилног записа показује да се животињске врсте нису развиле једна из друге, зашто палеонтолози покушавају да с преосталих „5 кадрова“ докажу да је било тако?

Замисли да си нашао 100 кадрова неког филма који се састојао од укупно 100 000 кадрова. Како би одредио радњу филма? Можда би имао неку своју представу о томе, али шта ако би од 100 кадрова које си пронашао само 5 њих могло да се поређа тако да се уклапа у твоју замисао, док преосталих 95 причају сасвим другу причу? Да ли би на основу 5 кадрова било разумно тврдити да се радња одвијала баш онако како си ти замислио? Постоји ли могућност да си тих 5 кадрова сложио на одређени начин да би се уклопили у твоју претпоставку? Зар не би било разумније допустити да преосталих 95 кадрова утичу на твоје мишљење?

У каквој је вези ово поређење с гледиштем еволуциониста о фосилном запису? Истраживачи годинама нису признавали да огромна већина фосила — 95 кадрова филма — показује да су се врсте током времена незнатно мењале. Због чега се ћутало о тако важним чињеницама? Писац Ричард Морис каже: „Палеонтолози су по свему судећи прихватили укорењено гледиште о постепеним еволуционим променама и упорно су га се држали, чак и када су проналазили доказе који су водили у супротном смеру. Покушавали су да тумаче фосилне доказе на основу прихваћених еволуционих идеја.“37

„Тврдња да низ фосила представља линију предака неке врсте није научна хипотеза која се може проверити већ тврдња којој се може веровати исто као причи за лаку ноћ — забавна је, можда и поучна, али није научна“ (In Search of Deep Time—Beyond the Fossil Record to a New History of Life, Хенри Ги, стране 116-117)

Шта се може рећи за данашње еволуционисте? Да ли можда и даље постављају фосиле одређеним редом, не зато што већина фосила и генетски докази потврђују такав след, већ зато што се то уклапа у еволуционе идеје које су данас популарне? *

Шта ти мислиш? Да ли докази потврђују библијски опис догађаја или Дарвинову теорију? Узми у обзир чињенице које смо до сада осмотрили:

  • Први животни облик на Земљи није био „једноставан“.

  • Вероватноћа да се чак и делови ћелије развију случајно, занемарљиво је мала.

  • ДНК, „компјутерски програм“, то јест код који управља ћелијом, изузетно је сложен и сведочи о генијалности која далеко надмашује све програме и системе за чување информација које су људи направили.

  • Генетска истраживања показују да различити животни облици не воде порекло од једног заједничког претка. Уз то, главне групе животиња се у фосилном запису појављују изненада.

У светлу ових чињеница, сматраш ли да је разумно закључити да су докази у складу с библијским објашњењем порекла живота? Међутим, многи људи тврде да је наука у супротности с већим делом онога што Библија говори о стварању. Да ли је то тачно? Шта Библија заправо каже?

^ одл. 9 Биолошки термин „тип“ односи се на велику групу животиња које имају исту карактеристичну грађу тела. Једна од научних класификација свих живих организама подразумева седам нивоа, при чему је сваки ниво ужи од претходног. Први ниво је царство, најшира категорија. Затим следе тип, класа, ред, породица, род и врста. На пример, класификација коња изгледа овако — царство: животиње; тип: кичмењаци; класа: сисари; ред: копитари; породица: коњи; род: Equus; врста: Caballus.

^ одл. 10 Вреди запазити да се ни у поменутом чланку ни у изјавама цитираних научника не оспорава теорија еволуције. Они само указују на то да претпоставка о дрвету живота, на којој се темељи Дарвинова теорија, није потврђена доказима. Ови научници и њихови истомишљеници и даље трагају за другим објашњењима постанка живота путем еволуције.

^ одл. 21 Хенри Ги не оспорава теорију еволуције. Он указује на то да се из фосилног записа мало тога може сазнати.

^ одл. 22 Малком Гордон је присталица учења о еволуцији.

^ одл. 27 Примера ради, погледај оквир „ Да ли је еволуција човека научна чињеница?

^ одл. 50 Напомена: Ниједан од стручњака цитираних у овом оквиру не верује у библијски запис о стварању. Сви прихватају теорију еволуције.

^ одл. 54 Еволуционисти користе израз „хоминид“ када указују на људе и све изумрле врсте примата с људским обележјима.