Дәрбази һондоре буйин

Дәрбази навәроке буйин

Гәло Религийа Гәрәке Бькʹәвә Нав Шьхӧле Политикайе?

Гәло Религийа Гәрәке Бькʹәвә Нав Шьхӧле Политикайе?

 Нав тʹәмамийа дьнйайеда гәләк мәрьвед кӧ хԝә һʹәсаб дькьн пәйчуйед Иса Мәсиһ, бь хирәт политикайеда кʹар дькьн. Һьнәк жь ԝан мәрийа ньһерʹандьна хԝәйә религи у нав-намусийе пешда дьбьн, сәва кӧ пьштгьрийа әндәмед партийед политики бькьн. Политикван жи алийе хԝәда ԝан тʹема һьлдькʹьшиньн у пешда дьбьн, сәва кӧ бьнәлийед хԝәдехоф пьштгьрийа ԝан бькьн. Иро гәләк бәлабуйи йә, кӧ сәрԝеред религийайе һәр тьшти дькьн, сәва кӧ бенә бьжартьне у политикайеда ԛӧльхийе бьстиньн. Һьнәк ԝәлатада жи тʹәшкиләтед религи һәла һе дькарьн статуса мәхсус жи бьстиньн у бьбьнә религийа мьләтийе йан жи дәԝләте.

 Ле бь тʹәхмина ԝә пәйчуйед Иса Мәсиһ гәрәке бькʹәвьнә нав шьхӧлед политикайе? Сәва кӧ щаба ве пьрсе бьстиньн, әм дькарьн дина хԝә бьдьнә мәсәла Иса. Әԝи гот: «Мьн нәхшәк нишани ԝә кьр, ԝәки чаԝа мьн бона ԝә кьр, һун жи ӧса бькьн» (Йуһʹәнна 13:15). Демәк әм жь Иса чь дькарьн һин бьн гава пьрс политикайе дькʹәвә?

Гәло Иса дькʹәтә нав шьхӧлед политикайе?

 На. Иса нәдькʹәтә нав шьхӧлед политика ве дьнйайе.

 Иса нәдькʹәтә һʹәйра ԛӧльхийа политикайе. Чахе Мире-щьна дьхԝәст «һʹәму пʹадшатийед дьнйайе» бьдә Иса, демәк кӧ әԝ һʹәму сәрԝертийед мәрьва контрол кә, әԝи инкʹар кьр (Мәтта 4:8-10). a Дәрәщәкә дьнда жи, чахе мәрьва тʹәхмин кьрьн кӧ хәйсәт-һʹӧнӧред Исайи ӧса һәнә, кӧ әԝ дькарә бьбә рʹебәрәки баш, ԝана дьхԝәст бь дәсте зоре ԝи бькьнә нав политикайе. Кʹьтеба Пироз дәрһәԛа ве йәке дьбежә: «Иса пе һʹәсийа кӧ әԝе бен у ԝи бь зоре бьбьн бькьнә пʹадша, диса әԝ тʹәне һьлкʹьшийа чʹийе» (Йуһʹәнна 6:15). Иса нәкʹәтә бәр байе ԝан мәрийа. Ле дәԝсе әԝи инкʹар кьр бькʹәвә нав шьхӧле политикайе.

 Иса пьрсед политикида пьшта кәсәки нәдьгьрт. Мәсәлә, ԝәʹде Исада Ибрани әʹщьз дьбун жь бо ԝе йәке, ԝәки жь ԝана дьһатә дәʹԝакьрьне кӧ хәрща бьдьнә сәрԝере Рʹоме. Ԝана дьхԝәст кӧ ве пьрседа Иса фькьре хԝә бежә у пьшта ԝан бьгьрә, ле әԝ нәкʹәтә нава ве дәʹԝ-дозе. Әԝи готә ԝан: «Чь кӧ йед Ԛәйсәр ьн бьдьнә Ԛәйсәр у чь кӧ йед Хԝәде нә бьдьнә Хԝәде» (Марԛос 12:13-17). Ве пьрседа Иса тʹәвнәбуйин хԝәй кьр, у да кʹьфше ԝәки һәрге сәрԝертийа Рʹоме кӧ Ԛәйсәр дьһатә һʹәсабе, дәʹԝа дькә хәрща бьдьн, демәк гәрәке ԝан хәрща бьдьн. Хенщи ԝе йәке, Иса әшкәрә нишан кьр, ԝәки һʹәму пьрсада мәрьв борщдар нинә гӧрʹа һʹӧкӧмәтийе бькә. Демәк чь кӧ Хԝәдерʹа дькʹәвә, гәрәке нәдьнә дәԝләте, мәсәлә амьни у һʹәбандьн (Мәтта 4:10; 22:37, 38).

 Иса пьштгьрийа Пʹадшатийа Хԝәде дькьр. (Луԛа 4:43) Әԝ нәдькʹәтә нав политикайе, чьмки заньбу кӧ тʹәне Пʹадшатийа Хԝәде дькарә созед Хԝәде дәрһәԛа әʹрде бинә сери (Мәтта 6:10). Әԝи фәʹм дькьр кӧ Пʹадшатийа Хԝәде ԝе нә бь сәрԝертийа мәрьва кʹар бькә, ле ԝе дәԝса ԝан бе кʹьфшкьрьне (Данийел 2:44).

Гәло Мәсиһийед ԛьрʹна йәке дькʹәтьнә нава политикайе?

 На. Пәйчуйед Иса гӧрʹа ве тʹәмийа Исада бун, кӧ гот: «Һун нә пʹара дьнйайе нә» (Йуһʹәнна 15:19). Ԝана чʹәʹв дьда мәсәла Иса у хԝә жь политикайе дур дьгьртьн (Йуһʹәнна 17:16; 18:36). Дәԝса кӧ бькʹәвьнә нав шьхӧлед политикайе, ԝана мьзгинийа Пʹадшатийе бәла дькьрьн у мәрьв һин дькьрьн, чаԝа кӧ Иса тʹәми дабу ԝан (Мәтта 28:18-20; Кʹаред Шандийа 10:42).

 Бона Мәсиһийед ԛьрʹна йәке гәләк фәрз бу, кӧ гӧрʹа Хԝәде бькьн. Әԝана ӧса жи заньбун, кӧ гәрәке һьндава һʹӧкӧмәтийе бь ԛәдьр бьн (Кʹаред Шандийа 5:29; 1 Пәтрус 2:13, 17). Ләма жи ԝана ԛанун дьани сери у хәрщ дьдан (Рʹомайи 13:1, 7). Рʹаст ә әԝана нәдькʹәтьнә нав шьхӧле политикайе, ле ԝана ԛанунед дәԝләте дьданә хәбате, кӧ хԝә бьпарезьн у жь ԛӧльхийа дәԝләте кʹаре бьстиньн (Кʹаред Шандийа 25:10, 11; Филипи 1:7).

Тʹәвнәбуйина Мәсиһийа рʹожа иро

 Кʹьтеба Пироз зәлал дьдә кʹьфше, ԝәки нә Иса, нәжи пәйчуйед ԝийи пешьн, нәдькʹәтьнә нава шьхӧлед политикайе. Ләма жи Шәʹдед Йаһоԝа нав тʹәмамийа дьнйайеда мина пәйчуйед Мәсиһ тʹәвнәбуйине хԝәй дькьн. Анәгори Мәсиһийед ԛьрʹна йәке, әԝана хԝә ль ԝи шьхӧли дьгьрьн, кʹижан кӧ Иса тʹәми дабу, демәк бәлакьрьна «Мьзгинийа Пʹадшатийе» (Мәтта 24:14).

a Чахе Иса тʹәглифа Мире-щьна ԛәбул нәкьр, бь ԝе йәке әԝи инкʹар нәкьр, ԝәки һʹәму сәрԝерти бьн һʹӧкӧме Мире-щьнада ньн. Ԝәʹдә шунда әԝи сәр Мире-щьна гот: «Сәрԝере ве дьнйайе» (Йуһʹәнна 14:30).